SVEDOCENJE STIPE MESICA PRED HASKIM TRIBUNALOM

Mesic tvrdi da ga je predsednik Tudjman, posle sastanka u Karadjordjevu, obavestio o Milosevicevoj oceni da se BiH "ne moze odrzati", te o velikodusnoj ponudi da Hrvatskoj pripadne ne samo deo koji je pred Drugi svetski rat ulazio u sastav Banovine, nego da uzmu i Cazin, Kladusu i Bihac jer to "Srbiji ne treba"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Bivsi predsednik drzave svedocio je juce na sudjenju bivsem predsedniku opstine, ali je i u direktnom i u unakrsnom ispitivanju najvise reci bilo o dvojici aktuelnih sefova drzava: Franji Tudjmanu i, narocito, Slobodanu Milosevicu.

Pozivajuci za svedoka bivseg, zapravo poslednjeg, predsednika Predsednistva SFRJ Stipu Mesica, tuzilac je hteo da potkrepi svoju tezu o medjunarodnom karakteru rata u Hrvatskoj, u vreme kada je izvrsen zlocin (masakr u vukovarskoj Ovcari, 20. novembra 1991) za koji se pred Tribunalom sudi Slavku Dokmanovicu. Sem sto je potvrdio da je, dok je bio predsednik hrvatske vlade, u jednoj prilici sreo tadasnjeg predsednika opstine Vukovar Slavka Dokmanovica, i vodio s njim "sasvim korektan razgovor" u kojem su dosli do "identicnih zakljucaka", Stipe Mesic nije juce pominjao optuzenog niti slucaj zbog kojeg mu se sudi.

Umesto toga, vodjen tuziocevim pitanjima, Mesic je opsirno iznosio svoju, javnosti vec dobro poznatu, verziju politickih dogadjaja koji su prethodili ratu i raspadu Jugoslavije, ukljucujuci i sve "revolucije" koje su u tom procesu izvedene: od "antibirokratske", preko "jogurt", do "balvan revolucije." Nije, naravno, zaobisao ni cuveni tajni sastanak Milosevic-Tudjman 25. marta 1991. u Karadjordjevu, ciji je inicijator, kako tvrdi, sam bio, ali je u poslednjem trenutku s njega izostavljen, bas kao i njegov srpski pandan Bora Jovic. Po povratku iz Karadjordjeva Tudjman mu je, ispricao je juce pred Tribunalom Mesic, rekao da ima garancije ne samo Kadijevica vec i Milosevica da JNA nece napasti Hrvatsku. Pored toga, Tudjman ga je obavestio o Milosevicevoj oceni da se Bosna i Hercegovina "ne moze odrzati", te o velikodusnoj ponudi tadasnjeg srpskog predsednika da Hrvatskoj pripadne ne samo deo koji je pred Drugi svetski rat ulazio u sastav Banovine, nego da uzmu i Cazin, Kladusu i Bihac... jer je to tzv. turska Hrvatska i to "Srbiji ne treba." Kada je Mesic izrazio sumnju u takav dogovor, Tudjman mu je, navodno, odgovorio da ne zna "povijesne sitnice."

Na pitanje Dokmanovicevog branioca Tome File zasto je - ako je postojao takav dogovor - JNA ipak napala Hrvatsku i bombardovala Dubrovnik, Mesic je odgovorio da je "Milosevic varao sve, pa je hteo da prevari i Tudjmana i prigrabi deo Hrvatske." Dodao je da je Milosevic "prevario i Srbe u Hrvatskoj, koji su mu trebali za inicijalno paljenje... a nakon toga nije ni prstom maknuo da ih zastiti." Rekao je, takodje, kako je ministra odbrane Veljka Kadijevica u nekoliko navrata upozoravao da ce Milosevic prevariti i njega i JNA, da ih samo koristi da bi zaokruzio teritoriju "velike Srbije", a da ce ih nakon toga odbaciti kao Jugoslovene i stvoriti svoju, srpsku vojsku. Isto, da ce ga Milosevic prevariti, upozoravao je i tadasnjeg "predsednika RSK" Milana Babica, predvidjajuci da ce na kraju ostati "ne samo bez velike Srbije, vec i bez svoje zubarske ordinacije."

Na pitanje tuzioca Klinta Vilijamsona o uticaju Milosevica na JNA i tzv. srpski blok u Predsednistvu SFRJ, Mesic je odgovorio da je "bilo jasno da je vojni vrh pod direktnom kontrolom Slobodana Milosevica i da on to nikada nije tajio." Sto se, pak, "srpskog bloka" u Predsednistvu tice, Jovic je, po Mesicu, "bio zaduzen za kontrolu ostala tri clana" (predstavnika Kosova, Vojvodine i Crne Gore). Pre svakog glasanja, tvrdi Mesic, Jovic je na kratko napustao salu Predsednistva, a on bi mu, dok je izlazio, dobacivao: "Boro, pozdravi Slobodana i brzo se vrati, da obavimo glasanje."

Da bi uspostavio "ravnotezu", Toma Fila je u unakrsnom ispitivanju primetio kako je svedok "svasta rekao o Milosevicu", pa je upitao da li se i Tudjman moze kriviti za zlocine koji su u Hrvatskoj izvrseni nad Srbima. Mesic je odgovorio:

"Nisam optuzio Milosevica ni za jedan zlocin, osim za pogresnu politiku, za planiranje rata u koji je bio ukalkulisan i genocid u vidu etnickog ciscenja, kao i nasilne promene granica. Tudjmana takodje optuzujem zbog pogresne politike, a koji su njeni rezultati... to neka procene drugi." Priznao je da je u Hrvatskoj bilo zlocina, koji na zalost "nisu na vreme procesirani", jer da je to ucinjeno i da je Hrvatska "do kraja funkcionisala kao pravna drzava", sada ne bi bilo potrebe da Tribunal sudi hrvatskim gradjanima. Opisao je da je tokom ratnih godina stvorena "atmosfera kolektivnog optuzivanja" u kojoj su "svi bili krivi svima", te da je sada neophodno "individualizirati krivnju, kako ona ne bi ostala kolektivna."