DA LI IMA KORUPCIJE U SUDSTVU

Leposava Karamarkovic

Korupcija je drustveni problem s kojim se susrecu sve zemlje sveta, tako da mnogi autori tvrde da je korupcija jedan od krupnih medjunarodnih problema.

Od kakvog je znacaja pojava korupcije ilustruje cinjenica da je u poslednjih 15 godina na temu borbe protiv korupcije odrzano sedam medjunarodnih konferencija.

Nesumnjivo je da korupcija nagriza moralne osnove drustva i time ugrozava kljucne socijalne, ekonomske, politicke i pravne institucije, tako da se moze slobodno reci da je korupcija vrlo opasna drustvena pojava. Ona u svakom, pa i u nasem drustvu, ima duboke socijalne i druge korene i izraz je duboke socijalne, ekonomske i moralne krize, drustva i njegovih kljucnih institucija u vrednosti.

Ocena strucnjaka da ce Srbija devedesetih godina biti upamcena kao zemlja u kojoj su korupcija i protekcija postali svakodnevna pojava, nacin zivota, rada i poslovanja, nesumnjivo je tacna. Posebno zabrinjava to sto je stepen priviknutosti drustva na ovu pojavu izuzetno veliki.

Veoma nepovoljno opste stanje u nasem drustvu, koje se ispoljava u razaranju osnovnih socijalnih, ekonomski i moralnih vrednosti negativno se odrazilo na stanje u pravosudju poslednjih godina, koje je sve manje efikasno u borbi protiv narastajuceg kriminala. Uporedo s erozijom moralnih i drugih vrednosti doslo je do znacajnog porasta kriminala u celini, do mere da se govori o kriminalizovanom drustvu, o pojavama organizovanog kriminala. Po top-listi engleskog “Gardijana", Jugoslavija je na 10. mestu u svetu po korumpiranosti drustva. Zato, po misljenju strucnjaka, bez radikalnih ekonomskih, politickih i pravnih reformi ne moze da se zapocne borba protiv korupcije i kriminala uopste.

Po reagovanju gradjana ova pojava zahvatila je i pravosudje i znacajno okrnjila poverenje gradjana u sud. Funkcionisanje suda bez poverenja gradjana, saradnje i pomoci, u jednom pozitivnom drustveno-ekonomskom ambijentu, ne moze da bude uspesno. Dakle, nepoverenje gradjana negativno deluje na rad suda, a los i neefikasan rad suda podstice nepoverenje gradjana. Uostalom, sudije i sudovi nisu niti mogu biti ni iznad ni izvan sistema i drustva u kome deluju.

Cilj ove rasprave je da se kriticki razmotri fenomen korupcije u sudu ako ga ima i u meri u kojoj ga ima. Sudija odlucuje o zivotu, slobodi, imovini kao najvecim ljudskim vrednostima i pri tom koristi svoja velika ovlascenja: moc i pravo na odlucivanje. Sudija predstavlja drzavu, njen ugled i njenu pravnu snagu, pravednost njenog sistema vrednosti. Sudije trba da se u svom licnom i sudijskom ponasanju rukovode visokim moralnim standardima da bi imali poverenje i ugled kod gradjana.

Da li je sve to ugrozeno? Ako jeste - u kojoj je meri izrazeno, ko je za to kriv i kako povratiti ugled pravosudje.

Cilj je da se otvori ova tabu tema za javnu raspravu i iz nje izvuku odgovarajuci zakljucci i pouke za buducu aktivnost sudstva i drustva u celini u borbi protiv korupcije i kriminala uopste.

Pausalnim ocenama o korupciji kao opstoj pojavi i pravosudju napada se dostojanstvo, cast i ugled sudijske funkcije, sto su najznacajnije vrednosti kojima se sudije ponose. Sirenje uverenja da se moze kupiti sudska odluka, u okviru opsteg talasa korupcije, moze da ugrozi funkcionisanje pravosudja u celini, jer izaziva slabljenje njegovog autoriteta. U ovoj opstoj krizi, u osiromasenju sudija, u izuzetno teskim uslovima pod kojima rade, udariti na cast i dostojanstvo sudije jeste zadavanje konacnog udarca jednoj casnoj profesiji i razlog za odlazak entuzijasta iz suda. Organizujuci ovaj okrugli sto, Drustvo sudija pruza sansu da se u odgovornoj i argumentovanoj raspravi sudstvo odbrani od neistina da je celo korumpirano, kao i da se energicno zigosu konkretne pojave korupcije i preduzmu zakonske mere krivicne i druge odgovornosti.

Cilj ove rasprave nije samo analiza postojanja korupcije u njenom ogoljenom i najgrubljem vidu (primanja novca i drugih vrednosti od strane nosilaca pravosudnih funkcija i drugih zaposlenih u sudu) vec i drustvenih okolnosti koje uzrokuju ovu pojavu, kao i nacina i metoda njenog suzbijanja.

Da bi se saznao stav javnog mnjenja prema korupciji uopste, Agencija “Argument" je 1. i 2. februara 1997. godine sprovela telefonsku anketu na uzorku od 200 ispitanika iz Srbije bez Kosova. Rezultat te ankete je misljenje da je korupcija rasirenija nego ranije (89 odsto ispitanika); da je korupcija najprisutnija u zdravstvu (86 odsto ispitanika); potom u opstinskim sluzbama (71,5 odsto ispitanika) i pravosudju (71 odsto ispitanika).

