Nemacka stampa o Kosovu

Od pocetka sukoba na Kosovu nemacki mediji daju ovoj temi izuzetno veliki prostor - od hronologije zbivanja i kratkog “Who is who" na Kosovu, preko intervjua s albanskim liderima (u pokrajini i u egzilu) do najnovijeg intervjua ministra Kinkela u casopisu “Der Spigel", u kojem on iznosi svojevrsnu platformu s kojom ce ove nedelje on i Iber Vedrin nastupiti u Jugoslaviji

Nemacki mediji su iz dana u dan pratili kosovsku dramu, najcesce uz dramaticno intonirane naslove: “Pretnja ubistvom celog naroda" (“Die Zeit"), “Kosovo - varnica na Balkanu" (“Suddeutsche Zeitung"), “Kosovo u raljama policije" (“Die Zeit"), “Jeziva kosovska saga - bes, mrznja, smrt: atmosfera kao u Bosni pred rat" (“Die Zeit").

Uz brojne reportaze s lica mesta, u kojima je uloga “zlih momaka" bila rezervisana iskljucivo za pripadnike srpske policije, uz dnevno izvestavanje, s mnogo izjava zrtava sukoba i neposrednih ucesnika, u nemackoj stampi se objavljuju i brojne analize, iz pera politikologa, istoricara i sociologa, koji pokusavaju, uz veliku dozu sumnje u istinu samo jedne strane, da objasne uzroke dubokog kosovskog konflikta i da realno procene sanse za mir na Balkanu.

Azilanti kao eticko pitanje

Istoricar Volfgang Hepken u “Die Zeit" od 12. marta pise: “Kosovski mit nije bio nista drugo nego ideoloska legitimacija za nacionalnu gradjevinu, jedna “invention of tradition", kako je to opisao britanski istoricar Erik Holsbaum, govoreci da je on tipican za nacionalizam 19. veka. (...) Kosovski mit sluzi uglavnom da izgradi navodni ’nacionalni karakter’. Hrabrost junaka na Kosovu polju stilizuje, do danasnjih dana, kolektivno obelezje srpskog roda: spremnost na borbu."

U ovom kompleksu tekstova i tema izdvajaju se dve koje najvise preokupiraju nemacku javnost: pitanje azilanata s Kosova (kojih u Nemackoj ima preko sto hiljada) i uloga nemacke diplomatije u inicijativama Kontakt grupe da presece kosovski cvor.

Kad je rec o prvoj temi, azilantima s Kosova, ona je bila aktuelna i pre najnovijih sukoba. Deo nemacke javnosti vec izvesno vreme operise s podacima da je teret izbeglica suvise veliki, cak i za dobrostojece nemacko drustvo, i da ih treba vratiti u domovinu. U svetlu najnovijih kosovskih zbivanja otvorila se i nova dilema: da li je eticki i u skladu s ljudskim pravima da se u ovom trenutku Albanci vracaju na Kosovo. O tome u kolumni, u dodatku lista “Suddeutsche Zeitung" - “Dosije Kosovo" od 11. marta pise Martin Klingst. U tekstu pod naslovom “Vracati, sacekati?", izmedju ostalog on kaze:

“Smeju li se kosovski Albanci u ovim danima evakuisati u zavicaj? DA, misli ministar unutasnjih poslova Manfred Kanter: on ne vidi da ista ukazuje da bi im se “tamo" bilo sta “moglo desiti". NE, kazu grupe za zastitu ljudskih prava, situacija na Kosovu je suvise opasna. Srpska policija je vec uhapsila i maltretirala nekolicinu “povratnika". Organizacija PRO AZYL, kao i mnoge druge, zahteva opste odlaganje vracanja kosovskih Albanaca. Doslo je do sukoba: s jedne strane je Savezna vlada koja se boji da bi svaki ustupak mogao odmah dovesti do novog talasa izbeglica u Nemacku. S druge strane - zagovornici ljudskih prava, koji nikoga ne bi vratili.

