Ekonomisti o razvojnim sansama i zabludama

Danas, u poredjenju sa grupom reformskih naprednih privreda u tranziciji, Jugoslavija drasticno zaostaje. Njihov drustveni proizvod nalazi se izmedju 90 i 110 odsto od nivoa, koji su te privrede imale 1989. godine. SRJ ostvaruje tek 60 odsto drustvenog proizvoda iz te godine i to je realna cena s kojom je placen politicki razlaz sa svetom, (samo)izolacija i kozmeticka stabilizaciona politika, kojom se maskiralo odsustvo reformi

Bojana Jager

Na upravo zavrsenom savetovanju jugoslovenskih ekonomista jos uvek je trebalo dokazivati da su samo one zemlje, koje su s punom politickom voljom usle u tranziciju, uspele da poprave svoju poziciju, da kod nas, i pored puno prica o reformama, vlast jos nije prakticno dokazala postojanje takvog jasnog politickog opredeljenja, te da teza da smo bili pametni, oprezni i naucili se na greskama drugih, predstavlja samo pokrice za izgubljeno vreme i za visoku cenu koja je zbog toga placena, ili ce tek morati da se plati.

Za te brzloplete druge, koji su "gresili", prosla godina je bila prva u kojoj je zabelezena pozitivna stopa rasta, gledano u celini za privrede u tranziciji, pri cemu su centralne i istocnoevropske zemlje cetvrti put za redom ostvarile takav rezultat. Istovremeno, privrede u tranziciji su uspele lane da prepolove stopu inflacije i dok se u razdoblju do 2002. godine ocekuje prosecni godisnji rast svetske privrede od 3,5 odsto, u privredama u tranziciji taj rast ce iznositi pet odsto. Uz ove podatke, u svojoj analizi dr Nebojsa Savic konstatuje da se delotvornost dobro osmisljenog procesa tranzicije dokazuje upravo na primeru zemalja kao sto su Poljska, balticke zemlje, Ceska, Slovacka, Madjarska i Slovenija, koje su vec ostvarile stabilan rast, skromnu inflaciju i znacajan napredak u reintegraciji u svetsku privredu. Vrseci poredjenje s 13 privreda u tranziciji, ukljucujuci i bivse jugoslovenske republike, sto je posebno bitno jer su Slovenija, Hrvatska i Makedonija nasledile istu privrednu strukturu i zakonodavstvo kao i SRJ, on je prakticno dokazao da Jugoslavija jos nije ni pocela veliko spremanje svog privrednog sistema.

U bivsim jugo-republikama, javni rashodi se nalaze na silaznoj liniji (izuzev Hrvatske) i krecu se od 40 do 46 odsto drustvenog proizvoda. U svim zemljama Visegradske grupe dolazi takodje do smenjivanja javnih rashoda, na raspon od 40 do 48 odsto drustvenog proizvoda. Balticke zemlje su uspele da svoje javne rashode odrze na nivou od 40 odsto drustvenog proizvoda, dok u Bugarskoj oni imaju ucesce od 45 odsto, pokazuje ova analiza. To ujedno znaci da je vecina privreda u tranziciji prihvatila preporuke MMF, Svetske banke i Evropske banke, koji su insistirali na prilagodjavanju fiskalne politike, kao preduslovu da se stvori prostor za formiranje domace akumulacije i stednje. Jugoslavija je, medjutim, proslu godinu zavrsila s ucescem javnih rashoda od 55 odsto u drustvenom proizvodu i sa ustanovljenim zakonskim pravima u toj oblasti od 68 odsto tog ucesca, sto samo znaci da njena privreda grca pod visokim poreskim opterecenjem, a da se spremnost za reforme u javnom sektoru tragicno zaglavila u papirologiju radnih grupa Savezne i Republicke vlade. S fiskalnim deficitom od oko 15 odsto drustvenog proizvoda, koji ce kad-tad postati zvanicni javni dug drzave i s javnom potrosnjom koja je ostala latentni generator nove inflacije, drzava je prinudjena da i dalje rasprodaje kapital da bi pokrila takvu preveliku potrosnju i izbegla vece socijalne nemire.

