Pisma

KOSOVSKI TEATAR APSURDA

Vec se pokazalo na bezbroj primera da istorijske pojave imaju svoju tesko dokucivu unutrasnju logiku kojom se dogadjaji oblace u apsurdne pojave, demantujuci sva ljudska ocekivanja. Nije li, recimo, Marks predvideo proletersku revoluciju kao naucno neizbeznu pojavu konacnog oslobodjenja coveka, a da je u stvarnosti tom revolucijom uveden najperfidniji sistem potcinjavanja coveka.

Francuzi i Englezi dobili su Drugi svetski rat, ali nasuprot tome, pobedjeni Nemacka i Japan vrlo brzo su nadaleko pretekli svoje pobednike u snazi i uticaju na svetska kretanja. Ili kod nas, decu su ucili preko dvadeset godina, u vremenu izmedju dva rata, da je Petar I bio “kralj osloboditelj" a njegov sin Aleksandar “kralj ujedinitelj", da bi ih u daljih 50 godina ucili da su ti kraljevi bili monarhofasisti koji su podjarmili neduzne narode i osvojene zemlje u ime “velikosrpske hegemonije". Da bi se to ispravilo, partizanski pokret, koji su u velikoj vecini cinili Srbi, proglasio je federaciju kao branu protiv povratka velikosrpske hegemonije i na celo nove drzave izabrali “najveceg sina hrvatskog naroda" po oceni Hrvata s istorijske distance. Njemu je dato u ruke da ustroji drzavu, a to ustrojstvo je okoncano definitivnim raspadom “neprirodne zajednice naroda razlicite kulture i civilizacije".

Ako smo sistemom domina dosli do Kosova, kao prostora nastanka Srba kao naroda i njihovog organizovanja u drzavu, logicno se postavlja pitanje da li je rezervisano da Srbi svoj ciklus postojanja tu i zavrse. U svakom slucaju cini se izvesnim da i na Kosovu istorija nastupa u vidu teatra apsurda.

Naime, Srbi tvrde da su najzad spremni, u cilju opstanka Srbije na Kosovu, da za Albance uvedu status najsire autonomije i to ne bilo kakve, nego u skladu s poslovicnim srpskim preterivanjem, dakle, “po najvisim svetskim demokratskim standardima". To, naravno, podrazumeva operativno ostvarivu i ozbiljno zagarantovanu primenu svih osnovnih prava coveka i gradjanina, kao i kolektivna etnicka prava kroz institucije samouprave. Na primer, to odmah znaci nuzno i obavezno ukidanje zakona o ogranicenju prometa nepokretnosti kojim ogranicenjem je odrzavana navodna etnicka struktura stanovnistva u stanju zaledjenosti. Ovo zato sto, nasuprot Srbima koji su na granici demografskog obnavljanja ako ne i u padu, Albanci imaju najvisu demografsku stopu rasta stanovnistva u Evropi, pa zato nuzno moraju uzivati punu slobodu kretanja i nastanjivanja, kao prvo od osnovnih prava coveka, a na taj nacin ne moze im se ogranicavati slobodno ucesce u prometu nepokretnosti.

Prema tome, ako bi Srbi uspeli da ostvare svoju osnovnu teznju da Kosovo zadrze u granicama svoje drzave i to demokratski organizovane sa svim pravima koja iz toga proizlaze, pa sta kosta da kosta, onda ne treba velika nauka i vestina pa da se dokaze, i to putem neoborive argumentacije, da ce u drugoj polovini sledeceg veka (a to je koliko sutra) u Srbiji Srbi ciniti manjinski narod. Ne vidi se jasan razlog zasto bi demokratska vecina bila nespremna da promeni ime drzave koja se naziva po manjinskom narodu, sto bi bilo zastarelo i prevazidjeno na isti nacin na koji je prevazidjeno nazivati danas Srbe Dardancima a Srbiju Dardanijom. Oni su nekada postojali na ovim prostorima pa ih je vreme odnelo, sto nikome zivom danas ne pada na pamet da zali.

Naprotiv, ako bi se ostvarilo ono sto danas Albanci svi od reda hoce - da se odvoje u svoj poseban zabran i zive samostalno, dakle, odvojeno od Srba, u svojoj sopstvenoj drzavi Albaniji, onda bi Srbi sasvim sigurno sacuvali sansu da kao narod opstanu i uz to zadrze ime svoje postojbine...

Tako dolazimo po danasnje realnosti kao apsurda prve vrste, da Srbi, teznjom da po svaku cenu zadrze Kosovo u granicama Srbije, zapravo rade u interesu Albanaca da u relativno kratkom roku ovladaju celom Srbijom i obrnuto, da Albanci sve cine da ocuvaju strateske sanse Srba da opstanu kao narod. Na zalost, ova logika izgleda isto toliko tesko prihvatljiva kao i u slucaju da je neko 1. decembra 1918. prebacio kralju Aleksandru da radi protiv srpskih nacionalnih interesa kad spaja nespojivo.

