Svirac iz Hamelina

Uvece sam bio na jednoj prijateljskoj veceri. I vecera je bila zacinjena sosom od politike: riba punjena granatama, zelje pomesano sa Kosovom, beli luk pun balkanske ljutine, a hleb sa dve opozicione kore. Decenija je na izmaku. Vek je na izmaku. Milenijum je na izmaku. A pojavila se lepra (guba). Ne vraca li se to Srbija u srednji vek?

Ibrahim Hadzic

Petak, 13. mart

Osecam kako mi gorcina ispunja utrobu. Od ove hrane ceo dan ce mi biti lose. Kolektivna sreca ne postoji ako ne postoji licna sreca, i obrnuto - kolektivna nesreca ne postoji ako ne postoji licna nesreca. Ovome drugom zdusno dajem svoj doprinos.

Dobrovoljci iz poslednjeg rata zale se na los zivot i tretman u drustvu, pa se prijavljuju za Kosovski boj, ali ne da bi druge ubedili u svoj patriotizam, vec da bi popravili svoju materijalnu situaciju: "Opet bih u rat, i za deset dinara" (bojim se da se iza ovih bednih novcanica ne krije i ono sto je osvojilo Carigrad: "Pobedniku pripadaju tri dana pljacke.")

"Ej, Balkan smo mi, Balkan", kaze jedan prolaznik drugom. "A sta znaci rec Balkan?" pitao sam se. Mudri recnici kazu da je to planina, podnozje brda i sl. A meni je moj stric, koji je znao i ono sto nije znao, rekao da Balkan znaci med i krv. Nesto sto je u isto vreme slatko i uzasno.

Uvece sam bio na jednoj prijateljskoj veceri. I vecera je bila zacinjena sosom od politike: riba punjena granatama, zelje pomesano sa Kosovom, beli luk pun balkanske ljutine, a hleb sa dve opozicione kore. Na veceri sam prvi put blize upoznao slikara Halila Tikvesu. Bilo mi je zanimljivo da slusam njegovo secanje na proizvodnju duvana u njegovim Surmanovcima. On je rastao i skolovao se uz zlatno-zute listove plemenitih hercegovackih sorti duvana. Pricao je do detalja kako se duvan rasadjuje, kako se cuva od sunca dok je mlad, kako se zaliva. Pohvalio sam mu se da imam jednu predratnu knjigu, "Duvanski recnik", koju je sastavio Uros Stajic. Celo vece ja sam pusio i odbijao dimove na sve strane. Halil je tek pred polazak kuci izvadio iz torbe duvankesu i majstorski zavio sebi jednu cigaretu.

Subota, 14. mart

Na pamet mi pada sjajna Brauningova pesma "Sareni svirac iz Hamelina". Pomisljam da bi penzioneri jos jednom mogli da se zrtvuju za ovu zemlju i da dokazu svoju privrzenost ovom sistemu. Mogli bi da krenu za sarenim sviracem u vode Dunava. Da li ce se svirac zvati Krkobabic, ili Vrhovni svirac, svejedno je. Zbilja, bilo bi to patriotski. Konacno bi se ova drzava oslobodila velikog balasta.

I ponovo citam novine. Sta cu: covek je politicka zivotinja. Nalazim u "Demokratiji" jedno sjajno pismo koje je napisao izvesni M. Rakovic iz Arandjelovca. Stampanje takvog teksta predstavlja pravo lice demokratije; neko napise pismo, redakcija ga objavi, a citalac izvlaci pouku koja mu odgovara. Zahvaljujem i novinama i autoru. Covek je u pravu i ima jasne ideje. Stvarno, sta znaci u zemlji Srbiji Albanac, Musliman, Rom? Dosta je bilo zavaravanja, pa i sam sam bez prave svesti ko sam i sta sam. Albanca treba zvati Siptar, Muslimana Poturica, a Roma, normalno, Ciganin, jer "tako sam naucio od malena", kaze autor pisma, i jos porucuje: "saberi se i shvati da si u zemlji kojoj je ime Srbija". Ja predlazem da te "skupine" treba pisati malim pocetnim slovom.

Popodne me zove prijatelj Karaulac. Moli me da proverim ko je autor skulpture "Gal na umoru". I gle slucaja: autor iz Pergama zvao se Epigonis. Na osnovu ovog rada kasnije su nastale brojne kopije, a mermerna koju znamo sa reprodukcija, otkopana je u Rimu u XVI veku.