Za razliku od Jugoslavije, u pogledu fiskalnog deficita, bivse jugoslovenske republike se drze okvira Mastrihtskog sporazuma i vode politiku uravnotezenih budzeta, upozorava dr Savic. Visegradska grupa zemalja ima deficite od jedan do pet odsto drustvenog prozivoda, pri cemu Madjarska, Poljska i Ceska ujedno sprovode i obimne programe fiskalnog prilagodjavanja.

Drugi veliki deficit, koji trenutno odrzava relativno visoku privrednu dinamiku i zadrzava proboj prigusene inflacije, u vidu kumuliranog deficita platnog bilansa zemlje (za protekle dve godine u iznosu od 2,7 milijardi dolara), sledeca je poluga laznog jugoslovenskog prosperiteta, koja moze puci vec u ovoj godini zbog nedostatka dodatnih izvora za finansiranje takvog "razvoja". Potpuno autistican u odnosu na realnu situaciju, kao da ova zemlja nije jos uvek pod spoljnim zidom sankcija i kao da nije na pragu da je svet kazni dodatnim - upravo usmerenim na blokadu kapitala, investicija i privatizacije - u stilu coveka koji nije odavde, predstavnik Savezne vlade je odslikao ruzicaste razvojne perspektive do 2005. godine. S ostvarenim drustvenim prozivodom od 25,15 milijardi dolara u toj godini bi SRJ pripadala grupi srednje razvijenih zemalja sa oko 2.300 dolara po stanovniku, veruje Konticeva "razvojna kancelarija" i verovatno niko drugi.

Danas, u poredjenju s grupom naprednih reformatora medju privredama u tranziciji, SRJ drasticno zaostaje, a dr Savic smatra da upravo to ukazuje da su je politicka ogranicenja i neodlucnost u sprovodjenju reformi dovele u poziciju da nije u stanju da tu razliku smanjuje. U pomenutoj grupi zemalja drustveni proizvod krajem prosle godine nalazi se izmedju 90 i 110 odsto onog nivoa koji su te privrede imale 1989, sto samo znaci da su one uspele da prebrode inicijalni tranzicioni sok i da sada ubrzano idu napred. Nivo drustvenog proizvoda Poljske, na primer, premasio je za 10 odsto njegov obim iz 1989, dok je Slovenija vec dostigla nivo drustvenog prozivoda iz te godine, a Ceska, Madjarska i Slovacka su ostvarile preko 90 odsto, uz ocekivanje da ce uskoro dostici nivo drustvenog proizvoda iz 1989. Jugoslavija se danas nalazi tek na nivou od nepunih 60 odsto drustvenog proizvoda iz te godine i to je realna cena s kojom je placen visegodisnji politicki razlaz sa svetom, (samo)izolacija i kozmeticka stabilizaciona politika kojom se maskiralo odsustvo reformi.

Jugoslavija prakticno nije ni usla u ozbiljnu tranziciju, objasnjava Nikola Fabris. Naime, privrede koje imaju manju od dva vrednost sintetickog indikatora tranzicije (izvedenog na osnovu privatizacije velikih i malih preduzeca i prestrukturiranja privrede, zatim liberalizaciju cena, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema, antimonopolske politike, reformi u bankarskom sektoru i na trzistu kapitala i finansijskih institucija) ne smatraju se privredama u tranziciji. Jugoslavija je zaradila sinteticki indikator u ovoj analizi od 1,625 pa se zato ne nalazi ni u Transition reportu, publikaciji Evropske banke za obnovu i razvoj koja prati privrede u tranziciji.

Malo je onih koji veruju (doduse to je na savetovanju ekonomista bilo tek tema za slobodnu kuloarsku razmenu misljenja) da istinski reformski zaokret zavisi od nove, makar i koalicione vlade, jer prakticni zivot i realna politicka i finansijska moc u njemu ne pociva na izborima. Ovde ona pociva na dobroj rasporedjenosti u preduzecima, bankama i na mestima gde se vrte privilegije, moc i pare partije na vlasti i one druge, koja je takodje na vlasti, iako to po opredeljenju biraca niko ne bi mogao da zakljuci. A njima ovako, izgleda, bas odgovara.