Nacionalsocijalizam i fasizam kao fenomeni zla XX veka

Fasizam i nacionalsocijalizam obicno se posmatraju kao nesto potpuno isto ili barem dovoljno slicno, pa je terminoloski pojam fasizma apsorbovao nacizam i ukljucio ga u sebe. To je krajnje neopravdano, jer izmedju dva politicka pokreta bilo je znatnih razlika

Pise: Nenad Petrovic

Fasizam i nacionalsocijalizam, kao politicki pokreti jakog zamaha i privlacnosti, javili su se uporedo, po okoncanju Velikog rata 1914-1918. Tokom razvoja, uspona i vladavine pokazivali su slicnosti ali i razlike, a ono sto odmah pada u oci jeste cinjenica da su se javili i realizovali u dve tako razlicite zemlje. Nerazvijenoj, agrarnoj, usmerenoj na iseljavanje u prekomorske krajeve - Italiji, i industrijski razvijenoj Nemackoj. Vec ovo nagoni da se uzroci za ovu kompleksnu pojavu potraze drugde a ne u ekonomskim razlozima, ili ne pre svega u njima. Ocito ni medjunarodni polozaj i sistem nisu presudni: Italija je medju pobednicima a Nemacka medju gubitnicima. Ali obe imaju iste sisteme “parlamentarne demokratije". Obe su “mlade nacije", stvorene relativno kasno u drugoj polovini XIX veka. (Medjutim, bilo je jos mladjih nacionalnih drzava koje nisu krenule tim putem?!). Prema tome, teren na kome se ima traziti uzrocnik predstavljaju ideje, opste stanje duha citave epohe, a posebno u doticnim sredinama.

Kod nas se, shodno marksistickim zabludama o ekonomiji kao temeljnom uzrocniku svih drustvenih pojava, uglavnom nije posvecivala paznja ovim aspektima. Iskustvo nas uci da je uvek pre delovanja bilo promisljanje, pre akcije plan. “U pocetku bjese rijec", metaforicki nam objasnjava i sveta knjiga.

Fasizam i nacionalsocijalizam obicno se posmatraju kao nesto potpuno isto ili barem dovoljno slicno, pa je terminoloski pojam fasizma apsorbovao nacizam i ukljucio ga u sebe. To je krajnje neopravdano, jer izmedju dva politicka pokreta bilo je znatnih razlika. Obicno se navodi da je u italijanskom modelu autoritarna drzava bila u centru ideoloske apologetike, a u nemackom nacizmu narodnost (etnos, rasa). Fasizam je uslovno receno stajao vise “levo" od nacizma i bio humaniji.

U oba pak sistema rano su uoceni elementi iracionalnog i misticnog. Kod fasizma u Italiji pozivanje na slavnu pagansku proslost Rima, a kod nacizma u Nemackoj na pagansku proslost germanstva. Zajednicko za njih je stav dubokog prezrenja spram hriscanstva, mada u nekim fasizmima (Spanija, Portugal, NDH) crkva nalazi svoje mesto.

Okultni elementi ocitiji su kod nacionalsocijalizma, vec u samoj doktrini koja se fermentisala znatno pre Hitlerovog “Mein Kampfa". Drugi svetski rat i nacizam imali su svoju ideolosku retortu u alhemijskom spajanju ideja poniklih u XIX veku, izrazenih kroz brojne stvaraoce s desnice. U Francuskoj to su rasisticke teorije grofa Gobinoa i Morasov zahtev za povratak korporativizmu, odnosno staleskom organizovanju privrede i drustva po uzoru na esnafe srednjeg veka, u Italiji nacionalizam (D’Anuncio, Koradini, Kopola, Federconi) kroz medjunarodni umetnicki pokret futurizma (Marineti) koji odbacuje svu proslost ljudskog roda pledirajuci za novo rusenjem starog. Poznato i iz drugih ideologija, zar ne?

Levicar, hegelijanac, satanista

Rudolf Hes je kao mladic, boraveci u Egiptu, postao clan gnosticke sekte OTO (Ordo Templi Orientis - Red istocnog hrama). Prema nekim vidjenjima Hitler je bio idealan adept, izmanipulisani medijum vestaka crne magije koji su ga poput Golema - vestackog coveka iz jevrejskih prica, programirali za “veliki zadatak". Poznato je da je Hitler sve vreme okupljao oko sebe razne mage i proroke i drzao do njihovog misljenja vise no do misljenja generala. SS trupe, prvobitno partijska telesna garda, kasnije svemocna policija, zamisljene su kao gigantska laboratorija novog coveka, rasadnik nadrase ljudskih divova koji ce preporoditi covecanstvo. Sva okultna drustva bila su podruznice slobodnih zidara, bez obzira da li su inicijanti to znali ili ne.

Medjutim, fenomeni fasizma i nacizma ne bi zaokupljali toliku paznju istrazivaca kada ne bi imali i onu drugu stranu, za koju (apsurdno ali tacno!) mozemo reci da je pupcanom vrpcom vezana s iracionalnim iako mu predstavlja antipod. Fasizam i nacizam su prava deca modernog doba racionalizma, pozitivizma, prosvetiteljstva i (neopravdane) bezrezervne vere u ljudski progres i napredak drustva pomocu nauke kao neke nove svetovne religije u koju samo jeretici nece da veruju. Teza koja moze zvucati neobicno. Pre svega oni su savremeni, jer je citav duh renesanse i humanizma prozet vracanjem na paganske ideale u ljudskoj misli, umetnosti itd. a videli smo da su i fasizam i nacizam u paganizmu otkrili svoja nadahnuca. Velika berlinska Olimpijada 1936. trebalo je da predstavlja trijumf arijstva, a na njoj je prvi put, po nacistickoj zelji, uvedena paganska ceremonija stafetnog prenosenja vatre, upaljene Suncem u Olimpiji na oltaru Zevsa kao simbol neugasle povezanosti s drevnim bozanstvima. Sam obnovitelj Olimpijskih igara francuski plemic Pjer de Kuberten odusevljavao se fasizmom.

Svetovne religije

Poludela deca modernog doba

Za italijanske futuriste sva umetnost prethodnih epoha moze se i mora unistiti. Oni proslavljaju agresivnost, brzinu, drskost (danas najprihvacenije “vrednosti", kod omladine narocito). Nije onda cudno da je po takvoj koncepciji trkacki automobil, “koji urla i kao da juri na vatri mitraljeza", lepsi od skulpture Nike (boginje pobede) sa Samotrakija. Fasizam i nacizam bili su i jesu pokreti omladine, uzdizuci agresivnost, vitalnost narodnosti, drzave, rat vide kao “veliku higijenu sveta" - kao u Danteovom “Cistilistu", narodi se prociscuju u ratovima (upor. s “etnickim ciscenjima"), u kojima uzumiru slabi i bezvredni a isticu se div-junaci, surovi tipovi modernog doba koji su prezreli sve osim sopstvene gordosti. Zar to nije pravi duh novog doba, racionalizam u najcistijoj formi?

Poput Nicea (“Antihrist", “S one strane dobra i zla", “Genealogija morala") - kome niko ne moze prebaciti konzervativnost i nesavremenost, vec naprotiv - satanisti modernog doba posmatraju norme ljudskog ponasanja kao puku izmisljotinu, stvorene iz trgovinskih kupoprodajnih odnosa, nametnute da zagospodare slobodnom ljudskom voljom. Zato su fasisti i nacisti delo modernog doba, ciji mit istice hrabrog pojedinca koji svojom jakom voljom pobedjuje sve! Zar Musolinijeva omiljena literatura, koju je stalno iscitavao, ne behu Niceova “Volja za moc" i Le Bonova “Psihologija gomile", dve knjige koje se dopunjuju: prva kao teorija natcoveka a druga kao prakticna uputstva za upoznavanje duha beslovesne svetine. Upravo tako, to je carobna formula: gordost individue i “demokratska" (vecinska) volja mase, da bismo potcinili upravo tu masu kojoj se udvaramo!

Konacno, nacionalizam koji je “rodno mesto fasizma", zar nije produkt burzoazije i novih ideja naprednih mislilaca? Srednji vek nije poznavao nacije a plemstvo je po svom karakteru bilo izmesano rodbinskim vezama, dakle multietnicko i multirasno.

Fasizam i nacizam su poludela deca modernog oca. (Nije tacno da revolucija jede svoju decu. Deca prozdiru revoluciju). Oni su kao citava epoha: ideje dosledno izvedene do samorazarajucih posledica; dekadenca gradjanske epohe na najvisem njenom vrhuncu. Tako, do kraja izvedena misao “samooslobodjenog pojedinca" bezmerno ponistava ljudsko.

Nacizam je unistavao na “naucnoj osnovi", ne samo po svojim teorijskim premisama vec i na delu, koristeci nauku u sluzbi industrije smrti: plinske komore, krematorijumi.

Ima jos jedna tacka u kojoj su ova dva pokreta i poretka moderni: to je ekonomska zasnovanost. Uvek pre uspona totalitarnih vlasti danasnjice javlja se period “ekonomskih planera", “preporoda privrede", “ubrzanog rasta"... Kada je skoro osvojio srca nacije, uvidevsi njegov nezadrziv nalet, Hitleru pristupaju magnati i nude zlato. Mefistofeles pronalazi svog Fausta. Ugovor krvlju je potpisan do smrti. Ogromnu pomoc rezimu u Nemackoj pruzaju multikompanije i banke: Rotsild, Rokfeler, Ford, Krup... Tokom rata “slucajno" nijedan objekat, nijedna rafinerija medjunarodnih kompanija u Nemackoj kao: Standard Oil Co., ITT, General Electric, itd. nisu bombarodvani od “antifasisticke avijacije"! Na celu mnogih takvih kompanija sa sedistem u SAD stajali su Amerikanci jevrejskog porekla. Dvadeseti vek je doba trgovine u kome se sve prodaje i kupuje i gde nema milosti.

Zbog toga su fasizam i nacizam toliko diskutovani, to su pojave koje traju, one su zive, jer izviru iz postojecih napregnutosti vremena. Oni su slozeni, duboki, viseslojni. Racionalni i iracionalni, napredni i nazadni, ateisticki i teisticki, puni kontroverze kao i vek koji se blizi kraju i kome podvlacimo crtu i svodimo racune. Kada se pre sto godina hrlilo u XX vek, duhove su obuzele goleme nade da ce ovo stolece biti obelezeno prevlascu nauke i razuma u kome ce se ostvariti utopijski ideali covecanstva.

Fasizam i nacizam nisu potuceni. Oni prelaze u novi milenijum zajedno s nama. Drugacije ne moze biti, u vreme otudjenog strucnjaka bez duse, uzivaoca bez emocija, recju - savremenog coveka ere robotike i kompjutera, koje kao da ostvaruje drevna prorostva i projekte knjizevne utopije o vladavini “vestackih ljudi" u totalitarnom drustvu u kome je pojedinac ponisten.