Kuca bez prizemlja

Pre samo dva meseca oni su ozbiljno pokusali da do vlasti dodju precim putem, vise pucanjem, nego glasanjem. Ako, dakle, oni sad veruju da mogu da pobede na izborima, zasto su u januaru probali silom? Da im nije u medjuvremenu popularnost naglo skocila, kako zbog pokusaja puca, tako i zbog neuspeha

Pise: Slobodan Cerovic

U Podgorici je osnovana nova stranka Momira Bulatovica koja se nazvala socijalisticka i narodna. Za ovu stranku ne moze se reci da je na vlasti, ali ni da je u opoziciji. Tacnije, ona je i jedno i drugo, zavisno od toga koji nivo vlasti u ovoj bizarnoj drzavi posmatrate. U Crnoj Gori je opoziciona, ali u federaciji je deo vladajuce koalicije, sto mu dodje kao kuca na sprat, samo bez prizemlja.

Kao sto je i red, na osnivackom kongresu govornici nisu oskudevali u optimizmu i samopouzdanju. Svi su tvrdili da su sigurni izborni pobednici. Ali i to zvuci nekako cudno kad je u pitanju ova stranka i njeni celni ljudi. Pre samo dva meseca oni su, naime, ozbiljno pokusali da do vlasti dodju precim putem, vise pucanjem, nego glasanjem. Ako, dakle, oni sad veruju da mogu da pobede na izborima, zasto su u januaru probali silom? Da im nije u medjuvremenu popularnost naglo skocila, kako zbog pokusaja puca, tako i zbog neuspeha?

Na kongresu je govorila i Gorica Gajevic, koja je prenela pozdrave “velikog prijatelja Crne Gore, Slobodana Milosevica". Ovakva fraza svesno podseca na vremena Marsala i treba da docara velicinu nekoga ko je licni prijatelj neke zemlje, pokrovitelj, sponzor, sta li? Taj je, svakako, vazniji od Crne Gore, kojoj bi njegovo prijateljstvo moralo biti dovoljno za dug i srecan zivot. Gospodja Gajevic ocekuje od Crnogoraca da budu zahvalni sto takav covek nalazi vremena za prijateljstvo prema njima, a mogao je da ih i ne primeti.

Ali, mozda je najvaznije njeno pominjanje “separatistickih politika", sto je siguran znak da ce Bulatovic, uz Milosevicevu pomoc, dati sve od sebe da Djukanovica nekako dovede u vezu s Rugovom. Tim povodom, za ovu priliku dovoljno je da se podsetimo da je Milosevic zapravo tokom cele svoje vratolomne karijere ratovao protiv necijeg separatizma.

Prosto je neverovatno ko se sve od njega odcepljivao. U stvari, nema ko nije, ukljucujuci i hiljade najcistijih Srba koji su tokom njegove vladavine potrazili sebi drugu domovinu. Ovaj covek je sasvim sigurno svetski prvak u broju ostavljanja i napustanja koja je preziveo. Pritom, kao sto je poznato, nije uspeo da stekne niciju naklonost, da pridobije ni jednog prijatelja nigde na svetu, osim sto je povremeno poneko pristajao da se posluzi njime za svoje ciljeve.

Dodajmo tome spisak svih medjunarodnih institucija i drustava iz kojih je izbacen i dobicemo pretstavu o pravom separatistickom geniju, a tako ce nam i crnogorski slucaj postati nesto jasniji.