Dijalog o Kosovu je na vidiku, sta ce biti s demokratizacijom Srbije

Misija bivseg spanskog premijera u Beogradu znacila bi, pre svega, temeljno prociscavanje, provetravanje i propiranje jednog ustajalog nedemokratskog rezima posle cega ni kosovski problem ne bi izgledao tako strasan i neresiv kao danas. Sa svojim izvestajem iz decembra 1996. godine Felipe Gonsales je SUI GENERIS negacija Milosevica i njegove vladavine

Pise: Misa Brkic

"Tata, o'ladi malo s tim Kosovom. Ako nam uvedu sankcije, propade moj biznis". Da li je moguce da je s dve recenice sin predsednika drzave spasao Jugoslaviju novih sankcija i posle mnogo vekova razbio mit kako "Kasno Marko na Kosovo stize"? Posto nije egzaktno dokazano da je ovakav razgovor vodjen, tesko je poverovati da se Slobodan Milosevic poceo saginjati pred Klausom Kinkelom i Iberom Vedrinom zbog sitnosopstvenickog interesa jednog od clanova svoje familije. Ali, ko zna? Interesi su, uglavnom, racionalizovani i materijalizovana pobuda i pred njima blede sve srpske svetinje, pa zasto ne i Kosovo.

Ali, ostavimo sina Marka po strani kao moguceg faktora najnovijeg popustanja tvrdog stava jugoslovenskog predsednika pred medjunarodnom zajednicom oko resenja kosovske krize. Zamislimo za trenutak omiljenog predsednikovog ekonomistu, akademika Kostu Mihailovica, kako sat pre susreta s Kinkelom i Vedrinom saopstava Milosevicu kataklizmicke posledice najavljene zastrasujuce izolacije Srbije. Rasplakani nad neveselom buducnoscu odlucuju nevoljno da u poslednjem trenutku prihvate ultimatum medjunarodne zajednice i Kontakt grupe.

Iako bi bilo logicno da se ovakva scena zaista i dogodila, tesko je poverovati u takvu mogucnost, jer su obojica spomenutih poznati kao uporni borci za "srpsku stvar" do jedenja korenja.

Sta je onda navelo Slobodana Milosevica, poznatog inadziju sa svetom, da ministrima spoljnih poslova Francuske i Nemacke ulije tracak nade u mogucnost resenja kosovske krize i otkud sada odjednom tolika navala emocija prema ukljucivanju Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. Bukvalno dan pred posetu Kinkela i Vedrina Beogradu mediji pod kontrolom rezima ostrasceno su secirali nemackog ministra, nestedimice prosipali ksenofobiju i optuzivali "novi svetski poredak" za novu zaveru protiv Srbije. Dva dana kasnije ta ista glasila menjaju plocu i govore o "neizostavnom mestu Jugoslavije u medjunarodnoj zajednici".

Naprasna spremnost da se prihvati ultimatum Kontakt grupe i izvestacena poza kooperativnosti tesko da su proizvod realnog sagledavanja posledica pretnje novim sankcijama. Zato je tesko i poverovati u politicku iskrenost beogradske strane. Milosevic se nevoljno upusta u, po njega, neizvesnu avanturu u kojoj nema potpunu kontrolu. I odatle ta crno-bela prica u koju je tesko poverovati - jedan dan smo protiv Kontakt grupe, a vec sutradan prihvatamo sve sto ona trazi.

Milosevic poslednjih dana jeste bio suocen sa uzasnim pritiskom. Neki ucesnici razgovora s ruskim ministrom spoljnih poslova Primakovom kazu da bi bolje bilo da nisu culi to sto su culi i da im posle tog susreta zeludac ne funkcionise kao ranije. Moguce je zamisliti kako su izgledali razgovori s Gelbardom. Milosevic je shvatio da mu vreme nepovratno curi i da mu licna vlast moze ozbiljno biti ugrozena zbog moguceg uvodjenja novih sankcija, iako je u medjuvremenu uspeo da homogenizuje politicku scenu i narkotizuje preovladjujuce javno mnjenje nacionalnom odbranom Kosova.

