ODBOR ZA HEMIJSKU, FARMACEUTSKU I GUMARSKU INDUSTRIJU PKS

Fabrike deterdzenata su pred zatvaranjem, jer vlada ogranicava domace cene da bi zastitila standard gradjana, a na drugoj strani dopusta uvoz inostranih skupih praskova

Hemijska, farmaceutska i gumarska industrija i industrija nemetala kao i proizvodnja uglja u januaru povecali su proizvodnju od sest do 80 odsto u odnosu na isti period prosle godine. Ovako visok rast nije uzrokovan poboljsanjem uslova poslovanja vec je posledica niske baze sa kojom se poredi. Medjutim, proizvodnja u ovim granama u februaru u odnosu na januar ove godine dosta je smanjena zbog donosenja Uredbe o finansijskoj disciplini i primene Uredbe o monopolskom polozaju koja je dovela do vracanja cena. Pogorsani su i ostali uslovi poslovanja na makroekonomskom planu.

Ovo je zakljuceno na jucerasnjoj sednici Odbora za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju, industriju nemetala i proizvodnju uglja u PKS.

Srdjan Petrovic, predsednik ovog Udruzenja istakao je da savezna i republicka Vlada nisu "razradili instrumente za povecanje izvoza". Otkup deviza od Narodne banke Jugoslavije nije stimulisao izvoz jer banka i posle skidanja deviznog priliva drzi dinare na racunu oko mesec dana", rekao je Petrovic.

Iako su proizvodjaci plasticnih masa iz drustvenog sektora vise od godinu dana ukazivali da se privatna proizvodnja ne registruje, drzava nista nije ucinila da i ove proizvodjace optereti poreskim i ostalim dazbinama. Zbog toga su proizvodi drustvenih preduzeca nekonkurentni na trzistu, istaknuto je na sastanku. "Prodaja plasticnih proizvoda je duplo veca nego sto je registrovana proizvodnja, sto znaci da trziste snabdevaju privatnici koji ne prijavljuju proizvodnju. Privatne firme za proizvodnju plasticnih proizvoda broje i po 100 zaposlenih radnika, a Zakon o licnom radu tretira ih kao zanatske radnje umesto kao industriju koja je duzna da plati porez i ostale dazbine.

Prosle godine uvezeno je 25 hiljada tona plasticnih masa sto je mnogo s obzirom da je ukupna proizvodnja 60 hiljada tona. Izvezeno je svega devet hiljada tona. Uredbom o monopolskom ponasanju limitirane su cene preko polovine proizvoda. Kad je skocio kurs marke korigovali smo cene, ali je inspekcija trazila da ih vratimo. Besmisleno je da kilogram sirovine kosta 12 dinara a proizvod devet dinara. Trazili smo razgovor sa ministrom trgovine, ali se on stalno odlaze", rekao je Slavoljub Krajincanic, predsednik poslovnog Udruzenja "Juplas".

Predrag Djordjevic, generalni direktor Srpske fabrike stakla u Paracinu naglasio je da "ova fabrika posluje tesko pa zbog toga licne dohotke isplacuje tako da ne plati poreze i doprinose sto nije dobro za drzavu". "Prosle godine je uvezeno stakla za 20 miliona dolara, a nama bi koristilo da nam je drzava pomogla da proizvedemo, bar za dva miliona dolara ili da od 15 slepera flasa u kojima ce se izvesti voda, proizvedemo zdravije staklene flase bar za dva slepera. Izgleda da ovom drustvu nije stalo da ova fabrika sa 4.200 zaposlenih opstane", rekao je Djordjevic.

Kako su pre tri godine poceli da zatvaraju trgovine tako sada propisi obe vlade zatvaraju fabrike, rekla je Bozica Djuric, predsednik Udruzenja "SIKO", proizvodjaca sredstava za higijenu. "Fabrike deterdzenata su pred zatvaranjem jer ne vidim direktora koji ima resenje za izlaz iz krize. Vlade pricaju o slobodnom trzistu, a 90 odsto cena drze pod kontrolom. Cene deterdzenata su pod kontrolom da bi se zastitio standard, a uvoze se skuplji deterdzenti. Ne zalazemo se za zatvoreno trziste, vec za otvoreno, ali i za slobodne cene. Digli smo cene deterdzenata za pet dinara po vreci i potisnuli uvozne iz prodaje, ali se digla prasina, cene su vracene i time je fabrikama stavljen kljuc u bravu. Obigravamo kancelariju ministra trgovine, ali nam tri puta dnevno pomeraju sastanak i tako u nedogled do pre mesec dana, od kada nam pricaju da treba da cekamo izbor nove vlade", rekla je Bozica Djuric.

Prema recima predstavnika Privredne komore Vojvodine, drzava nije obezbedila makroekonomske uslove za poslovanje. Fabrike za proizvodnju mineralnih djubriva koje su poslovale sa 100 odsto kapaciteta zbog vracanja cena, zavrsice godinu sa gubitkom. Planiran izvoz od 30 odsto moze se ostvariti i prebaciti samo ako se obezbede "normalni" uslovi za poslovanje, smatra predstavnik ove komore.

S. Jovicic