ZIVA SPOLJNOPOLITICKA NEDELJA U SAD POSVECENA BALKANU

Gelbardovo upadljivo obilazenje Belog dvora objasnjeno je time da je Milosevicu vec receno sve sto je imalo da mu se kaze. Vladika raskoprizrenski Artemije rekao: “Mi cvrsto verujemo u demokratsku, multikulturnu i multinacionalnu Srbiju", objasnjavajuci da je to takodje stav patrijarha Pavla i Sinoda SPC. I pored toga, traze se nove sankcije

Slobodan Pavlovic,
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Coveku prosto dodje da se zapita, u jednom trenutku, sta bi radili ti silni americki drzavni sekretari i podsekretari, senatori i kongresmeni, specijalni i obicni izaslanici, ambasadori i stalni predstavnici u UN i NATO i mnogi drugi ovde nepomenuti sluzbenici, da na Balkanu nije jednog drzavnika koji im pojedinacno uspesno dize pritisak i nabija prekovremenu normu - a Ameriku, kao drzavu, svadja sa starim prijateljima i novim evropskim partnerima, nagoni je na vojne intervencije i, uz sve to, pritom uvaljuje u troskove koji se vec uveliko mere milijardama dolara?!

Ukoliko, uopste, ima nekoga ko nije nacisto o kome se i cemu ovde radi, taj je u ovu sredu, 18. marta, trebalo da bude na vasingtonskom Kapitol Hilu. I da cuje kongresmena iz Virdzinije Stena Hojera (inace dobrog poznavaoca zbivanja na nasem delu Balkana) kad u jednom trenutku - tokom debate o zbivanjima na Kosovu u poslednjih dvadesetak dana, a narocito posle vesti da je policija usmrtila u Peci jos jednog Albanca (vest je u medjuvremenu demantovana, prim. red.) - rekao i sledece:

“Prosle godine, kad su bile one velike demonstracije u Beogradu, studenti su nazivali Milosevica srpskim Sadamom Huseinom. Kazu mi sad neki, koji su se nedavno vratili iz Bagdada, da tamo pocinju da nazivaju Sadama irackim Slobodanom Milosevicem. U pravu su i jedni i drugi. Od njih dvojice nema gorih diktatora na svetu. Sadam Husein i Slobodan Milosevic odlican su tandem. Niko drugi ne radi sa svojim narodom to sto rade njih dvojica - jedan s Kurdima u Iraku, a drugi sa Albancima na Kosovu!".

Kongresmenu Hojeru i debati koja ga je inspirisala za ovo beogradsko-bagdadsko poredjenje, vraticemo se kasnije. Zadrzimo se sad, za trenutak, na toj prekjucerasnjoj sredi u Vasingtonu, ciji su politicki zivot apsolutno obelezila zbivanja na trustnim podrucjima bivse Jugoslavije. Podjimo redom.

Nesto kasnije, takodje u Predstavnickom domu, usvojena je rezolucija, glasovima svih prisutnih kongresmena (406), kojom se osudjuje represija srpskih vlasti na Kosovu i trazi jos intenzivnije angazovanje Kontakt grupe, Saveta bezbednosti i, uopste, kompletne medjunarodne zajednice u vracanju “legitimnih prava" albanskom stanovnistvu u ovoj pokrajini, u okviru SR Jugoslavije. Istim dokumentom zatrazeno je od vlade SAD da sa zapadnim saveznicima pokrene inicijativu da se - u slucaju produzavanja policijskog nasilja prema albanskom stanovnistvu na Kosovu - Jugoslaviji vrate i one medjunarodne sankcije koje su bile ukinute sredinom decembra 1995, posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog ugovora o Bosni. U ovoj rezoluciji inace - po prvi put od kako je eksplodirala kosovska kriza - konkretno je precizirano da se sankcije traze samo protiv Miloseviceve vlasti u Beogradu.

Vladika Artemije u Kongresu Artemije "Albanske teroristicke grupe izvrsile su brojne napade u protekle dve godine, sa ciljem da isprovociraju medjunarodnu intervenciju. Njihov cilj ostao je isti kao i ranije: da terorisanjem kosovski Srba postignu da Kosovo postane etnicki potpuno cista albanska pokrajina. Milosevic je, za uzvrat, pokrenuo policijsku ofanzivu koja je rezultirala pogibijama ne samo terorista, nego i neduznih civila, kao sto je to bilo u nedavnoj akciji u Drenici. Taj ciklus nasilja mora odmah da se zaustavi. Ratom nista ne moze da se postigne, osim razaranja i stradanja. Nazalost, cini nam se da ni predsednik Milosevic ni albansko rukovodstvo ne shvataju tu cinjenicu. Nijedna strana nije apsolutno nista naucila iz gradjanskog rata u Bosni. Srpska pravoslavna crkva i srpski narod na Kosmetu osudjuju sve akcije, sa bilo koje strane, koje su proteklih godina vodile ka eskalaciji nasilja na Kosovu i Metohiji", rekao je, pored ostalog, vladika Artemije u americkom Kongresu.

U Vasington je, u sredu popodne, doleteo na brzinu i predstavnik SAD u UN, do pre godinu dana kongresmen iz Novog Meksika, Bil Ricardson. On, po funkciji, ima status clana najuzeg Klintonovog kabineta, a dosao je bio u Belu kucu da izvesti predsednika i njegove najblize saradnike, pored ostalog, kako napreduju u Savetu bezbednosti konsultacije oko rezolucije kojom ce se obustaviti dalja prodaja Jugoslaviji naoruzanja i “represivne policijske opreme". Americka su ocekivanja da ce ta rezolucija proci do vikenda kroz Savet bezbednosti, kao i da ce se sadasnji verbalni otpor Rusije i Kine svesti eventualno na kraju samo na uzdrzavanje prilikom glasanja. Klintonov kabinet razmatrao je i ostale kaznene mere koje ce Medlin Olbrajt zatraziti protiv Srbije - zbog neispunjavanja zahteva od pre deset dana - kad u Bonu 25. marta bude predsedavala ministarskom sastanku Kontakt grupe. Pominje se povlacenje zapadnih ambasadora iz Beograda, prizemljenje JAT-a (kad je rec o letovima prema Evropi).