Preko iste agencije obavljena je anketa u februaru 1998. godine, ali o korupciji u sudstvu, upravo za potrebe ovog okruglog stola i to medju gradjanima Beograda na uzorku od 100 ispitanika - gradjana. Gradjani Beograda su se u ovoj anketi izjasnili tako sto 95 odsto ispitanika smatra da u nasem sudstvu korupcije ima i to najvise u privrednim predmetima (42 odsto) i u krivicnim predmetima (28,4 odsto); da se korupcija u sudstvu sprovodi najvise preko nosilaca politicke moci u sudu (40 odsto); sudija (36,8 odsto), preko advokata (13,8 osto), i putem vestaka (8,4 odsto). Prema ovoj anketi najveci pritisak na sudije vrse politicari na vlasti (47,4 odsto), mocni ljudi u privredi (17,9 odsto) i kriminalci (14,7 odsto). Da se uz dobru vezu moze uticati na odluku suda izjasnilo se 95 odsto anketiranih gradjana. Da se predmeti od posebnog znacaja uvek poveravaju odredjenim sudijama, izjasnilo se takodje 95 odsto gradjana. Da se najefikasnije moze spreciti korupcija u pravosudju oslobadjanjem sudstva od aktuelnih politickih nosilaca vlasti izjasnilo se 57,9 odsto gradjana, a visokim platama sudija i zaposlenih u sudu - 32,6 odsto gradjana.

Rezultati ankete sprovedene medju 95 sudija beogradskog pravosudja su: 21 sudija se izjasnnio da ima korupcije u sudu, 39 anketiranih da ima pritisaka na sud, 33 anketirana da se u sudu moze uticati na odluku, a 54 sudije su misljenja da, ako se materijalni polozaj sudija i zaposlenih u sudu ne poboljsa, korupcija moze da dobije zabrinjavajuce razmere; 45 sudija se izjasnilo da se predmeti od posebnog znacaja daju u rad odredjenim sudijama, a 40 sudija da postojace organizacija pravosudja pogoduje korupciji.

Od 69 anketiranih advokata, 17 je misljenja da korupcije u sudu ima, 43 advokata smatra da ima pritisaka na sud, 28 advokata smatraju da uz vezu moze da se utice na odluku suda, 50 advokata smatraju da, ako se materijalni polozaj sudija i zaposlenih u sudu ne poboljsa, korupcija moze da dobije zabrinjavajuce razmere, 43 advokata smatra da se predmeti od posebnog znacaja daju u rad odredjenim sudijama, dok 32 advokata smatra da postojeca organizacija pravosudja pogoduje korupciji.

Iz sprovedene ankete ocigledno proizlazi da raste nepoverenje gradjana u sud i da vecina ispitanika - gradjana (95 odsto) smatra da u nasem sudstvu ima korupcije.

Postavlja se pitanje da li ovi rezultati ankete odgovaraju stvarnom stanju. Rezultati ankete, po nasoj oceni, treba da se prime oprezno i da se prihvate krajnje uslovno. Ovu anketu treba uzeti kao indikativnu posto nije naucno zasnovana jer je radjena na malom uzorku ispitanika, a pitanje o korupciji nije konkretizovano, rasclanjeno na veci broj potpitanja o raznim oblicima korupcije.

Medjutim, ocigledno je da su, zbog sveopste krize i moralne degradacije drustva, ljudi skloni da celo pravosudje oglase odgovornim za korupciju. Ovakav stav cesto je rezultat nepoznavanja opstih uslova pod kojima ljudi u pravosudju rade. Sporost, neefikasnost, veliki broj predmeta u sudu, ceste i radikalne kadrovske smene i sve ostale objektivne teskoce koje proizlaze iz opstih uslova, gradjani pripisuju korupciji u pravosudju. Pri tom, sudovima pripisuju i nerad ili neodgovornost drugih organa s kojima sudovi saradjuju, sto je posledica nepoznavanja podele ovlascenja sudova i drugih organa koji tesno saradjuju s njima. Sudovi i sudije mogu da budu odgovorni samo za ono sto je predmet njihovog rada i samo za ono sto sudovi objektivno u postojecim uslovima mogu da urade.

Negativan stav javnosti o sudovima formiraju i sredstva informisanja, kao i pojedine politicke licnosti koje pausalno kritikuju i zloupotrebljavaju pravosudje u dnevno-politicke svrhe. Danas se u sveopstem nezadovoljstvu gradjana lako stvara fama o korupciji u sudu. Neretko, na taj nacin advokati brane svoj neuspeh u sudskom sporu, a nekad i prevelike nagrade, neodgovornom tvrdnjom da deo novca daju sudiji ili da je spor izgubljen zato sto je druga strana dala sudiji novac. Da je ovo prisutno vidi se iz cinjenice da se cesto ljudi obracaju sudiji s molbom da iskljuci, da ne podlegne uticaju druge strane u sporu i da obezbedi nepristrasno sudjenje.

(Kraj u sutrasnjem broju)