EKONOMIJA KOSOVSKE KRIZE: ODNOS SUSEDNIH ZEMALJA PREMA NOVIM SANKCIJAMA ZA SRJ

“Region bi bio vracen deset godina unazad"

Ne odricuci potrebu da se problem na Kosovu resi, Rumunija, Bugarska i Makedonija ukazuju da njihove ekonomije ne bi mogle da izdrze novi teret posrednih steta od uvodjenja embarga SRJ. Strah od novog jacanja mafije i korupcije

Za Mekedoniju “davanje dobrih usluga" jugoslovenskim preduzecima nikada nije prestalo, uprkos cinjenici da su sankcije UN prema SRJ zvanicno suspendovane jos u novembru 1995. godine. Izuzev tromesecnog perioda u kome su vazile neke od povlastica u trgovini s Evropskom unijom, izvoz jugoslovenskih proizvodjaca nastavio je vise-manje konstantno da se odvija uz “papire" makedonskih preduzeca. Rezim je jedino promenjen kod nekih domacih firmi koje posluju s italijanskim partnerima i imaju poseban “dil" s obzirom na nas tretman na trzistu Unije.

“Taksa" koju su makedonske vlasti i preduzeca (i ne samo oni) naplacivali, pogotovo u vreme najjaceg trajanja embarga, na sta je u jugoslovenskim privrednim krugovima izgovoreno mnogo gorkih reci, ipak nije ni izdaleka bila dovoljna da nadoknadi stete koje je ova zemlja trpela zbog odluke medjunarodne zajednice da kazni Jugoslaviju.

Zato na pragu mogucih novih sankcija prema SRJ, pre svega Makedonija, a zatim i Bugarska i Rumunija, najglasnije traze da se iz arsenala mera Kontakt grupe posebno odmere one koje pripadaju ekonomskom korpusu. One pritom ne odricu napore medjunarodne zajednice da se pitanje Kosova resi na odgovarajuci nacin.

Bugarska se protivi uvodjenju totalnog ekonomskog embarga protiv Srbije, izjavila je Nadezda Mihajlova, bugarski ministar inostranih poslova u utorak u intervjuu nemackom “Tagespiglu" , u kontekstu dogadjanja na Kosovu.

“Totalni ekonomski embargo, slican onom koji je sprovodjen tokom rata u Bosni, vratilo bi region deset godina unazad", izjavila je Mihajlova.

Prema bugarskim procenama ova zemlja je tokom sprovodjenja embarga izgubila izmedju sedam i devet milijardi dolara. “Novac koji je Bugarska izgubila tokom cetvorogodisnjeg embarga bio bi dovoljan da se servisira nas spoljni dug u naredne tri godine", izjavila je Mihajlova. “Nove sankcije prema SRJ imale bi dramaticne posledice po bugarsku ekonomiju koja je tek na putu oporavka".

Po rumunskim procenama, tamosnja privreda izgubila je od 1992. do 1996. godine kada su sankcije prema SRJ potpuno uklonjene, oko dve milijarde dolara. “Nove sankcije prema Jugoslaviji nece biti efikasno sredstvo za ublazavanje nasilja na Kosovu", izjavio je Andrea Plesu, rumunski ministar inostranih poslova u utorak u Bukurestu.

“Istocnoevropske zemlje navikle su da zive pod embargom, koji bi za zapadnjake mozda bio fatalan. Imamo iskustva s takvim merama i znamo da one ne pomazu bas uvek u resavanju regionalnih problema", rekao je Plesu, najavljujuci da ce Rumunija postati svog izaslanika na Kosovo.

Rumunija i Bugarska su u “drugom vozu" za razmatranje za prijem u Evropsku uniju. “Embargo bi mogao u potpunosti okoncati nase nade za prijem u clanstvo EU", izjavila je Mihajlova dodajuci da bi to moglo ugroziti i sanse Bugarske za ulazak u NATO.

Drugi razarajuci efekat koji bi nove sankcije prema Srbiji mogle imati i na zemlje u regionu jeste ponovno jacanje mafije i korupcije. Cetvorogodisnji embargo nije samo porodio novi sloj biznismena mafijasa u Srbiji, vec i u okolnim zemljama. U lokalnim bugraskim i rumunskim novinama pogotovu tokom tog perioda, belezeni su obracuni medju tamosnjom mafijom ukljucenom u tajne isporuke benzina, cementa i drugih roba koje su nedostajale SRJ.

“Totalni embargo vodio bi ponovnom oporavku mafije i korumpiranosti bugarske ekonomije", izjavila je Mihajlova.

Uz Bugarsku i Rumuniju, istovetne razloge protiv embarga prema Srbiji imaju i Rusija i Ukrajina koje takodje smatraju da su njihove ekonomije imale ogromne stete zbog postovanja sankcija prema SRJ. Analiticari zato smatraju da bi za SRJ mozda bilo najbolje da odigra upravo na tu diplomatsku kartu i s drugim zemljama u regionu pokusa da napravi pritisak da se ekonomske kaznene mere iz arsenala Kontakt grupe preispitaju, s obzirom da bi imale negativno dejstvo po ceo balkanski region. Tim pre sto su medju zapadnim investitorima pa i u krugovima medjunarodnih finansijskih organizacija, pre svega MMF i Svetskoj banci, novi reformski pomaci vlada u Sofiji i Bukurestu ocenjivani veoma pozitivno. Na zalost, jugoslovenska vlada ucinila je premalo da bi sebe nametnula kao “reformsku" i to iskoristila u prilog protiv uvodjenja novih ekonomskih kazni medjunarodne zajednice.

T. Jakobi

Albanija kao izuzetak
Jedina od zemalja suseda koja trazi dalje zaostravanje kaznenih mera prema Srbiji jeste Albanija. Za to ima jasnih politickih razloga, ali i ekonomskih. Albanska privreda je do te mere zaostala da sankcije prema SRJ ni poresedno nisu mogle mnogo da je ugroze. Sem toga, tokom celog prethodnog embarga, granica je bila manje-vise “propustljiva" za naftu i drugi sverc iz Albanije.
“Albanija je je u procesu rekonstrukcije svojih demokratskih institucija i zato trazi pomoc SAD i celokupne medjunarodne zajednice, jer samo snazna Albanija u koju se investira moze odigrati ulogu moderatora ne samo u interesu albanske nacije vec i u korist celog regiona", izjavio je Fatos Nano albanski premijer u ponedeljak, tokom posete Strouba Talbota, zamenika drzavnog sekretara SAD, Tirani.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /