Zakljucavanje mozga

Meni se cini da raspad nije neminovan, ali ako srpski rektori, profesori i studenti treba da izgledaju onako kako su se u Pristini pokazali, onda je raspad najbolje resenje

Pise: Stojan Cerovic

Sporazum o obrazovanju na Kosovu ponovo je potpisan. Onaj proslogodisnji s potpisima Milosevica i Rugove nije sproveden, ali ovaj ce biti. Ovog puta potpisnici su manje reprezentativni, ali zato postoje neka druga, cvrsca jemstva. To su one desetine mrtvih u Drenici. Oni su pokrenuli lancanu reakciju i zaposlili mnogo domacih i jos mnogo vise stranih cinovnika zaduzenih za suzbijanje losih vesti, ma od kuda dolazile. Slucaj je zacas stigao do Saveta bezbednosti i eto, za pocetak, albanskim djacima obecano je skolovanje.

U ovoj prilici smatram neumesnom svaku mrzovoljnu opasku tipa “skolovanje ludom radovanje". Albanski djaci i studenti ce umeti da se obraduju ulasku u ucionice onako kako beogradska deca nikad nisu. Verujem, naime, da je visegodisnji bojkot/zabrana u skolstvu stvorio neobicnu, retku antropoloski zanimljivu situaciju. Za albansku decu skola i ucenje nisu bili stvar moranja i kljukanja, nego naprotiv, nesto kao zabranjeno voce. Njihov motiv za saznavanjem mora da je ogroman i neodoljiv.

Medjutim, rektor Papovic tvrdi da ce on spreciti albanske studente da udju na fakultete, da je taj univerzitet srpski, da je sporazum o obrazovanju izdaja i pocetak raspada drzave. Ocigledno, to misle i sve one hiljade srpskih studenata koji su demonstrirali protiv sporazuma, protiv obrazovanja njihovih kolega na njihovom maternjem jeziku. Mozda se vec negde dogodilo nesto slicno, ali ova bruka nije zbog toga nista manja.

Nimalo ne sumnjam da kosovski Srbi imaju neke svoje argumente i da vladika Artemije ne obilazi svetske kancelarije bez nevolje. Njemu je ocigledno jasno da je ono malo naroda o kojem brine prikljesteno izmedju albanske vecine i rezima u Beogradu, pri cemu mozda veca opasnost dolazi od ovog poslednjeg i njegove poznate medvedje paznje.

Ali, rektor Papovic je od druge sorte. Za njega je dosad sve bilo kako treba, a raspad drzave pocinje sad, s povratkom Albanaca u ucionice. Meni se cini da raspad nije neminovan, ali ako srpski rektori, profesori i studenti treba da izgledaju onako kako su se u Pristini pokazali, onda je raspad najbolje resenje. Ako, naime, zbog Kosova Srbija vaspitava i za sledeci vek priprema takve ljude, onda buducnosti sasvim sigurno nema. Ako se veruje da Srbi protiv Albanaca mogu da se bore zakljucavanjem ucionica, onda je to zakljucavanje sopstvenog mozga. Po tu cenu ne vredi drzati Kosovo u Srbiji.