Pedagogija

Irena Kresic: “Osnovni problemi umetnicke igre", drugo izdanje udzbenika “Psihologija" za drugi i treci razred srednjih umetnickih skola. Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

Udzbenik “Psihologija" za drugi i treci razred srednjih umetnickih skola pored odeljaka “Elementi opste psihologije" dr Sulejmana Hrnjice, “Osnova psihologije stvaralastva", “Osnova psihologije likovnog stvaranja" i “Spretnosti i vestine u funkciji kreativnosti" iz pera dr Vladislava Panica, te “Osnova psihologije muzike" dr Ksenije Rados sadrzi u svom drugom izdanju i prilog psihologa i baletskog kriticara Irene Kresic “Osnovni problemi umetnicke igre".

Ovaj u nasoj sredini, a i u psiholoskoj nauci u svetu, pionirski posao Kresiceva je obavila studiozno zahvaljujuci, pre svega, svome poznavanju i umetnicke igre i psihologije. Stoga ce ucenici nasih srednjih umetnickih skola moci, zahvaljujuci njenom delu udzbenika, da se pregledno i naucno zasnovano upoznaju sa pojmom igre, stilom i stilizacijom, strukturom i dinamikom igre i baletskog dela, procesom igre i muzikom u baletskim ostvarenjima, kako glase naslovi pojedinih nastavnih celina. Sa stanovista psiholoske analize najuspesnija su poglavlja o igracevom telesnom Ja, odnosno Slici njegovog tela, proceni igrackog potencijala koje nije samo fizicko vec i psihicko, te motivaciji za igru bez koje nema istinskog umetnickog cina.

U izlaganju ove materije Irena Kresic je pretpostavljala izvesna osnovna znanja iz istorije igre i opstih teorija o igrackoj umetnosti, koje zasigurno imaju ucenici srednjih baletskih skola, ali ne i ostalih umetnickih srednjoskolskih ustanova. Stoga je njen tekst dosta slozen i sasvim ocigledno nije u potpunosti prilagodjen znanjima srednjoskolske populacije, pa makar ona bila i umetnicka. Stoga je ovaj rad, po svoj prilici, samo skica (sa pedagoskom namenom) za veci, obimniji i ambiciozniji pregled psihologije igrackog i koreografskog stvaralastva. Izuzetno je znacajno pri tome naglasiti da u svetskoj literaturi gotovo ne postoje ni pokusaji studioznije obrade psiholoskih aspekata umetnicke igre. Tako da je poglavlje o ovoj tematici u savremenoj “Psihologiji umetnosti" americkih autora Krejtela & Krejtela manje bogato dobro odabranim primerima, te stoga i manje zanimljivo i korisno citaocima, od udzbenika Irene Kresic. Cinjenice i informacije koje ona iznosi o osnovnim problemima umetnicke igre sa psiholoskog stanovista su veoma korisne svima koji se na bilo koji nacin bave ovom granom umetnosti, a baletskoj publici daju za nju do sada nepoznat uvid u psiholosku laboratoriju baletskog stvaralastva.

Svesna da njen udzbenik moze biti manje razumljiv osobama bez psiholoskog ili baletskog obrazovanja, sto se odnosi na ucenike srednjih umetnickih skola (sem baletskih), pa i na profesore psihologije u njima, Irena Kresic je napravila jos jedan napor vredan paznje. U koprodukciji Radio Televizije Srbije i Art kanala ona je sacinila obrazovnu emisiju u kojoj je tekstualno i vizuelno obradila sve odeljke svoga udzbenika. Na taj nacin “Bice igre", kako je emisija i nastavna video kaseta naslovljena, postaje ne samo dobro pomocno sredstvo, vec i siroko primenjivo video stivo za upoznavanje osnovnih pojmova iz psihologije umetnicke igre.

S obzirom da o tematici kojom se Irena Kresic u svom udzbeniku bavi ne postoji dovoljno teorijskih i empirijskih istrazivanja, treba se nadati da ce ona nastaviti da i dalje izucava ovu naucnu oblast, usavrsavajuci svoje tekstove namenjene pedagoskoj svrsi i pisuci one koji ce predstavljati dragocen naucni doprinos razvoju psihologije umetnosti i kod nas i u svetu.

