NEMACKA I PORED SANKCIJA NAJZNACAJNIJI PRIVREDNI PARTNER SRBIJE

(Ne)moc ekonomske logike

Jelica Putnikovic

“Pored tog starog drveta treba posaditi mlado drvo, a posto je prolece - nadamo se da ce se i primiti". Ovim recima je dr Veber, vodja delegacije “Dajmler Benc Mercedesa", prokomentarisao nastojanje svoje kuce da ponovo uspostavi saradnju s pribojskim FAP-om. Tako se, bez obzira na sankcije, ili bolje reci bas zbog njih, prica o srpsko-nemackoj privrednoj saradnji nastavlja. Ovih dana je, doduse, aktuelna pretnja clanica Evropske unije da svojim sankcijama ukinu izvozne i investicione kredite SRJ, ali poznavaoci ekonomskih globalnih kretanja tvrde da je Srbija, u uslovima recesionih tokova na “trulom zapadu" i te kako zanimljiva za plasman roba i tehnologija, pa cak i uz sukob politickih interesa s ekonomskim.

Uostalom, to “staro drvo" posadjeno je, izgleda, jos u doba dolaska prvih rudara, Sasa, na ove prostore. Sledi pokusaj Nemaca da prodaju umece, svoju tehnologiju, gotove, ali i poluproizvode, u cemu i uspevaju, tako da je Nemacka bila partner s kojim je prethodna SFRJ ostvarivala 25 odsto svoje spoljnotrgovinske razmene. Pri tome, uvoz je bio veoma znacajan, jer je obuhvatao, pre svega tehnologiju, tehnolosku opremu i rezervne delove, koji su doprinosili poboljsanju kvaliteta proizvoda nasih fabrika.

Prema podacima Privredne komore Jugoslavije u bivsoj Jugoslaviji je 50 odsto opreme bilo iz Nemacke. Otprilike isti procenat vazi i za SRJ, s tim sto je nemacka tehnologija u pojedinim granama zastupljena s vise od 60 odsto.

Pored vec spomenutih FAP-a i “Mercedesa" u PKJ navode da su, pre sankcija, najznacajnije i najkvalitetnije kooperacije srpsko-nemackih firmi bile izmedju “Lola" korporacije i nemackih firmi “Krup" i “Virgarten", dela Elektroprivrede Srbije “Kolubara metali" i “Krupa", krusevackog “14. oktobra" i “Orenstajn kopela", MIN - Nis i FAUN-a, EI Nis i “Simensa", subotickog “Severa" i AGG, Livnice iz Kikinde i “Ida opela", dok je “Gosa" kooperirala s “Takraftom" i firmama ABG i “Ajkof". Bilo je jos kooperacija na relaciji Srbija-Nemacka, mada u PKJ isticu da ih je mnogo vise bilo sa slovenackim i hrvatskim firmama.

Nemacka je, takodje, u periodu pre raspada SFRJ i sankcija Srbiji i Crnoj Gori bila najznacajniji partner ovdasnjim firmama po ulozenom kapitalu. U Srbiju i Crnu Goru 1990. godine je s 739 registrovanih ugovora nemacka privreda ulozila 470 miliona DEM. Tokom '96. i '97. godine ponovo imamo ugovore o investicionom ulaganju i dugorocnoj kooperaciji. Vrednost dvadesetjednog ovakvog sporazuma je 127 miliona DEM.

Lon poslovi

Poseban vid saradnje bili su, i ostaju lon poslovi, takozvane reeksportne dorade. Ovakvi poslovi su cinili znacajan deo spoljnotrgovinske razmene, posebno u tekstilnoj, kozarskoj, hemijskoj, prehrambenoj i drvnoj industriji. Znacajan deo kolaca od zarade na lon poslovima ostajao je u Srbiji. Kod tekstilaca su prednjacili “Kluz" i “Beko", koji su se dokazali kao znacajni partneri “Bosu" za sivenje odela i konfekcije po dobijenim krojevima i od isporucenih materijala. U Srbiju je na doradu, iz Italije, stizala i koza, a odevni predmeti su prodavani u Nemackoj. U oblasti drvne industrije posebno se dokazao “Simpo", koji je doradjivao nemacke sirovine i poluproizvode, da bi ih potom reeksportovao.

Saradnja po osnovu usluzne dorade nastavlja se i posle sankcija. Sada, medjutim, firme iz Srbije, iako su se ranije dokazale kvalitetnom izradom, imaju konkurenciju u jeftinijoj radnoj snazi u susednim, istocnoevropskim zemljama, a tu je i Azija, sa svojom gotovo bagatelnom ponudom u neiskoriscenim ljudskim resursima. Ipak, u PKJ isticu da “Javor" iz Ivanjice bas izvozi u Nemacku i Francusku.

