Zaboravljeni akademski maniri

Olga Nikolic

Kad neko dobije otkaz sa jednim obrazlozenjem, a onda pocnu da se potezu drugi argumenti, da bi se poduprla teza o otpustanju, prva pomisao posmatraca sa strane mogla bi da bude da tu bas i nisu cista posla. A kad potpisniku resenja ni to nije dovoljno, pa pocne da govori o pikanterijama iz privatnog zivota i to recnikom piljara - covek mora da se zapita o cemu se tu zapravo radi. Ovako nesto dogodilo se redovnom profesoru Sumarskog fakulteta, dr Slobodanu Petkovicu, koga je jos pre sest meseci udaljio s posla njegov dekan, prof. dr Dusan Jovic, jer je po navodima iz resenja neopravdano odsustvovao s posla pet uzastopnih radnih dana.

Najnovije prosirivanje optuznice obuhvatilo je bombasticne informacije kao porucene za tracerski list - ko se s kim i koliko puta probudio u tudjem krevetu, koliki je ljubitelj kapljice otpusteni profesor koji, po tvrdnji dekana, vec godinama na posao stize kad hoce i radi koliko mu se cefne.

Da smo u Americi, mozda bi ovakve kvalifikacije i mogle da prodju kao krunski dokaz, pod uslovom da se navodi potvrde, s obzirom na tamosnju klimu i uzburkanu javnost koja se vec poduze bavi ljubavnim aferama predsednika najmocnije drzave na svetu. Ali, mi se nalazimo na delu balkanskog prostora gde bi mnogo ljudi moglo da dobije otkaz bar po jednom od ovih osnova, za sta je optuzen dr Petkovic.

To sto je jedan redovni profesor sada prinudjen da na sudu trazi pravdu, naravno nema nikakve veze sa tim sto je “prozivao" dekana po raznim osnovama, a posebno finansijskim (ah, te pare!) jer fakultet (odnosno dekan) raspolaze sa nekoliko hiljada hektara suma. Nije izgleda od vaznosti ni cinjenica sto je dr Petkovic izabran u sastav novog Saveta fakulteta i jer je deo “snaga haosa i bezumlja koji zeli raspad univerziteta". Bar tako je dr Jovic okarakterisao Univerzitetski odbor za odbranu demokratije u cijem sastavu su ugledna profesorska imena za dobar deo akademske javnosti - ali ne i za dekana Sumarskog fakulteta koji, kako se saznaje, zeli da se kandiduje, po n-ti put, za glavnog coveka na fakultetu.

Kad neko zaboravi na manire u obracanju sa drugima, moze mu se to oprostiti i zaboraviti ukoliko mu je zvanje u istoj srazmeri sa obrazovanjem i kvalifikacijama. Ali kad covek koji je zavrsio tolike skole, bar naizgled smirenim istupom, u sred Kapetan Misinog zdanja pred ostalim dekanima i direktorima sebi dopusti bujicu reci kao da je na pijaci, onda je to tuzno “do bola". Ukoliko uopste i postoji “slucaj Petkovic", pre resavanja ovog spora, kolege bi svakako trebalo da razmatraju “slucaj Jovic", ne zato da bi se upiralo prstom zbog licne netrpeljivosti, vec iz bojazni da se sporadican slucaj ne pretvori u epidemiju samovoljnih istupa od kojih ne trpe stetu samo pojedinci.