Predodredjeni za dijalog

O sansama da medjunarodna zajednica dodje do brzog i konacnog resenja na Kosovu nemacka stampa ne daje najoptimistickije prognoze. Jedan od karakteristicnih tekstova pod naslovom “Dobro temperirane sankcije", u kojem se govori o rasporedu snaga u okviru Kontakt grupe i o ulozi Nemacke u toj konstelaciji, objavljen je u listu “Die Zeit", 12. marta, s vrlo indikativnim zakljuckom u podnaslovu: “Svetska zajednica zna gde su njene granice. To su granice Jugoslavije". U tekstu Mihael Tuman pise izmedju ostalog:

“Sta se dogodi kad se sestorica ministara spoljnih poslova sastanu da nadju rersenje pred opasnoscu od gradjanskog rata u Jugoslaviji? Odgovor: dobije se katalog “odlucnih mera". Jedan takav katalog predstavili su u Londonu ministri Kontakt grupe za bivsu Jugoslaviju.

(...) Zapadne vlade su do sada sa Slobodanom Milosevicem imale dva iskustva. Prvo je bilo pre sedam godina, kada je u leto ’91. JNA, po Milosevicevom nalogu, intervenisala po hrvatskim selima i gradovima. Tada je trojka ministara spoljnih poslova Evropske zajednice prolazila bivsom Jugoslavijom, razgovarala strpljivo s lokalnim vodjama i novopecenim predsednicima i zavrsila posao “merama". Evropska zajednica je uvela embargo na oruzje, sto Srbiju, mocnog proizvodjaca oruzja, nije mnogo uznemirilo. Na konferencijama se pregovaralo o “boljem svetu", dok su u Hrvatskoj, i kasnije u Bosni, mnogi odlazili s ovog sveta.

Cetiri godine kasnije, zapadne vlade “izvukle su pouku": spojile su Hrvate i Muslimane u savez koji je trebalo da bude jaci od Srba. Medjunarodne trupe u Bosni uzvracale su kad su bile napadnute. NATO je bombardovao polozaje, skladista municije i odasiljace bosanskih Srba, dok je realistican mirovni plan lezao na stolu Slobodana Milosevica. Na kraju je dosao Dejton, koji ovih meseci daje prve plodove. U Nemackoj kriticki stav prema Milosevicu nikada nije dovodjen u sumnju. Ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel dolazi sredinom marta sa svojim francuskim kolegom Vedrinom u Beograd da bi obavezali jugoslovenskog predsednika na kompromise. Francuska i Nemacka ce podrzati, ako treba, ekonomske sankcije...

Ostaje jos Rusija koja pokusava da, vodeci diplomatiju s gospodarima iz Beograda i Bagdada, nauci Amerikance da se svi tockovi ne zaustavljaju kad to pokaze snazna ruka iz Vasingtona. Rusija se boji da bi medjunarodno mesanje u kosovski konflikt bio riskantan presedan koji joj se moze ubuduce vracati kao bumerang. Opisujuci srpske policijske akcije protiv pobunjenih Albanaca, komentator “Izvestije" zakljucio je: “Tacno tako je poceo rat u Ceceniji". Ali Kosovo nije podeljena Bosna cija je medjunarodno priznata vlada bila vatreni pobornik intervencije. Kontakt grupa je upucena na saradnju s rukovodstvom Rusije. A posrednicka misija OEBS-a zavisi od sitnice, na primer od vize za posrednika Gonsalesa.

Polozaj Evropljana i Amerikanaca u kosovskom sukobu podseca, gotovo tragicno, na putovanja misije EZ, u vreme rata u Hrvatskoj '91. To ce znati da iskoristi jedan znalac Balkana, koji za razliku od ministara spoljnih poslova Kontakt grupe pripada protagonistima konflikta - Slobodan Milosevic.

Priredila: Zorica Banjac