Gradjevinci - u najam
Do raspada bivse Jugoslavije i sankcija realizovao se Sporazum o detasmanu izmedju SFRJ i Nermacke, sklopljen 1988. godine. Rec je o ugovoru o iznajmljivanju gradjevinskih radnika Nemackoj. Postojale su kvote za sve istocnoevropske zemlje, a do 1992. godine 56 gradjevinskih preduzeca iz SFRJ je na taj nacin uposljavalo oko 3.000 radnika.

Da bi nastavili privrednu saradnju tamo gde je ona prekinuta 1992. godine, kada su Srbiji i Crnoj Gori uvedene sankcije, mnoge nemacke firme su u Beogradu ili drugim gradovima otvorile predstavnistva. Prednjaci “Simens", koji je pored predstavnistva napravio i zajednicku firmu sa zemunskim VFT. “Simens" u ovoj mesovitoj firmi, koja je osnovana s idejom da PTT Srbije pruzi punu sevisnu uslugu za proizvodnju digitalnih telefonskih centrala, ima 80 odsto vlasnistva.

Pored “Simensa", svoja predstavnistva imaju i “Krup", “Mercedes", BASF, “MAN Takraft", “Lufthanza", “Bajer", “Bos", ALBA i HOESCHT. Novembra prosle godine “Krup" potpisuje ugovor o instaliranju svoje opreme, vredne 30 miliona DEM, u objekte Elektroprivrede Srbije. BASF ima firmu preko koje na ovdasnje trziste plasira svoje (hemijske) proizvode i video-trake. Potpisan je, takodje, i ugovor izmedju MAHLE GRUPP i Mitrovacke industrije ventila o kooperaciji za proizvodnju ventila. Rec je o poslu vrednom 100 miliona DEM, koji treba da se realizuje u narednih nekoliko godina, s tim sto u PKJ ocekuju da saradnja bude nastavljena i prosirena novim proizvodima.

Sastanak predstavnika FAP i “Dajmler Benc Mercedesa" uprilicen je zbog dvadesttrogodisnje saradnje na sklapanju kamiona u Priboju. Iako je cetrdesetak odsto kapaciteta za proizvodnju delova za kamione bilo van Srbije, cak 60 procenata je radjeno u FAP-u, zbog cega je sklapanje ove vrste “Mercedesovih" kamiona stalo. Prilikom susreta u PKJ, delegacija FAP-a je govorila o spremnosti za kooperacioni odnos, a “Mercedesa" da ulaze na ovo trziste.

Da bi se “Mercedesovi" kamioni ponovo montirali u Priboju, potrebno je da se FAP prestrukturira i da se oslobodi viska radne snage. Kao recept, iz “Mercedesa" im nude primer svoje fabrike u Stutgartu, gde je broj radnika smanjen za 20.000. Oni, medjutim, nisu otpusteni vec im je obezbedjen novi posao. U FAP-u bi se moglo primeniti nesto slicno s tehnoloskim viskom, a za kooperaciju s “Mercedeseom" neophodno je i da zavrse prestrukturiranje i da se prilagode standardima. Dobro je sto je oprema u Priboju jos uvek ocuvana.

Ovo bi, inace, bila sansa za FAP, jer “Mercedes" u Priboju planira centar za ekspanziju na Balkan i dalje u istocnoevropske zemlje. Nemci su, jednostavno, pokazali spremnost da ulazu, ali FAP mora da pokaze dobru volju i da se prestrukturira. Pogotovo zbog toga sto su ih Italijani pretekli, sklapajuci s kragujevackom “Zastavom" posao oko proizvodnje IVEKO kamiona srednje i male nosivosti.

I u Nemackoj nezaposlenost
Koliko je bitna privredna saradnja SRJ s Nemackom, vidi se na osnovu ekonomskih uspeha ove zemlje. Poslednjih deset godina nemacka privreda belezi permanentan rast, sto joj je omogucilo da postane prva ekonomska sila Evrope. Ona je posle SAD najveci uvoznik, ostvarujuci 12 odsto ukupnog svetskog uvoza. Nemacka, takodje, ima najveci drustveni bruto proizvod po glavi stanovnika u 1995. godini od 42.500 DEM, sto je rekord u poslednjoj deceniji za zemlje Evropske unije. Sledece, 1996. godine, Nemacka belezi 4.308 milijardi DEM drustvenog bruto proizvoda, pri cemu je izvoz roba vredan 772 milijarde DEM, uvoz 669 milijardi DEM, a obrt na finansijskom trzistu Nemacke 8,1 triliona DEM.
Prema nekim procenama stopa privrednog rasta u Nemackoj treba da iznosi cetiri odsto da bi se povecala zaposlenost, jer je bez posla 4,3 miliona radno sposobnih Nemaca. A oni se, izmedju ostalog, mogu uposliti i ako proizvode opremu za izvoz, cak i u Srbiju.

