SVEDOCENJE PEDIJA ESDAUNA PRED HASKIM TRIBUNALOM U SLUCAJU BLASKIC

Lider britanskih liberalnih demokrata izjavio da je crtajuci kartu na jelovniku sa drzavne vecere, hrvatski predsednik rekao da je Milosevic “jedan od nas". Izetbegovica nazvao “fundamentalistom i nagovestio da ce sudbina Bosne biti resena izmedju Srba i Hrvata, odnosno njega i Milosevica

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Jelovnik sa drzavne vecere u londonskom Gildholu, kojom je 6. maja 1995. obelezena 50-ta godisnjica saveznicke pobede u Evropi, uvrscen je juce u dokazni materijal na sudjenju hrvatskom generalu Tihomiru Blaskicu, optuzenom za zlocine nad muslimanskim civilima u centralnoj Bosni. Na tom je jelovniku predsednik Hrvatske Franjo Tudjman jednim potezom pera nacrtao svoju viziju kako ce podrucje bivse Jugoslavije izgledati kroz 10 godina, dakle negde 2005.

Cuvenu “Tudjmanovu mapu podele Bosne" - kako su je kada je javno objavljena, avgusta 1995, nazvali svetski listovi - Tribunalu je prezentirao lider britanskih liberalnih demokrata Pedi Esdaun, koji je za pomenutom drzavnom vecerom sedeo pored hrvatskog predsednika. Pojavljujuci se juce kao prvi zapadni politicar u ulozi svedoka pred haskim Tribunalom, Esdaun je opisao kako je nastala ta mapa i sta ona, po njemu, znaci.

U jednom trenutku, za vecerom, Esdaun je upitao Tudjmana kako ce, po njegovom misljenju, izgledati podrucje bivse Jugoslavije kroz 10 godina. Da bi mu pomogao, na jelovniku je nacrtao nekoliko osnovnih koordinata: jadransku obalu, te Zagreb, Banjaluku, Sarajevo, Tuzlu i Beograd. Tudjman je, na tome, nacrtao najpre Bosnu, a onda je preko nje napisao veliko “S" koje je polazilo od Posavine, islo zapadno od Banjaluke i istocno od Sarajeva, i zavrsavalo na jadranskoj obali. Sve sto je zapadno, objasnio je Tudjman, bice Hrvatska, a ono sto je na istoku bice Srbija. Na Esdaunovo pitanje sta ce biti sa Bosnom i Muslimanima, hrvatski predsednik je odgovorio da Bosna nece postojati, a da ce Muslimani biti beznacajni deo hrvatske federacije. Uostalom, objasnio je Tudjman, “Muslimani su samo Hrvati ili Srbi, koji su bili preslabi da se odupru Turcima". Britanski politicar je, kako je juce izjavio, bio iznenadjen “jakom rasistickom notom u njegovom (Tudjmanovom) pristupu Muslimanima" i nipodastavanjem s kojim je govorio o Izetbegovicu, nazivajuci ga “fundamentalistom" i “Alzircem". S druge strane, sa uvazavanjem se odnosio prema Milosevicu, za kojeg je rekao da je “jedan od nas". Nagovestio je da ce sudbina Bosne biti resena izmedju Srba i Hrvata, odnosno njega i Milosevica.

Razgovor se, zatim, preneo na Krajinu. Tudjman je svom sagovorniku poverio da ce, ukoliko se do isteka mandata UN ne nadje politicko resenje, Knin i Krajinu povratiti vojnom akcijom. Pozivajuci se na svoje vojno iskustvo (od 1959. do 1972. bio je oficir britanskih marinaca), Esdaun je ubedjivao Tudjmana kako ce to biti “veoma tesko" i zahtevati “brojne zrtve", ali mu je hrvatski predsednik uzvratio da ce sve to obaviti za osam dana, i sa manje od 1.000 zrtava na njegovoj strani. Na kraju su, cak, sklopili opkladu, u flasu hrvatskog vina.

Svoju konverzaciju sa Tudjmanom Esdaun je iste veceri uneo u svoj dnevnik, ali je ozbiljno shvatio tek tri meseca kasnije, kada su se hrvatske snage prakticno bez otpora i zrtava “prosetale" Krajinom. Njegovo je uverenje, kako je juce rekao, bilo da je to uradjeno ili u sporazumu sa Milosevicem, ili barem uz precutnu saglasnost “jednog od nas", te da bi nakon toga mogla uslediti zajednicka akcija na realizaciji onog “S" sa jelovnika vecere u londonskom Gildholu. Resio je, zato, da mapu javno objavi, da bi - kako je juce istakao - “upozorio medjunarodnu zajednicu na stvarne planove i ambicije hrvatskog predsednika".