Zamenik Olbrajtove Stroub Talbot i specijalni izaslanik za bivsu i preostalu Jugoslaviju Robert Gelbard zavrsili su, takodje u sredu, svoje misije na Balkanu. Prvi je obilazio susede SRJ i dogovarao mere kojima ce se uz pomoc NATO i lokalnih oruzanih snaga sprecavati prenosenje eventualnog kosovskog ratnog pozara na sire podrucje jugoistocnog Balkana, dok je drugi upadljivo boravio samo u Pristini i Podgorici, ne stedeci kritike na racun glavnokomandujuceg u Beogradu. Nezvanicno ovdasnje objasnjenje za to Gelbardovo zaobilazenje dedinjskog Belog dvora glasi da je Milosevicu vec receno poslednjih dana sve sto je imalo da mu se kaze - i da je na njemu bilo da do 20. marta ispuni ono sto mu je Kontakt grupa nalozila u Londonu pre deset dana (povlacenje policijskih specijalaca sa Kosova, uspostavljanje stvarnog dijaloga sa liderima kosovskih Albanaca, omogucavanje medjunarodne ekspertize o pogibiji civilnog stanovnistva prilikom nedavnih napada policije, kao i dolaska na Kosovo.

Konkretno, debatom pred zajednickom OEBS komisijom Senata i Predstavnickog doma o krizi na Kosovu i putevima za njeno prevazilazenje u kojoj su se - kao specijalno pozvani ucesnici - pojavili vladika raskoprizrenski Artemije, predstavnik londonskog Informativnog centra kosovskih Albanaca Isa Zimberi, jedan od direktora vasingtonskog Centra za strateska i medjunarodna istrazivanja Janus Bugajski, kao i predstavnici par ovdasnjih nevladinih organizacija.

Za razliku od Zimberijevog istupanja (u znaku optuzbi da su za Srbe “svi Albanci teroristi", da se Rugovi i ostalima “podmecu optuzbe da rade na otcepljenju, dok otcepljenje niko ne pominje" i tsl.), istupanje vladike Artemija (osim u onim delovima kad je iznosena teza da Albancima na Kosovu “nisu uskracena ljudska niti gradjanska prava, vec oni svojevoljno ne zele da ih koriste, jer su se izolovali od drzave u kojoj zive") izazvalo je primetno interesovanje i podrsku sazivaca ovog vasingtonskog skupa. Narocito u onom pocetnom delu, kad je procitano saopstenje delegacije kosovskih Srba, u kome je ostro i podjednakom merom osudjena kako agresivna politika albanskih terorista, predvodjenih tzv. Oslobodilackom vojskom Kosova, tako i prekomerna policijska represija beogradskih vlasti protiv civilnog albanskog stanovnistva.

Osudjujuci odbijanje Milosevicevog rezima da uspostavi otvoren i iskren dijalog sa Albancima o problemima Kosova, ali isto tako i odijanje albanskih lidera da prihvate takav dijalog, kao i da se, istvoremeno, ograde od teroristickih akcija OVK, vladika rasko-prizrenski je u zakljucku rekao i sledece:

“Apelujemo na ovu komisiju da shvati da sukob na Kosovu nije izmedju srpskog i albanskog naroda, vec izmedju nedemokratskog rezima s jedne strane i secesionistickog ekstremizma, sa druge strane. Mi cvrsto verujemo u demokratsku, multinacionalni i multikulturnu Srbiju. Verujemo da na toj osnovi moze da bude postignuta kohabitacija svih nacionalnih zajednica. Podrzavamo ideju gradjanskog drustva u kome ce svi gradjani imati jednaka prava. Insistiramo na punom postovanju ljudskih i manjinskih prava u skladu sa najvisim medjunarodnim standardima. Odlucno se protivimo svakoj promeni medjunatrodnih granica, jer bi takav presedan izazvao nestabilnost u susednim zemljama i u celom regionu... Izrazavamo nase najdublje simpatije za sve neduzne zrtve na Kosovu i u Metohiji i molimo se Bogu da nam da mudrost i hrabrost, da ocuva mir i medjusobno razumevanje, jer niko ne moze da gradi svoju srecu na nesreci svog suseda". Kasnije - odgovarajuci na pitanje jednog kongresmena - vladika Artemije posebno je naglasio da citirano saopstenje, procitano na ovom vasingtonskom skupu, predstavlja ne samo izjavu delegacije kosovskih Srba koja je dosla u Vasington, vec, isto tako, i stav patrijarha Pavla i Svetog arhijerijskog sinoda SPC u Beogradu.

Prekjucerasnja debata na Kapitol Hilu (koju je vodio senator iz Njujorka Alfons D'Amato) zavrsena je zahtevom za neodloznim i bezuslovnim pregovorima Milosevica i Rugove, pod medjunarodnim nadzorom, o vracanju odredjene samouprave Albancima na Kosovu, uz istovremeni poziv Klintonovoj administraciji da jos intenzivnije i odlucnije nego dosad vodi akciju za medjunarodno kaznjavanje Srbije, ukoliko Milosevic zadrzi sadasnje represivno stanje na Kosovu.