STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Necu da vam ispricam, nego da vas podsetim na onaj stari vic: negde u Istri, valjda, kad je sve ONO medju Srbima i Hrvatima pocelo, neko je na posti u malom mestu napisao: “Ovo je Srbija". Preko noci su hrvatski rodoljubi okrecili taj natpis i napisali: “Ovo je Hrvatska". Onda se nekom pitomom i trezvenom Istraninu sve to smucilo, pa je polemiku pokusao da zavrsi jednostavnom porukom: “Ovo je posta". Sta mislite kako bi, danas, ova sala prosla kod srpskih i crnogorskih studenata i njihovog rektora na Kosovu ?

Vrlo slabo, po svemu sto smo onomad imali cuti i videti na ulicama Pristine. Oni misle da je Grupa 3+3 izdala i njih i Srbiju i da je sad na njima da vrate Srbiju Srbima, a proteraju iz nje Albance. Tvrde da ce se zakljucati u fakultetske zgrade, u svoju Srbiju, dakle, ali nose tranparente na kojima pise “Mi smo Evropa". Kazu da je Rugova terorista i junacki porucuju “Lepa sela lepo gore - Drenica 98". Nije im do humora, ocigledno, nego do Srbije. Ko im sad sme reci da bi oni prvi utekli iz nje, ako bude licila na ono sto prizivaju svojim parolama?

Deca, kao i obicno, nisu kriva. Njihovo neshvatanje da je zgrada u kojoj slusaju predavanja - fakultet, a da je Srbija zemlja u kojoj, pored njih, zive i njihovi vrsnjaci, Albanci, nije, svakako, nesto s cim su na svet dosli. Tome su ih naucili ovi sto sad, navrat-nanos, u stisci, potpisuju dogovore koje su, do juce, i sami smatrali izdajnickim. A mlade ljude upotrebljavaju kao argument da ovde uspeva samo politika koja je protiv nekog.

Srpska vlast je, zaista, preduzela korake da uveri svet kako ne zasluzuje sankcije. Videcemo kako ce svet, danas , oceniti ove napore. Medjutim, reakcije mladih gradjana Kosova na te iznudjene korake vlasti mogle bi svet navesti na zakljucak da su disciplinske mere protiv Srbije, zapravo, suvisne: u Srbiji su vec na delu mnogo teze sankcije od onih koje su u stanju da smisle i sprovedu najmocnije zemlje sveta. Ovde se i omladina upreze u jaram jedne politike cije posledice, na dugi rok, moraju biti mnogo teze od najperfidnijih kazni nasih najljucih neprijatelja.

Celnik srpske trojke, koja je zaduzena za vracanje albanskih studenata na fakultete, misli da upravo potpisani dogovor predstavlja “poraz separatizma". Rektor i Nastavno-naucno vece Univerziteta jednoglasno tvrde da je taj dogovor protivzakonit i protivustavan i “sigurna pretpostavka za ozivotvorenje osnovnog separatistickog cilja - 'Kosovo-republika'". Ko ce sad pomiriti rodoljube u vladi i one s Pristinskog univerziteta? Znaci li to da ce nastavnici, bivsi i sadasnji, Pristinskog univerziteta uci u novu srpsku vladu, a da ce stara vlada biti upisana na Pristinski univerzitet, da se uci rodoljublju ?

Ovde niko, izgleda, nije cuo jednu recenicu monsinjora Palje, iako je tu recenicu emitovao Tanjug: “Pobedicemo ili izgubiti svi zajedno". Monsinjor nije ni Srbin, ni Albanac, ali je razumeo s kim ima posla.

Valjalo bi, mozda, tu recenicu staviti na neki transparent koji ce, sutra, nositi srpski studenti na svojim odvojenim demonstracijama. Ali, kad bi se odlucili za tu recenicu, verovatno bi odustali od demonstracija. Krug nasilja i mrznje bi se zatvorio, ali bi bar oni ostali izvan njega. Svoju Srbiju spasli bi tako sto bi naucili da je vole drukcije nego njihovi ucitelji.