ANKETA "NASE BORBE": MOZE LI VLADA U OVOJ GODINI PONOVITI EKONOMSKU 1997.

Ne bi me cudilo da se vise nego lane na politicki nacin podstice privatizacija, kaze dr Jurij Bajec. Sad se moze ocekivati ocajnicki pokusaj trazenja kapitala za finansiranje deficita, smatra dr Goran Pitic

Bojana Jager

Kopaonik. - Govoreci o strategiji razvoja zemlje, privatizaciji i prestrukturiranju privrede, ucesnici juce zavrsenog trodnevnog svetovanja jugoslovenskih ekonomista najvise su raspravljali o raspolozivim resursima, zanemarujuci objektivna ogranicenja za takav razvoj. U punoj meri ona su vec na sceni i o tome govore ucesnici ove ankete, odgovarajuci na sledece pitanje: Moze li Vlada u ovoj godini ponoviti ekonomsku 1997, s obzirom na to da je sebi zadala prakticno iste ciljeve - da odrzi makroekonomsku stabilnost, uz privredni rast.

Za ekonomsku politiku bilo bi najbolje da pokusa da ponovi prethodnu godinu zato sto, prema svemu sto se vec sada zna, 1998. ne moze biti neka prelomna godina, s obzirom na to da nema ni nagovestaja da bi se u politickom okruzenju na medjunarodnoj i unutrasnjoj sceni moglo desiti nesto sto bi omogucilo kvalitetan skok, smatra dr Jurij Bajec.

Doduse, prvi kvartal pokazuje da ce verovatno biti nekog industrijskog rasta, ali zato "nervoznije" kretanje cena upozorava da ce odrzavanje stabilnosti biti daleko teze pitanje od ostvarivanja fizickog povecanja proizvodnje. Da nema promene u kvalitetu privredjivanja vidi se i po izvozu, koji je na pocetku godine vise nego skroman, dok se u javnom potrosnji ocigledno nastavlja politika razvlacenja obaveza prema korisnicima, objasnjava dr Bajec.

Zbogom kontinuitetu

- Jedini prostor gde se na sistemskom planu nesto moze uraditi, i hoce, jeste privatizacija. Videcemo sta ce se dalje desiti sa pretnjama medjunarodne zajednice da na tom najosetljivijem mestu pritisne jugoslovensku drzavu i ekonomiju, jer nastavak politike iz 1997. znaci potrebu za pokricem velikog spoljno-trgovinskog i deficita. Sve raspolozive mogucnosti su neizvesne - da NBJ u takvoj situaciji uspe da napabirci dodatne devizne rezerve i da se stvore uslovi za stimulisanje izvoza ili da se prodajom drzavnog kapitala osiguraju finansijska sredstva za pokrivanje te rupe koja nije manja od 1,5 milijardi dolara. Ne bi me cudilo da se vise nego lane na politicki nacin podstice privatizacija i ohrabruje inostrani kapital u bilo kojoj varijanti, bez obzira na to hoce li drzava tako ubrati neku paru. Moj utisak je da za to postoji volja i da se prakticno radi. Doduse, objektivna je opasnost da politicka situacija, koja je eskalirala oko Kosova ne remeti tu orijentaciju. Drzava ce verovatno biti jos sklona prema davanju koncesija i prodavanju javnog sektora, uz istovremeno nastojanje da kroz te ugovore zadrzi neke oblike kontrole, neovisno od vlasnickog udela, pretpostavlja dr Bajec.

Licni stav dr Gorana Pitica je suprotan i glasi: ovogodisnja ekonomska politika ne treba da predstavlja kontinuitet sa proslogodisnjom. Na protiv, nuzne su radikalne promene iako su proklamovani ciljevi isti - odrzavanje stabilnosti kursa i cena. Aktuelne prilike, medjutim, guraju u prvi plan jedan drugi cilj, da se moze desiti da se cela ekonomska politika usmeri na uvecavanje proizvodnje i izvoza i da u ovoj godini njeni kreatori budu pre svega zainteresovani za kvantitativne rezultate. Ti fizicki rezultati su se i lane ostvarivali, ali je, i pored prigusene inflacije, kraj prosle godine doneo latentnu i snaznu neravnotezu upravo na polanu kursa i cena, objasnjava dr Pitic konstatujuci da u prva tri meseca vlada nije pokazala nameru da brani koncept ekonomske politike koji je sama predlozila.

Na pitanje moze li se ponoviti 1997., on odgovara odrecno.

Ciljevi bez pretpostavki

- Po mom misljenju, primarni zadatak drzave je da sama dovoljno ojaca i da razvije ekonomske poluge koje ima svaka uredjena drzava: potpuniju naplatu javnih prihoda, jacanje finansijske discipline, konstituisanje (nepostojeceg) sistema poslovnih banaka i ukidanje neefikasnog i skromnog socijalnog programa pod maskom ozivljavanja izvoza i proizvodnje. To su u stvari jednostavne mere za kojima vapije privredni zivot i koje bi vodile definitivnom raskidanju sa tradicijom partijske drazve i ka uspostaljanju jake vladavine prava. Skoro u svim politickim partijama postoji strah od tako jake drzave, ali jacanje njenog autoriteta na ovaj nacin i uspstavljanje jasnih pravila igre, jednakih za sve, jedini je put ka stabilnoj i efikasnoj privredi, lisenoj primesa politicke demagogije, smatra dr Danijel Cvjeticanin.

Bojana Jager