Milorad Gajic, advokat

Beograd

RATNI TRUBACI IZ BEOGRADA PONOVO NA SCENI

Od 1981. godine u Beogradu i unutrasnjosti, po direktivi ratnih huskaca iz Beograda, blacenje Albanaca s Kosova je postalo profitabilan i unosan posao za vlastodrsce i za skepticne soviniste i nacionaliste. Pogotovo od 1989. godine kada je virus te zaraze dospeo i do najosetljivijih slojeva drustva - u vojsku i policiju, pa i u pravosudje, albanski narod je stavljen na stub srama!? Polazeci od reci druga Slobodana Milosevica izrecenih u Obilicu 1990. godine “Albanski narod na Kosovu je postao zrtva ciljeva drugih naroda u SFRJ", zatim njegovog govora na Gazimestanu, pa zatim i po mitinzima odrzanim po Kosovu (a pogotovo u Kosovu Polju) jasno se dalo videti i saznati da se albanskom, pa i srpskom narodu na Kosovu, ne pise dobro. Klica razdora i mrznje je ubacena na Kosovo te su se samo ocekivale posledice.

Reci da je navodno “Kosovo srpska kolevka" dovelo je do toga da se Albanci osecaju u srpskoj drzavi kao podstanari i da u toj drzavi za njih ne postoji nikakva nada za prezivljavanje, a kamoli za prosperitet i afirmaciju svog bica. Na zalost, to se potvrdilo postupkom srpske drzave prema Albancima na Kosovu od trenutka oduzimanja autonomije. Na svim medijima se velicala sposobnost srpskog naroda da vlada i stvara (navodno kao nebeski narod), a da Albanci nisu dostojni postovanja. Otislo se toliko daleko da je bivsi delegat u kosovskoj skupstini Rade Zlatanovic, na zalost kao pseudoknjizevnik, nazvao Albance “Ljudozderima-kanibalcima"! Diskriminacija, poodavno zapoceta, dosla je do punog izraza posle 1990. godine. U svim ustanovama na Kosovu, u fabrikama pa sve do mesne kancelarije, postavljeni su ljudi od poverenja - Srbi, dok su Albanci ili isterani ili su bili prinudjeni da napustaju posao zbog sikaniranja i drugih ponizenja.

Kao u vreme komunizma i sada se nasao poneki lojalan Albanac za koje su se vlastodrsci u Srbiji hvatali kao pijan plota, ne shvatajuci da od takvih laznih lojalista nece biti nista drugo osim nesrece za jedan, pa i drugi narod, jer takvi ljudi su u stanju da “prodaju veru za veceru...!"

Na Kosovu zivi vise od 90 odsto Albanaca od ukupnog stanovnistva. Srbi starosedeoci znaju dobro da nikada nisu bili omalovazavani. Dosljaci su sejali mrznju koja je nas dovela do ove situacije. Na BK televiziji prije nekoliko dana pojavio se Radmilo Bogdanovic, koji je kao ratni trubac iz Beograda nagovestio represije koje su se dogodile ovih dana na Kosovu. Na zalost, on kao pedagog je postao u nova doba autor nasilne pedagogije. Navodno, kad bi se vratio onde gde mu nije mesto, on bi resio sve probleme za par dana njegovim carobnim komunistickim stapicem...!?

I Buba Morina pohitala je da se preko BK televizije oglasi i govori sve najcrnje o Albancima, sto me nije nimalo iznenadilo. Na kraju, kao nagradu za sve ucinjeno, postala je cak i ministarka koja ce usreciti srpske i albanske porodice, a da ne govorimo o drugima...! Snaske, hvala za sve to sto si izustila preko televizije protiv albanskog naroda cije poreklo navodno imaju i dvoje tvoje dece!

I Bogdanovic i Buba su govorili navodno o nekoj OVK. Izgleda da niti oni, niti njihovi istomisljenici, niti vlasti u Srbiji, pa cak i albanska vlast na Kosovu, ne shvataju da je albanski narod na Kosovu na ivici nervnog sloma kao posledica ponizenja, sikaniranja, zlostavljanja pa i fizickog likvidiranja. To nije nikakva vojska vec buntovnici protiv nasilja koje se primenjuje od strane srpskog rezima na Kosovu. Bogdanovic pa i Buba “zaboravljaju" blisku proslost kada su se na desetine Albanaca vracali u kovcezima iz JNA, kada su zbog slobodno izrazene demokratske reci Albanci bivali kaznjeni i sa po 10 godina zatvora, a od 1989. godine Albanci su za srpski rezim postali “najjeftinija roba", jer se prema njima postupa kao u srednjem veku - batinanje do smrti.

Cudim se kako Ratko Markovic ima obraza i ljudskog morala da cinicki poziva sada na “bratski razgovor" dok se u Drenici i dalje puca teskim oruzjem.

Zar nije pametnije da, pouceni dogadjajima u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, ljudski “razvedemo nas nesrecni brak" i da ostanemo kao dobre komsije i time da odustanemo od ratnog trubetanja i ratnog huskanja, jer rat izmedju srpskog i albanskog naroda - 14 miliona stanovnika Balkana - nikud ne vodi...

Blerim Cabrati, profesor

Pristina