Zato je resio da taktizira, blefira i kupuje vreme. Bitno je preziveti "di dej" - sredu, 25. mart kada u Bonu Kontakt grupa odlucuje o "biti ili ne biti". Ustupci ucinjeni prilikom posete Kinkela i Vedrina, procenjuje Milosevic, bice dovoljni da se Kontakt grupa umilostivi. U medjuvremenu, on ce povuci specijalce s Kosova i zapoceti realizaciju dogovora s Rugovom oko skolstva.

Da li je to, medjutim, dovoljno? Nemacki i francuski ministar imaju pristojno vreme da do srede saberu utiske, uvere se u Miloseviceve iskrene namere i konsultuju Gelbarda i Talbota. Milosevic je za svaki slucaj poslao jednog diplomatskog postara da u sanduce Saveta Evrope ubaci jugoslovensku molbu za prijem, ali je za sada uctivo odbijen.

Zato ce Milosevic narednih dana nastaviti trgovinu koju je zapoceo s Kinkelom i Vredrinom. Pokusace na kasicicu da "prodaje" kosovski problem da bi "na veliko" kupio mesto Jugoslavije u medjunardonoj zajednici. Izvesnih problema imace i kod kuce i u inostranstvu. Domace patriote i rodoljupci ovih dana su se usijali od poziva za odbranu "svete srpske zemlje" i svaki Milosevicev ustupak dozivece kao nacionalnu izdaju. Retoricke fraze tipa "necemo dozvoliti internacionalizaciju kosovske krize" koristice se jos veoma kratko, a kako vreme odmice i nacionalnim zadribandama bice jasno da ce Kosovo "STEP BY STEP" dobijati samoupravu, pa autonomiju, pa specijalni status, pa federalnu jedinicu, pa republiku, pa... To je ono sto ce Milosevic imati kao problem u kooperativnosti s medjunarodnom zajednicom i na sta ce vremenom pristajati.

U trgovinu sa svetom jugoslovenski predsednik nije se upustio iz uverenja da kosovski Albanci treba da dobiju ono sto traze. On i dalje ne shvata da je kosovski problem izvorno nastao kao posledica njegove autoritarne vlasti, koju grcevito brani time sto ne zeli internacionalizaciju dijaloga o Kosovu. Kada od sveta trazi da Kosovo bude unutrasnje pitanje Srbije koje ce se resavati politickim sredstvima, on zapravo misli na svoje vec oprobane politicke metode. Problem Kosova je i problem Srbije i Jugoslavije - Milosevic se kao licnost i politicar nije demokratizovao. On ce o Felipe Gonsalesu izreci par ugladjenih diplomatskih fraza, ali je cinjenica da je Gonsales (u smislu metafore i personifikacije) najveca opasnost za Milosevica. Gonsales ga je prvi razotkrio kao lopova na lokalnim izborima i napravio rendgenski snimak Miloseviceve despotije.

Misija bivseg spanskog premijera u Beogradu znacila bi, pre svega, temeljno prociscavanje, provetravanje i propiranje jednog ustajalog nedemokratskog rezima posle cega ni kosovski problem ne bi izgledao tako strasan i neresiv kao danas. Sa svojim izvestajem iz decembra 1996. godine Felipe Gonsales je SUI GENERIS negacija Milosevica i njegove vladavine.

Zato, kada bude vagala Milosevicevu spremnost na ustupke i kooperativnost, Kontakt grupa jednim delom treba da uzme Kosovo kao reper (sto je i razumljivo jer je to trenutno najveca pretnja miru u regionu), ali i da ne smetne s uma problem demokratizacije Srbije, onako kako je to formulisao Felipe Gonsales u svom izvestaju, a u ime OEBS-a.

Ako se trgovina medjunarodne zajednice s Milosevicem zavrsi samo na ustupcima i dijalogu na i oko Kosova, Srbija i dalje nece imati (kao drzava) reference za ukljucivanje u svet. Nedostajace joj demokratske institucije, gradjanska infrastruktura i trziste. Nastavi li da vlada na isti nacin kao i do sada (bez obzira na kosovski dijalog), Milosevic ce na kraju udariti na gradjane Srbije koji su cistokrvni Srbi, jer ne misle kao on.

Zato je Felipe Gonsales nasa sudbina. Ma kako se on zvao.