Prvi macici

Verovatno je ceo problem razresio Gelbard koji je ubedio Rugovu da sledece nedelje pristupi razgovorima, pa je onda Milutinovic mogao da objavi pocetak, bez rizika po svoj golemi autoritet. Stavise, on ce licno biti garant tih razgovora

Pise: Stojan Cerovic

Izgleda da je ona delegacija na celu s Ratkom Markovicem otisla u Pristinu na svoju ruku i ne pitajuci nikoga objavila pocetak srpsko-albanskog dijaloga. Naime, predsednik Srbije Milutinovic je tek u sredu objavio deklaraciju s pozivom na dijalog. Mogu da zamislim kako se osecaju Markovic i ostali koji sad saznaju da se njihov start zvanicno proglasava neuspelim. Onoliko su se trudili, optuzivali Albance i pricali sa svakim ko naidje, kad evo gde Milutinovic veli da su se zaleteli i vraca sve na pocetak.

Ako je za utehu, moglo bi se pokazati da ni ovaj Milutinovicev start nije pravi. U stvari, albanskim neodazivanjem otvoreno je pitanje je ko je tu uopste starter. Ratko Markovic ocigledno nije. Milosevic bi voleo da to bude Milutinovic, pa da i pregovori i ono pre ostanu u republickoj nadleznosti. Osim toga, davanjem znaka za pocetak preuzima se inicijativa. To srpskoj strani nije poslo za rukom, pa sad Milutinovic proba ponovo, da ne bi ispalo da je pravi starter zapravo Rugova.

Verovatno je ceo problem razresio Gelbard koji je ubedio Rugovu da sledece nedelje pristupi razgovorima, pa je onda Milutinovic mogao da objavi pocetak, bez rizika po svoj golemi autoritet. Stavise, on ce licno biti garant tih razgovora. Njegova vlast je kao u onog kralja koji Malom princu stalno naredjuje da uradi bas ono sto je ovaj namerio.

A kad razgovori jednom pocnu, glavni spor ce biti oko toga je li Kosovo u Srbiji ili u Jugoslaviji. Zato niko od svetskih diplomata koji se ovih dana sudaraju na surcinskom aerodromu, ne propusta da ode u Podgoricu. Naime, ako se bude tezilo ka pravljenju nove federalne jedinice, i Crna Gora treba da se slozi, a ne slaze se. Pritom nije jasno da li time Podgorica zeli da podupre poziciju Beograda i ucini uslugu Srbiji, ili bas naprotiv. Zavisi od toga sta ko smatra dobitkom, odnosno gubitkom, u ovom zamrsenom slucaju.

Najzad, sve se ovo dogadja pod rastucom pretnjom novih sankcija iz kojih bi Crna Gora htela (mozda i mogla) da bude izuzeta. To je nova pretnja i onako napukloj federaciji; medjurepublicka granica postala bi stvarno vazna. Kako bi, dakle, Kosovo bilo u Jugoslaviji, ako nje ne bude? Hocu da kazem da ne shvatam bas najbolje logiku po kojoj se Srbija izlaze sankcijama koje rasturaju SR Jugoslaviju, da bi Kosovo bilo u toj istoj Jugoslaviji.