STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Kad opozicioni partner tra`i mnogo da u|e u srpsku vladu, priprete mu, ka`u, hap{enjem bli`ih i daljih ro|aka koji se bave onim {to se ovde zove biznis. Kad {ef dr`ave ne}e da sara|uje s me|unarodnom zajednicom, priprete mu Tribunalom u Hagu. Tako izlazi da se u nas i spoljna i unutra{nja politika vode u onom tesnom i neizvesnom prostoru izme|u najvi{ih interesa i zlo~ina, zatvora i slobode, zahvaljuju}i nedostatku dokaza protiv glavnih protagonista ili manjku politi~ke volje da se dokazi upotrebe.

Kako }e unutra{nje-politi~ka pravda biti zadovoljena, sazna}emo, mo`da, ve} danas, kad nam stari mandatar predstavi novu vladu. Ako u njoj bude ministara iz SPO, zna}emo da je do{lo do vansudskog poravnanja, za dobro Srbije, razume se. Ho}e li {efu SRJ uspeti vansudsko poravnanje s Tribunalom u Hagu, sazna}emo, mo`da, ve} sutra, u Bonu. Ako nas tresnu sankcijama, ni prvom me|u nama ne pi{e se dobro.

Poslednjih dana u~estali su zahtevi iz Amerike da se predsednik SRJ uputi u Hag. U subotnjem broju Internasional Herald Tribjuna, dvojica autora tra`e da se Slobodan Milo{evi} odmah optu`i za zlo~ine na Kosovu. Oni tvrde da je Tribunal dosad uva`avao argumente Klintove administracije da je g. Milo{evi} klju~ni elemenat trajnog mira u Bosni, iako je on "naredio ili nadgledao" da se pobije preko 200 hiljada civila u Bosni i Hercegovini. "Po{to je mir po~eo da se u~vr{}uje u Bosni", pi{u njegovi tu`itelji, "g. Milo{evi} je izgubio svaku za{titu zbog politi~ke korisnosti". Tra`e da ga Tribunal optu`i po osnovi "komandne odgovornosti" za svireposti na Kosovu. "Ako Tribunal propusti da deluje sada", pi{u tu`itelji, "uskoro }e nesumnjivo biti preplavljen dokazima koje samo mo`e po`eleti kad se razvije njegov program etni~kog ~i{}enja i genocida na Kosovu".

Jedan drugi ameri~ki autor javio se s doma}eg terena. Direktor Instituta za otvoreno dru{tvo u Njujorku rekao, je u intervjuu banjalu~kom dvonedeljniku "Reporter", da je jugoslovenski predsednik "u ovom trenutku u ve}oj opasnosti nego ikada ranije" da bude optu`en za ratne zlo~ine. [to se ti~e Kosova, njegova odgovornost je direktna, smatra direktor, {to se mo`e zaklju~iti i iz zahteva Kontakt grupe o pokretanju istrage povodom poslednjih dogadjaja na Kosovu. Kad smo kod Kontakt grupe, stvari po~inju da se komplikuju. Nema~ki ministar Kinkel obavestio je novinare, posle razgovora koje su on i francuski ministar Vedrin imali s predsednikom SRJ, da je ovaj izrazio `aljenje zbog civilnih `rtava koje su pale u policijskoj akciji na Kosovu, obe}ao da }e se zalo`iti da se svaki pojedina~ni slu~aj detaljno ispita, ali i rekao da je za ove akcije policije nadle`an predsednik Srbije, a ne on. Zna~i li to da je i on razumeo nalog Kontakt grupe na isti na~in kao {to ga razume pomenuti direktor Instituta? Ili je shvatio da je Ha{ki tribunal uveo "praznu stolicu" za predsednika Srbije i re{io da je popunjava svakom li~no{}u koja se na toj funkciji bude na{la?

U svetlu najnovijeg ameri~kog interesovanja za njegovu li~nost i delo, obja{njenje koje je predsednik SRJ dao svojim evropskim ministarskim sagovornicima moglo bi se uzeti kao poku{aj da se, za potrebe univerzalne pravde, u igru uvede novi igra~, da ne ka`em `rtva. Na nekom imaginarnom su|enju, me|utim, sada{nji predsednik Srbije bi, sebi u prilog, mogao navesti da je neosnovano njega optu`ivati za teror nad Albancima, koji su ga onako {tedro podr`ali na izborima. Takav argument biv{i predsednik Srbije ne mo`e da potegne. Sto ne zna~i da optu`nica protiv njega stoji. Dok nam tu`ilac Tribunala ne saop{ti kakvim dokazima raspola`e, upu}eni smo na spoljne saradnike Tribunala koji, u svom pravdoljubivom zanosu, ne vode, na`alost, odve} ra~una o ugledu i verodostojnosti Suda. Ameri~ki autori, na primer, izri~ito ka`u da Tribunal uva`ava politi~ke razloge, koje mu stavlja na raspolaganje ameri~ka administracija. Jedan svedok iz Hrvatske, biv{i predsednik Predsedni{tva SFRJ, hvali se po novinama kako }e se, zahvaljuju}i njegovom svedo~enju, u Hagu na}i, ali ne kao svedoci, i njegove kolege iz vrha biv{e jugoslovenske dr`ave. Prete}i, po novinama, Hagom i ma~em, saradnici pravde i svedoci Tribunala podrivaju moralne, a valjda i procesno- proceduralne, temelje na kojima ideja Suda po~iva. I pretvaraju se u svedoke odbrane onih koje najvi{e optu`uju.