IBER VEDRIN, FRANCUSKI SEF DIPLOMATIJE, UOCI DANASNJE POSETE BEOGRADU

Zarko zelim, a i Kinkel sa mnom, da SRJ ponovo nadje svoje mesto u medjunarodnoj zajednici, ali za to je potrebno da nasilje prestane i da pocne traganje za trajnim resenjem za Kosovo - izjavio francuski ministar inostranih poslova

Beograd, Beta. - SR Jugoslavija je donedavno mogla da se nada da ce izaci iz medjunarodne izolacije, ali je ono sto se desava na Kosovu zaustavilo tu tendenciju i ponovo ce povecati izolovanost SRJ, izjavio je u ekskluzivnom intervjuu agenciji Beta ministar inostranih poslova Francuske Iber Vedrin, uoci danasnje posete Beogradu. Vedrin u Beograd dolazi sa sefom nemacke diplomatije Klausom Kinkelom. Prema recima francuskog ministra, Kinkel i on "zarko zele" da SRJ ponovo zadobije svoje mesto u medjunarodnoj zajednici, ali je za to potrebno da se okonca nasilje na Kosovu i pocne traganje za trajnim resenjem za tu pokrajinu. Prenosimo intervju u celini.

Kakav je cilj vase posete Beogradu? Kako tumacite to sto je do vase posete, zajedno sa ministrom Klausom Kinkelom, ipak doslo, uprkos prvobitnom zvanicnom odbijanju te mogucnosti?

- Posto smo u decembru isli zajedno u Sarajevo, Klaus Kinkel i ja smo zeleli da posetimo Beograd, ali takodje i Zagreb. Vlasti iz Beograda nisu odbacile taj plan putovanja; on je jednostavno bio pomeren za kasnije jer nije bilo slobodnih termina. S druge strane, francusko-nemacka zajednicka putovanja ili inicijative danas su deo prakse medjunarodne diplomatije; njihovu korist ne treba vise dokazivati. Ovaj put pokazuje znacaj koji Francuska i Nemacka pridaju stabilnosti u bivsoj Jugoslaviji. Kao sile garanti mirovnog sporazuma iz Dejtona i iz Pariza i kao clanice Kontakt grupe, mi smo preuzeli posebnu odgovornost za ovaj region. Ta oblast, te zemlje, cine deo Evrope. Ne mozemo ih prepustiti njihovoj sudbini. Naprotiv, moramo da ucinimo da, posle dugih godina rata i etnickih tenzija, svaka od tih zemalja pronadje svoje mesto u zajednici evropskih naroda.

Vasa poseta Beogradu se povezuje sa terminom "Vedrin-Kinkelova inicijativa". U kojoj meri ona odrazava zajednicku zelju Evropske unije da resi probleme u ovom delu Evrope a u kojoj meri predstavlja nastojanje vasih dveju zemalja da uticu na dogadjaje u ovom regionu?

- Inicijativa o kojoj govorite, odgovarala je jednostavno osecanju hitnosti koje Klaus Kinkel i ja delimo jos od novembra prosle godine. Konstatovali smo stalni rast sve ozbiljnijih incidenata na Kosovu. Zeleli smo da istovremeno uputimo upozorenje i da predlozimo puteve za politicko resenje problema kako bi se zaustavilo to pogorsanje. Ta prilika je, nazalost, propustena i nase strepnje su se pokazale osnovanim. Nasi predlozi ostaju vazeci i danas. Ali, posle veoma ozbiljnih dogadjaja u Drenici, treba pre svega zaustaviti nasilje i zapoceti politicki dijalog, kao sto je zatrazila Kontakt grupa na sastanku u Londonu.

Vlada SRJ je saopstila da odbija internacionalizaciju unutrasnjih pitanja, kakvo je Kosovo, jer za nju to predstavlja i krsenje normi medjunarodnog prava. Drzavni mediji su, pak, za Kontakt grupu napisali da je " samoproklavona" i da primenjuje "dvostruke standarde" za Kosovo. Kakav je vas komentar?

- Internacionalizacija ove krize je cinjenica! Ona je posledica emocija stvorenih nedavnim nasiljem i rizika za stabilnost celog regiona. Kontakt grupa nema "dvostruke standarde". Ona je osudila status quo na Kosovu i zestinu represije, ali takodje i terorizam. Ona je takodje ponovo potvrdila da se resenje pitanja autonomije moze naci samo u okviru postovanja postojecih granica.

Da li, posle svih dosadasnjih iskustava sa sankcijama u svetu, verujete u delotvornost takvih mera u resavanju kosovskog problema?

- Postoje slucajevi kada je to, nazalost, neizbezno. Uz to, zapazili ste da saopstenje iz Londona ne govori izricito o "sankcijama". Pre svega je rec o merama za ubedjivanje. Dok je SRJ od pre izvesnog vremena mogla da se nada da ce izaci iz medjunarodne izolacije, ono sto se desava na Kosovu, zaustavilo je tu tendenciju i ponovo ce povecati njenu izolovanost. To je u svakom pogledu razocaravajuce. Eto, to je ulog! Zarko zelim, a i Klaus Kinkel sa mnom, da SRJ ponovo potpuno nadje svoje mesto u medjunarodnoj zajednici, ali za to je potrebno da nasilje prestane i da pocne traganje za trajnim resenjem za Kosovo. Vlasti u Beogradu su pred odlucujucim izborom.

Mnogi u Srbiji vide u Francuskoj saveznika Beograda. Postoji i osecanje da je Pariz popustljiv prema Milosevicu, za razliku od Vasingtona. Imate li neki komentar na to?

- Istina je da su francusko-srpski odnosi bili odnosi bliskosti i poverenja u razlicitim istorijskim periodima. Ali aktuelna medjunarodna politika ne moze da se zasniva na ovoj ili onoj istorijskoj reminescenciji. Jedna zemlja je "stroga", a neka druga "popustljiva": stvari se ne mogu tako postavljati, Kontakt grupa je veoma homogena. Sto se Francuske tice, ona zeli ponovno ukljucivanje SRJ u medjunarodnu zajednicu. To ostaje nas cilj. Francusko-nemacka inicijativa o kojoj smo govorili, uklapa se u tu logiku. Ne postoji "spoljna zavera" protiv vase zemlje, vec samo postoje mnogobrojne i razlicite zemlje koje traze promenu politike prema Kosovu.

Nezvanicno se spominje da bi Kosovo moglo da ima status entiteta, kakav ima Republika Srpska, odnosno Federacija BiH. Da li je ta opcija realna?

- Nije na nama da a priori definisemo status Kosova o kome treba da odluce zainteresovane strane. U nasem pismu predsedniku Milosevicu, Klaus Kinkel i ja govorimo o "specijalnom statusu". Ono sto mi kazemo jeste da je status quo postao neizdrziv i da resenje mora biti autonomija, ciji sadrzaj tek treba precizirati. Sustina je u politickoj volji da se pregovara, da se traga za kompromisom. Ukoliko dijalog pocne, pregovaracima nece nedostajati izvori inspiracije i promisljeni saveti.