Nedelja, 15. mart

Rano ujutro na vrata mi zakuca mladi i uporni prodavac literature sekte Hare Krisna. U rukama mu je breme knjiga. Uzeh nekoliko da pogledam. Sve su knjige stampane na lepom papiru, lepo su tehnicki uredjene, ali sa kic ilustracijama. Ali, nikada se ne zna sta u kojoj knjizi covek moze naci. Ja vec imam "Bhagavad-gita, kakva jeste". Sada se odlucujem za knjigu "Krisna, izvor sveg zadovoljstva". Kupujem je i sa nogu pocinjem da citam. Vec u prvom poglavlju nailazim na prvo zadovoljstvo. Nalazim odgovor kako nastaje Bog: Krisna je nastao onda kada je sam pozeleo da nastane. Medjutim, njegovo radjanje nije zavrseno, on se ponekada radja i u drugim oblicima, pa i u ljudskom liku.

Razlozi zbog kojih Krisna odlucuje da se ponovo radja sasvim su trivijalni. Naime, on je kao vrhovni bog zauzet velikim poslovima oko sredjivanja kosmosa. Ali ono sto on ne moze da sredi sa te visine, i na sta ne moze da utice, sasvim je ovozemaljsko - ne moze da se suprotstavi vladarima koji postaju demoni. Prigrabivsi ovozemaljsku, moc oni zlostavljaju svoj narod. Jedan takav zao demon vlada pokrajinom Vrndavanom (ovo mu dodje kao Vrdalamom, ili Tandarabandara, ili kako nigerijski pisac C. Acebe naziva svoju zemlju - Idimidodjimi). Jedino u ljudskom obliku Krisna moze da se odupre takvom vladaru. I jednog dana on odlucuje da za izvesno vreme napusti nebeski presto i da se smesti u matericu jedne prelepe udate Brahmanke.

Zanimljivo! Trljam ruke. Dobar je to Bog. Kako se on zrtvuje. Pocinjem da verujem u njega. Nadam se da ce on sa svog visokog prestola uociti jos nekog demona. Ovi nasi bogovi gledaju, a nista ne preduzimaju.

Odlazem knjigu i pocinjem da pevam:

Dodji Krisna, dodji Hare,

Hare Rama, Hare Rama,

Rama Rama....Budi s nama

Ovih dana.! Hare Hare!

Ponedeljak, 16. mart

Vece sam proveo sa prijateljima u predavanjima i diskusiji sa radoznalim pecurkarima. I nikako da ih uozbiljimo. Nekoliko staraca-pocetnika kvari nam sve napore da gljive predstavimo i kao opasnu i kao ukusnu hranu. Kako da ih urazumimo, pitamo se? A sta ako se dogodi neko tesko trovanje? Sta god proglasimo za nejestivo, ili cak otrovno (podrazumeva se, na osnovu gljivarske literature i medicinskih saznanja, a ne licnih iskustava), oni nas demantuju izjavom: "Ne, to nije otrovno, to sam ja vec jeo i nista mi nije bilo."

Jedan se pobunio sto gljive u vecini slucajeva nazivamo naucnim imenima, a ne srpskim (kojih prakticno i nema): "Kakav je to nacin, pecurke zovete nekim nerazumljivim jezikom?", "Pa, to su naucna, latinska imena", probali smo da ga smirimo. "E, necete valjda reci da su stari Latini vise znali o gljivama nego mi Srbi danas!"

Kada vec govorim o imenima gljiva, istrazivao sam znacenje imena jedne od najpoznatijih i najukusnijih gljiva koja se kod nas zove smrcak, a tako i u svim slovenskim jezicima, sem na Romaniji gde je zovu smrljak, i u Grizici pored Rozaja zmirak, jer joj kapica podseca na govedji cvarak). Mnogi su smatrali da je ime ove usiljene gljive, ciji je sesir poput pcelinjeg saca, nastalo od slicnosti sa smrcom. Tako je i Vuk zapisao u svom "Rjecniku". Medjutim, ruski lingvista V. Dalj ("Veliki recnik", 1882) dovodi tu rec u vezu sa naborima (smorcek - smorscat lob - namrstiti se, nabrati celo). U mojim Rozajama i danas kazu "Ima smrckanu kozu na licu. Smrckala mu se koza).

