ROBERT GELBARD, SPECIJALNI AMERICKI IZASLANIK ZA BALKAN

Miloseviceva nespremnost da nas primi jednostavno je tuzna, jer to pokazuje da su ova zemlja i njeno rukovodstvo reseni da i dalje idu silaznom putanjom - putanjom koja vodi u jos dublji mrak, jos vecu izolaciju, jos vece siromastvo

Vladan Marjanovic

“To sto predsednik Milosevic nije pokazao nikakav interes da se sastane sa nama, da bi sa predstavnikom Sjedinjenih Drzava i predstavnikom EU razgovarao o poslednjem sastanku Kontakt grupe, kao i to sto vlada SRJ nastavlja da iskazuje nespremnost da ozbiljno pregovara o kosovskom pitanju predstavlja razlog za veliku zabrinutost - izmedju ostalog i zbog toga sto ce narod u ovoj zemlji i dalje nastaviti da trpi zbog politicke i ekonomske i izolacije zemlje", izjavio je Robert Gelbard, specijalni americki izaslanik za Balkan u intervjuu za “Nasu Borbu", vodjenom nakon susreta koje je - zajedno sa Dzeremijem Grinstokom, politickim direktorom britanskog Forin ofisa u svojstvu predstavnika Evropske unije - imao u Pristini i Beogradu, a uoci putovanja u Podgoricu i Sarajevo.

Razgovor vodjen u pomalo neuobicajenim uslovima - zbog prethodne zauzetosti davanjem intervjua predstavnicima drugih medija, te zurbe da sto pre krene u Podgoricu na sastanak sa crnogorskim predsednikom, Gelbard je sa novinarom “Nase Borbe" pricao u “sevroletu" americke ambasade, na putu kao surcinskom aerodromu - otpoceo je opaskom americkog diplomate da bi “voleo da je, zajedno sa britanskim kolegom, imao priliku da se sretne sa predsednikom Milosevicem". Cinjenica da do toga nije doslo zbog ignorantskog odnosa jugoslovenskog lidera, medjutim, navela je Gelbarda da zakljuci kako je “simbolicki gledano, Miloseviceva nespremnost da nas primi jednostavno tuzna, jer to - bojim se - pokazuje kako su ova zemlja i njeno rukovodstvo reseni da i dalje idu silaznom putanjom, putanjom koja vodi u jos dublji mrak, jos vecu izolaciju, jos vece siromastvo."

Rezimirajuci jos jednu u ucestalom nizu poseta Jugoslaviji, Gelbard je nastavio:

- Svedoci smo kako je tokom devedesetih godina, dok su novouspostavljene demokratije u centralnoj i istocnoj Evropi razvijale snazne demokratske institucije i vlade, preorijentisale i preoblikovale svoje privredne sisteme i ostvarile nov, dotad nevidjeni prosperitet, Jugoslavija isla u suprotnom smeru. Svedoci smo rastuceg siromastva u ovoj zemlji - sto je tragicno - zbog odbijanja da se drzi korak sa ostatkom planete. Poljski ministar spoljnih poslova, g. Geremek je danas ovde u svojstvu predsedavajuceg OEBS, i mislim da je u simbolicnom smislu to veoma vazno. Jer Poljska je sjajan primer zemlje koja ide u apsolutnom ispravnom smeru: ona sada ima dinamicnu, demokratsku vladu; dinamicnu, trzisno orijentisanu privredu; aktivni je ucesnik u svim medjunarodnim politickim i ekonomskim institucijama; sama cinjenica da je njen predstavnik danas ovde kao predsedavajuci OEBS predstavlja ogroman napredak. A Jugoslavija nije cak ni clan OEBS...

Poljaci su napravili ogromne promene u ekonomiji; u tome nisu male zasluge mog prijatelja i kolege iz americkog ministarstva finansija Dejvida Liptona, koji je saradjivao sa ljudima iz poljske vlade i savetovao ih pre nego sto su u nju usli. Dejvid je i sa predstvnicima ovdasnje vlade pokusao da razgovara o ekonomskim reformama, ali bez uspeha. Pogledajte...

U tom trenutku Gelbard, uz sugestivni osmeh, rukom pokazuje zapocetu, pa nedovrsenu sportsku halu na Novom Beogradu, pored cijeg davno napustenog betonskog kostura prolazimo na putu ka Surcinu. Potom nastavlja:

- Cak i kad se izuzmu (strane) vlade, privatne kompanije se odlucuju da i ovaj ogranicen obim poslovne saradnje i kontakata sa Jugoslavijom obustave. Potencijalni investitori prekidaju, ili u najmanju ruku zamrzavaju odluke o investiranju; komercijalne banke zaustavljaju kreditne linije. Zato nije samo pitanje da li ce se strane vlade odluciti na uvodjenje sankcija; mi verujemo u slobodno trziste, a slobodno trziste je odlucilo da sa Jugoslavijom nije vredno poslovati, jer je Jugoslavija ocito namerna da i dalje zadrzi veoma opasan kurs.

Sta ce biti sa Crnom Gorom? Da li je pravno i prakticno moguce izuzeti ovu republiku iz mogucih novih sankcija?

- S jedne strane, pokusavamo da upravo to ucinimo. U saopstenju Kontakt grupe od 9. marta, naprimer, Crna Gora je izuzeta od zabrane trgovine i investiranja. Sto se tice buducih sankcija, voleli bismo da Crna Gora i tu bude izuzeta tamo gde to bude moguce. Medjutim, spoljni zid sankcija po definiciji obuhvata i Crnu Goru kada je, recimo, rec o clanstvu u Svetskoj banci, embargu na uvoz oruzja (mada ne znam bas koliko je to Crnoj Gori vazno)... Ali, pokusavamo da podrzimo prodemokratsku, multietnicku vladu predsednika Djukanovica. Kada sam prosle sedmice bio u Crnoj Gori, obznanio sam citav niz mera koje preduzimamo u znak podrske - u obezbedjivanju tehnicke pomoci i saveta u vezi sa poreskom politikom i privatizacijom. Predsednika Djukanovica smo pozvali da narednog meseca dodje u Vasington, i ocekujem da ce se on tom prilikom susresti i sa potpredsednikom Gorom.

U osnovi, nasa politika je da pomazemo onima koji podrzavaju demokratiju, i to je ono sto odredjuje nas odnos prema Crnoj Gori, ali ne i prema Srbiji.

Sta je sa albanskom stranom na Kosovu? Da li je ona ucinila dovoljno kako bi se izaslo iz postojece situacije?

- Ne, jos nije. Ali, pokrenuli su proces koji ih vodi u pravom smeru. Rugova je formirao savetodavnu grupu, uskoro ce oformiti i pregovaracki tim, a - kako sam razumeo - oni rade i na platformi za pregovore. Rugova je poslao pismo ministrima zemalja clanica Kontakt grupe u kome porucuje da je spreman na bezuslovne pregovore; na nesrecu, to se za sada nije pokazalo istinitim. O da, naravno i ovo: on se zalaze za nenasilne metode. A o cemu ce (dve strane) razgovarati kad konacno sednu za sto, to je na njima da se dogovore; kad jednom sednu za sto, mogu o svemu da razgovaraju.

Prepreke se, medjutim, ne mogu i otkloniti samo time sto ce sesti za sto. Insistiranje da pregovore vodi srpska vlada, a ne vlada SRJ na celu sa Milosevicem, znaci da Beograd pokusava da nametne preduslove i time prejudicira ishod pregovora. A to je neprihvatljivo.

Zato kao krajnju posledicu imate da simpatije medjunarodne javnosti u potpunosti budu na strani Kosova i kosovskih Albanaca; Oslobodilacka vojska Kosova - kojoj se mi, svakako, snazno protivimo - sada stice simpatije. A to je tako jednim delom i zbog apsolutno glupe taktike i strategije kojoj je ovdasnja vlada pribegla a policija primenila: oni su postali najbolji saveznici koje je OVK mogla da dobije. To je neverovatno!

Puno sam se bavio problemima koji su se ticali borbe protiv terorizma, i iskustva stecena sirom sveta nam pokazuju da je ono sto vlada ove zemlje trenutno radi ide 180 stepeni u suprotnom pravcu od onog sto nam nasa doktrina i nase iskustvo sugerisu da bi trebalo ciniti.

Koji je, po Vama, pravi nacin za borbu protiv terorizma na Kosovu?

- Jedan od nacina je podrska umerenim politickim liderima, ljudima poput Rugove, Bakalija, Suroia... Ubedljiva vecina ljudi iz savetodavne grupe sa kojima smo se sastali. Time bi se pokazalo da su oni legitimni politicki lideri, umesto da marginalne grupe poput OVK sticu sve vecu podrsku sirom Kosova. Pomoglo bi i ako bi pokazali vecu podrsku ekonomskom, socijalnom i politickom razvoju. Ali, ovakvom brutalnoscu se obrusavajuci na neduznih ljudi, zenu, decu, koriscenjem oruzja koja se obicno koriste u ratnim uslovima - od njih su stvoreni mucenici. Umesto da se delovalo inteligentno i racionalno...

Da li ste od albanskih lidera trazili da javno osude teroristicke organizacije poput OVK?

- Rekao sam im da moraju da osude teroristicke akte i nasilje, i da moraju da nastave sa pruzanjem podrske politickom resenju. Rugova je to i ucinio. On se protivi terorizmu i nasilju, i on je to javno i u vise navrata istakao.