KONCERT JULIJANA RAHLINA I ITAMARA GOLANA U KOLARCU

Medju skoro bezbrojnim mladim izvodjacima kojih je na svetskoj muzickoj sceni sve vise, poslednjih godina su se kao posebno atraktivni muzicari izdvojili violinista Julijan Rahlin i pijanista Itamar Golan. Oni ce veceras nastupiti pred beogradskom publikom (velika sala Kolarca; pocetak u 20 casova), izvodeci program kojim su se vec predstavili ljubiteljima umetnicke muzike u Becu i Parizu: Betovenovu Sonatu F-dur, op. 24 ("Prolecna"), Bramsovu Sonatu A-dur, op. 100, "Pet melodija", op. 35a Prokofjeva i Frankovu Sonatu A- dur.

S jedne strane sustinski razliciti (Rahlin uspesno gradi prvenstveno solo-karijeru, dok je Golan vec sada stekao renome briljantnog klavirskog pratioca i kamernog muzicara), oni su istovremeno i izuzetno slicni: obojica su rodjeni u litvanskom gradu Viljnusu, obojica zive u Becu i obojica su vrlo mladi - Rahlin je rodjen 1974., a Golan cetiri godine ranije. Uz to, i Rahlin i Golan su se vec uveliko etablirali kao kvalitetni muzicari, koji redovno nastupaju sa najvecim svetskim orkestrima i dirigentima (a - u Golanovom slucaju - i sa najznacajnijim solistima) i cesto su pozivani u vodece svetske muzicke centre, bilo da je rec o redovnom koncertnom programu ili o festivalima.

Odgovarajuci na pitanja novinara, Itamar Golan je naglasio kako je posvecenost kamernom muziciranju i ulozi klavirskog pratioca bila iskljucivo njegov izbor i da nema interesovanja za solo-karijeru. S druge strane, i on i Julijan Rahlin su se sa krajnjim podsmehom osvrnuli na ocene (nekih) kriticara, koji njihovo muziciranje dozivljavaju kao virtuoznost. Takodje, Rahlin je podvukao da se obojica jos usavrsavaju (sto donekle otezava zestok tempo: Rahlin odrzava oko 100 koncerata godisnje), pa je to glavni razlog sto mu je repertoar po karakteru jos tradicionalan, odnosno da smatra kako jos nije vreme da se posveti i delima savremenih kompozitora.

I. Bizetic