Privrednici uticajniji od politicara

Treba reci da je dobar deo ove saradnje aktiviran zahvaljujuci PKJ. Dok se kod nas bas i ne ceni mnogo institucija privrednih komora, na Zapadu, pa i u Nemackoj naravno, strukovne ustanove su meritorne i rade svoj posao u interesu nacionalnih ekonomija. Tako je moguce da i pored deklerativnih zalaganja politicara za odredjenim kaznenim merama u sferi ekonomije privrednici relativno samostalno rade svoj posao. To je, verovatno, i jedan od najznacajnijih razloga sto je Mihailo Milojevic, predsednik PKJ, vec februara 1996. godine, dakle, netom po suspenziji sankcija, prilikom posete Bonu, uspeo da uspostavi saradnju s Asocijacijom nemackih industrijskih i trgovackih komora (DIHT). Od tada saradnja se intenzivira, stalnom razmenom upita nemackih privrednika o odredjenim firmama i prosesima i povratnih informacija.

Znacajniji pomak je stigao krajem 1996. godine. Najpre pod vodjstvom Hansa Sila, direktora nemackog ministarstva privrede stize delegacija s predstavnicima velikih koncerna: MAN, “Mannesmana", “Simensa", “Tisena", “Krupa", RW... a potom u uzvrtanu posetu Nemackoj, u Berlin, ide 20 ovdasnjih privrednika. Ovom skupu, medjutim, pored privrednika iz SRJ prisustvuju i predstavnici privrede zemalja jugoistocne Evrope.

Tokom '97. godine predstavnici DIHT su ponovo u Beogradu. Rec je o delegaciji iz cetrdesetak nemackih firmi zainteresovanih da se ukljuce u privatizaciju jugoslovenskih preduzeca. U PKJ isticu da su nemacki partneri “spremni da pokazu" kako taj proces (privatizacije, prim. aut.) izgleda. S jugoslovenske strane je sastanku s nemackom delegacijom prisustvovalo oko 220 firmi, a sto je posebno zanimljivo, vise od polovine je bilo privatnih. Usledili su, kazu sagovornici “Nase Borbe" iz PKJ, ugovori o saradnji.

Vec krajem aprila delegacija jugoslovenskih privrednika se sprema u Esen. Tamo se, ako je ne odgode najavljene evropske sankcije protiv SRJ, planira mini privredna konferencija za metalski kompleks. Jugoslovenski privrednici su dobili poziv iz oblasti Severna Rajna i Vestfalija: EWEC i njihove privredne komore. Da bi sastanak bio sto delotvorniji, Nemci od srpskih firmi traze podatke o poslovanju i odgovor na pitanje da li su spremne za privatizaciju.

Interesovanje Nemaca, dakle, postoji. Jugoslovenskoj strani, koja je i do sada tesno saradjivala s nemackom privredom, treba samo da bude spremna i da se uklopi u svetske trendove. Jer kada su ekonomski interesi u pitanju, tradicija moze i da se menja. Odnosno, na snagu stupa ona narodna: “Para vrti gde burgija nece".

Voce, srpska izvozna uzdanica
Nemacka je bila i ostala jedan od najznacajnijih ekonomskih partnera SRJ. Srbija i Crna Gora su 1990. godine u Nemacku izvezle robu u vrednosti 1,112 milijardi dolara, dok je uvoz bio vredan 1,454 milijardi dolara. Prema podacima o ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni ove dve zemlje, 1996. godine je iz Srbije i Crne Gore izvezeno robe u vrednosti 146 miliona dolara, a iz Nemacke uvezeno robe za 524 miliona dolara.
Prosle godine je s Nemackom ostvaren izvoz od 218 miliona dolara, sto je 9,2 odsto vrednosti ukupnog izvoza SRJ. Nemacka je, inace, treci partner SRJ medju zemljama koje uvoze ovdasnje proizvode. Vrednost uvezene nemacke robe je 645 miliona dolara, sto je 13,4 odsto ukupnog uvoza, cime je Nemacka postala prvi partner SRJ.
Iz SRJ, odnosno Srbije, put Nemacke odlazi najvise smrznutog voca. Vrednost izvezenih malina, visanja i kupina prosle godine je bila 35 miliona dolara. Slede proizvodi pancevacke “Petrohemije": propilen vredan 10,6 miliona dolara i polietilen cija je vrednost 3,4 miliona dolara. Znacajan izvoznik je i “Feronikl" - 3,7 miliona dolara, “Kula" i FASSAO (Uzice) su izvezli slavine i ventile vredne 2,3 miliona dolara, a “Trajal" i “Tigar" spoljne gume cija je vrednost 1,8 milijardi dolara. Treba, takodje, pomenuti i hladnovaljane proizvode od tri milimetra, cija vrednost je 2,5 miliona dolara.
Iz Nemacke su i Srbiju, pre svega, stizali reprodukcioni materijali cija je ukupna vrednost 79 miliona dolara. Slede putnicki automobili s 11,5 miliona dolara pa elektroaparati sa 6,2 miliona dolara, masine za punjenje boca, ofset-masine, psenica...

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /