NEKI NOVI OBICAJI

Pokusaj da se dokaze laziranje albanskih izbora, ma koliko izgledao providno, prvi je veci ustupak ove drzave i izraz kakve-takve brige za kosovske Albance. Ovu cestitu drzavu dosad, naime, nije nimalo zanimalo hoce li neko podvaliti Albancima, nego jedino kako zadrzati monopol na podvaljivanje Srbima

Pise: Stojan Cerovic

Posle mnogo odlaganja, Rugova je obavio svoje izbore u trenutku koji mu je izgledao najpogodniji. Gotovo sve druge stranke, pokreti i politicari medju kosovskim Albancima smatrali su da je trenutak najgori moguci, da vodi u opasne podele i bojkotovali su izbore. Ova krupna nesuglasica mogla bi da stvori velike intelektualne teskoce onim Srbima koji vole da veruju kako svi Albanci oduvek misle isto. (Mi smo tako razliciti, a svi drugi su toliko isti, da to nije samo nepravedno, nego i opasno).

Zanimljivo je, medjutim, kako se rezim u Beogradu drzi prema ovim izborima koje, dakako, smatra ilegalnim. Policija je, navodno, pronasla gomilu falsifikovanih, unapred popunjenih listica s Rugovinim imenom. Hoce se reci da ovi izbori nisu samo ilegalni, nego i namesteni. Rezim, dakle, priznaje da nije dovoljno tvrditi da je to ilegalno, pa trazi dodatne argumente za diskreditovanje i izbora i Rugove.

Ako su ilegalni, zasto je vazno da li su jos i namesteni? Zato sto je rec o porukama koje se upucuju na razlicite adrese: izbori su za Srbe ilegalni, a za Albance namesteni. Rekao bih da je ovaj pokusaj da se dokaze laziranje albanskih izbora, ma koliko izgledao providno, prvi veci ustupak ove drzave i izraz kakve-takve brige za kosovske Albance. Ovu cestitu drzavu dosad, naime, nije nimalo zanimalo hoce li neko podvaliti Albancima, nego jedino kako zadrzati monopol na podvaljivanje Srbima.

Nije sasvim jasno zasto se rezimska propaganda toliko obrusava na Rugovu i ponavlja kako su druge stranke bojkotovale izbore. Jer ti koji se Rugovi protive nisu nikakvi “posteni Albanci". Bas naprotiv, Demaci i ostali boje se da bi se Rugova mogao oposteniti, to jest napraviti suvise velike ustupke srpskoj strani. Ispada, dakle, da rezim u Beogradu odbacuje umerenijeg Rugovu, a podstice i trazi neke radikalnije, mozda i militantnije albanske lidere, sto bi ukazivalo na najgore namere.

Ali, naravno, moglo bi biti i sasvim obrnuto. Kad Milosevicevi mediji nekoga napadnu i optuze, covek nikad nije siguran sta je pravi cilj. S vremena na vreme ovde imamo posla s najcinicnijim propagandnim dosetkama koje pocivaju na pretpostavci da konzumenti nemaju nimalo poverenja u ono sto im se saopstava. U slucaju kosovskih Albanaca to poverenje je negde na nuli. Oni trose srpske medije jedino da bi znali sta misle njihovi neprijatelji. To znaci da RTS, ako napada Rugovu, mozda porucuje Albancima da je bas on pravi.

Bilo bi jednostavnije i lepse ako bi mediji govorili istinu, ali ovde je davno uspostavljen izopaceni odnos u kojem oni lazu zato sto im se ne veruje. To se cak i pogorsava. Moraju da lazu sve vise, sto im se manje veruje, i to sad lici na zahuktavanje hiperinflacije. U nekom trenutku sve gubi smisao. Propagandna poruka nema nikakvog efekta kad se dodje dotle da moze da se tumaci na bilo koji nacin. Rec postaje savrseno bezvredna, kao hiperinflatorni novac. U tom smislu Milosevicevi mediji su sad negde stanju u kojem je bio dinar krajem devedeset trece.