Utorak, 17. mart

Francuski knjizevnik Le Brijar, koji je rodjen sredinom sedamnaestog veka, pisac znamenite knjige "Karakteri", vrlo dobro govori o mom osecanju, a i osecanjima mnogih drugih, koji su od ovog rata doziveli svoj licni udes i potpuno duhovno i materijalno degradiranje. Le Brijer kaze: "Sta doprinosi blagostanju naroda sto ce vladar pomaci granice drzavne na zemlje svojih neprijatelja...? Sta ce mi koristiti, kao i citavom narodu, to sto je vladar srecan i slavom ovencan... ako, tuzan i nespokojan zivim u potistenosti ili u oskudici; ako budem izlozen po gradskim trgovima ili ulicama nozu kakvoga ubice; ako nisam u stanju da se, olaksanom trgovinom, odenem dobrim tkaninama i hranim svezim mesom, i da ih kupujem jeftino; ako, jednom recju, vladarevom zaslugom, nisam onako isto zadovoljan mojim stanjem kao sto je on sam zadovoljan svojim uspesima?"

Popodne sam svratio kod slikarke J. Trpkovic. Dugo smo pricali o Milanu Milisicu. Rekao sam joj da imam zapisanih petnaest verzija, uglavnom tendencioznih, o Milanovoj pogibiji. Tvorci ovih suludih tvrdnji hteli su posto-poto da krivicu svale na pesnika, jednom recju da kazu da je pogibiju zasluzio, jer je ostao da zivi u svom rodnom Dubrovniku. Svakako, i te verzije su svojevrstan odraz politicke klime koja je vladala u vreme pocetka i trajanja ovog rata. Drugi su krivi, a ne mi!

Sreda, 18. mart

Svracam u nekoliko knjizara. Razgledam gomile knjiga. Bezbrojni naslovi i pojava bezbrojnih izdavaca i bezbrojnih pisaca. Skoro da se ne moze pratiti radjanje novih imena. I martovska rasprodaja knjiga. Popust od 95%. "Prosveta" prodaje knjige i za jedan dinar. Ima li to smisla? Novine su dva-tri dinara. Kome se to izlazi u susret? Letimicno otvaram nekoliko naslova. Mnogo je pretencioznog i nevestog u stihovima, rasplinutog i nemustog u prozi. Talas religije i nacionalnog preplavili su svaki stih i stranicu. Sve se nekako vraca na opste teme. Nicega modernog. Nigde licnog iskustva. Jedan mladi, u pocetku svog stvaralastva nadareni, a sada pretenciozni i povrsni pesnik u poslednjem broju kraljevackog casopisa "Povelja" pravi skicu za neku buducu antologiju, koja ce se mozda zvati kao i naslovljeni rad: "Biti srpski pesnik". Zbilja, kakav neukus, kakva nepismenosti, kakva arogancija. Takvog razbacivanja iscupanih stihova, i izrecenih kvazimerila, nisam nigde vise sreo nego u tom "radu".

Kuda ide nasa savremena knjizevnost? Ne mogu se bas previse osloniti na tvrdnju da kvantitet radja kvalitet. Previse je kvantiteta. Previse je pocetnickog. Previse je u svemu zelje da se, uz licne pare, uz sponzore, uz razne dotacije, stampa i iznese na videlo ono sto ne bi smelo ni da se izvadi iz fioke, da ne kazem iz glave. Stavljam se u poziciju knjizevnih kriticara: ni njima nije lako. Kako iz ove hrpe izvuci i otkriti prave vrednosti. A pitanje je i koja oni imaju merila i sta su im estetski reperi.

Iduci prema biblioteci, prolazim pored mnogobrojnih kafica iz kojih tresti muzika. Ulazim kod prijatelja i zaticem ga za radnim stolom. Na moju pojavu on se osmehuje: "Znas sta," kazem mu, "idem gradom i prolazim pored kafica. Mislim da bi bilo dobro da i ja jedan otvorim. Nazvacu ga Kafic Kafka."

"Pa, moze, moze", kaze lezerno, "nije lose, ali zato ja cu otvoriti nesto malo vece, otvoricu kavanu i nazvacu je Kavana Kavafi. Je li u redu?" pita smejuci se.

Cetvrtak, 19. mart

Decenija je na izmaku. Vek je na izmaku. Milenijum je na izmaku. A pojavila se lepra (guba). Ne vraca li se to Srbija u srednji vek?

(autor je knjizevnik iz Beograda