Humanizam malih ustupaka

Vojislava Vignjevic

To sto je partija supruge sefa jugoslovenske drzave pozdravila potpisivanje Sporazuma o normalizaciji skolstva na Kosovu, odnosno povlacenje prvog poteza u ostvarivanju dogovora Milosevic-Rugova, koji se u fioci ondasnjeg predsednika Srbije kiselio skoro godinu i po dana, nije nista neobicno. Uostalom, JUL je, ili bolje receno bracni par s Dedinja, sinhrono odlucio da se u recenom periodu taj papir stavi ad akta.

Ali to, kako je u ime vladajuceg establismenta sporazum pozdravio Ivan Markovic, zamenik predsednika Direkcije Jugoslovenske levice, u najmanju ruku zvuci neukusno pa i cinicno. Visoki funkcioner levice je, prema izvestaju drzavne agencije, pored ostalog rekao kako je “predsednik Milosevic tada (pre godinu i po, prim. a.) dogovorom, radi zastite dece i omladine, ucinio humani gest iznad svake politike" (?!). Pa je na osnovu toga ocenio i da je “danas taj dogovor osnov da se vodi politika u interesu svih gradjana Srbije, politika kojom ce se prevazici problemi Kosmeta". Jos da je, nakon opisanog humanizma, najavio i renesansu... Kosova a i siru... Samo da nije onih nevinih zrtava - zena, dece i starih koje su likvidirane u nedavnom obracunu s albanskim separatistima i teroristima. No ako bismo se vratili u blizu proslost, nevinih stradalnika ovdasnje “humane politike ratom do mira", ima odvec na eks ju prostoru, i to i medju pripadnicima naroda u cije je ime i vodjena.

Naravno da ovde nije rec ni o kakvom humanizmu jednog politicara ili jedne politike. Da medjunarodna zajednica nije, kojim slucajem, pripretila sankcijama, jos bi se s realizacijom dogovora Milosevic-Rugova otezalo i odugovlacilo. Cas da se Albancima omoguci povratak u skole kucnuo je jer se primakao “dan D", odnosno sastanak Kontakt grupe u Bonu koja treba da danas proceni koliku je i kakvu kooperativnost pokazao Milosevic od Londonskog skupa na kojem je ovaj dobio ozbiljno upozorenje da se vise ne igra kosovskom vatrom jer bi mogao proizvesti jos vece zlo od onoga koje je proizveo u Bosni.

Vest takticar ali los strateg, nekad nezaobilazni faktor mira na Balkanu, racuna na isti manevar: da se malim ustupcima (u ovom slucaju Albancima) osigura od onoga sto ga u osnovi najvise pogadja i sto mu najvise podriva autoritarnu vlast - blokiranje imovine i sredstava SRJ u inostranstvu. Milosevic zapravo racuna da ce omeksati zapadne diplomate “humanim" gestom otvaranjem skola i za albanske djake i studente, kako bi za uzvrat mogao da nesmetano krpi rupe u sve praznijoj drzavnoj blagajni kupujuci ne samo socijalni vec i politicki mir u kuci.

Koliko ce ovaj blef uspeti, kao sto je uspevao u nekim ranijim prilikama a povodom drugih oblika manifestovanja duboke i opste krize u koju je zapala Jugoslavija, ostaje da se vidi. Ako ovde ima naivnih, za koje predstavu prave i organizovani studenti srpske nacionalnosti u Pristini koji toboze odbijaju vodjin dekret o otvaranju skola za Albance, u svetu ih je sve manje posebno medju onima koji odlucuju o sudbini ovog prostora pa i o Milosevicevoj.