Istorija

Slobodan Vitanovic: “Preispitivanja, odsjaji i rasipanja", Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, Sremski Karlovci, Novi Sad 1997.

Knjiga profesora Vitanovica jeste skup piscevih razmisljanja o srpskoj proslosti, njenim iskustvima i porukama. Retka je, uistinu, prilika da se u danasnje vreme pojavi jedno delo tako izuzetne pojedinacne odgovornosti kao sto je ova pred nama. Izdanak jednog nestalog doba, izuzetan i po obrazovanju i po licnom stavu, autor je ispisao najdublje i najintimnije redove u kojima se preplicu saznanja iz prve ruke i ogromno poznavanje nase moderne istorije. Na sve to dosli su pogledi i ocene pisceve.

Licnost srpskog identiteta, ali evropskih vidika, profesor Vitanovic je pred citaoce prosuo jednu bujicu ideja koje prosto sustizu jedna drugu u beskrajnom i sasvim logicnom nizu. Za razliku od mnogih drugih dela slicne vrste, ovde se misli iznose sasvim smireno, stalozeno i uredno, bez ikavih tragova ushicenja i patetike. Autor nije imao potrebu da rukopisom ista dokazuje o sebi. Upravo zbog toga njegov tekst deluje odvec odmereno i razlozno.

Knjiga profesora Vitanovica pokriva razdoblje nase novije istorije, dakle poslednjih sedam decenija. To je tacno onaj period u kojem pisac zivi i koje na najneposredniji nacin predstavlja okvir njegovog intelektualnog postojanja. Ali, ovo delo sadrzi i refleksije na dublje naslage nase kolektivne svesti. Upravo zbog toga ona i jeste spoj razmisljanja o istoriji, etno-psihologiji, karakterologiji i politici.

Knjiga pocinje jednim esejom o autorovom shvatanju politike i istorije i njegovom licnom iskustvu, a zatim se preliva u posmatranje perioda izmedju dva svetska rata i sam Drugi svetski rat. Potom se pisac vraca u raniju proslost razmatrajuci mitsku svest kod Srba i poruke iz Milosevog i obrenovicevskog doba. Potom se srediste vraca u doba rata, okupacije i revolucije. Prvo poglavlje se zavrsava opisom i znacajem jedne velike tragedije: saveznickog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. godine

Drugi deo knjige odnosi se na posleratno doba i bavi se ispitivanjem pojedinacnih i kolektivnih fenomena u komunizmu, karaktera ljudi na vlasti, ali i onih na udaru vlasti. Prepuno malo poznatih pojedinosti i licnostima srpskog intelektualnog i univerzitetskog kruga daju posebnu slikovitost piscevim razmatranjima u ovom delu knjige.

Citava polovina knjige posvecena je nasem dobu tj. ovim poslednjim godinama, raspadu Jugoslavije i ratu. Korene autor trazi u poluvekovnoj vladavini posebne vrste komunizma kod nas koji je u krajnjoj fazi razbuktao i potpalio naopako shvacene nacionalne strasti. Tu se nalaze i rasprave o ulozi i odgovornosti vodjstva Srbije i posebno o pitanju BiH.

Zavrsni deo knjige sacinjavaju pisceva gledista o najkrupnijim nacionalnim temama: o naciji i tradiciji, o crkvi i veri, o monarhiji. Na kraju i jedan pogled upravljen ka buducnosti, nad kojom profesor Vitanovic ostaje zapitan: kuda dalje?

Knjiga u dodatku ima rezime na francuskom jeziku pod naslovom: “Istorijska i politicka svest kod Srba - ispitivanja i preispitivanja".

Delo profesora Vitanovica “Preispitivanja" zasluzuje svaku paznju i zbog toga sto citaoca navodi na dijalog i sopstvena preispitivanja. I onda kada se s piscem ne slaze u svemu, citalac ce razumeti piscevu zapitanost i traziti sopstveni odgovor na zadata pitanja.

Na kraju, ova knjiga stoji kao najbolje svedocanstvo da medju Srbima i danas ima ponekog ko je sacuvao ravnotezu izmedju istinske intelektualne snage i iskrene odanosti svom narodu.