SANKCIJE EU POSREDNO BI MOGLE DA UGROZE RUSKI I KINESKI ARANZMAN

Isporuke gasa i nafte u jugoslovenskim krugovima se ne dovode u pitanje, ali se veruje da bi obezbedjenje deviza moglo biti problem, jer ce privreda imati teskoca u izvoznim aranzmanima

Sankcije, ako ih protiv SRJ, odnosno Srbije, usvoji Savet ministara unutrasnjih poslova Evropske unije, nece delovati na pravo uvoza energenata vec na realizaciju izvoza i kreditiranje, pa ce, tako, onemoguciti obezbedjenje deviza za njihovo placanje. Na taj nacin bi mogle ugroziti snabdevanje drzave prirodnim gasom i sirovom naftom ili gotovim derivatima, cak ako se Rusija i odluci za veto na uvodjenje novih sankcija SRJ.

Uzdajuci se u obecanja koja je prilikom posete Beogradu izrekao Jevgenij Primakov, ministar spoljnih poslova Rusije u krugovima vlasti, zaduzenim za snabdevanje drzave energentima, kao i u samoj Naftnoj industriji Srbije se nadaju da ce, bez obzira na odluku ministara, bar prirodni gas, a mozda i nafta i dalje stizati iz Rusije. Cak samouvereno tvrdeci da nema bojazni da Rusija povuce politicke poteze i “zavrne slavine", u NIS isticu da, bar po pitanju gasa, nema razloga ni da se isporuka obustavlja zbog kasnjenja sa placanjem.

Izvori “Nase Borbe" u NIS tvrde da se sada skoro sto odsto postuje jesenas dogovorena dinamika placanja prirodnog gasa (i reprogram dugova i tekucih isporuka). Problem bi, medjutim, mogao nastati od maja, kada ce se ovim obavezama prikljuciti i placanje troskova skladistenja prirodnog gasa u Madjarskoj. Sadasnja cena, naime, ne moze podmiriti sve te izdatke, tvrde u NIS, komentarisuci da prirodni gas treba da poskupi.

NIS je, inace, za uvoz gasa iz Rusije kod NBJ rezervisao (po zvanicnom kursu) 100 miliona dolara, a preostalih 180, koliko treba za placanje uvoza 2,5 milijarde kubika tokom ove godine, treba da obezbedi izvozom roba. Problem NIS je, medjutim, to sto potrosaci neredovno placaju prirodni gas, a NIS, i pored odobrenja nadleznih u vladi Srbije, ne obustavlja isporuku, jer su svesni da im, kad stanu, fabrike nece imati odakle da plate. A tada ce i placanje Rusima biti jos teze.

Eventualne sankcije EU tu bi mogle dodatno pogorsati situaciju. Jer, ako firme iz SRJ budu onemogucene u izvozu roba, nece biti deviza, kojima ce NIS placati prirodni gas i sirovu naftu. Zbog toga i nije toliko bitno kako ce ce Kina, odnosno njen drzavni aparat, reagovati na ove politicko - ekonomske mere, jer kineska firma “Sinohem" vec oteze sa realizacijom dogovorenih isporuka sirove nafte. Tako se desilo da u luku Omisalj stigne sirova nafta za rafineriju u Srpskom Brodu i da ceka na tanker za cesku rafineriju, kako bi bila “pogurana".

Razlog za prolongiranje isporuka sirove nafte Srbiji je kasnjenje sa placanjem za ranije isporucene kolicine. Kineska nafta se, kao sto je poznato, placa sa tri meseca odgadjanja (da bi srpska privreda stigla da proizvede robu i proda je na ino trzistu, za devize), ali i pored toga dug i dalje raste. Njegov tacan iznos ni u NIS ne mogu da preciziraju, pa sagovornici “Nase Borbe" navode da je srpska strana u kineskom barter aranzmanu duzna vise od 170 miliona dolara.

Tako se moze desiti da nestasice naftnih derivata na domacem trzistu bude i bez ikakvih politickih odluka ministara EU. Cena derivata i sada je opterecena raznim izdvajanjima za popunjavanje drzavnog budzeta pa u NIS isticu da bi im tek cena od 6,5 dinara za litat benzina obezbedila koliko - toliko normalne ekonomske uslove da odvajaju pare za placanje uvozne sirove nafte.

J. Putnikovic