U BEOGRADU U EKSPERIMENTALNOJ FAZI SISTEM ZA DALJINSKO OCITAVANJE BROJILA

Primenom novog metoda samo u dva redovna ocitavanja brojila ustedelo bi se 300.000 maraka

U beogradskom Bloku 28 u toku je pilot projekat daljinskog ocitavanja potrosnje elektricne energije. Preko energetskih distributivnih vodova sada se ocitavaju podaci na brojilima u 60 stanova, a do jeseni ce ovim projektom Elektrotehnickog fakulteta, Elektrodistribucije Beograd i Elektrovojvodine biti obuhvaceno 2.000 potrosaca.

Demonstrirajuci projekat daljinskog ocitavanja brojila na nedavnom skupu Energetika Jugoslavije 98. Slavoljub Marjanovic Caja, profesor Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu je, modemskom vezom, povezao kompjuter na Zlatiboru (gde se savetovanje odrzalo) sa kompjuterom u svom stanu, - na koji je, inace, u eksperimentalnoj fazi povezano 60 brojila, sa cetiri adrese (na jednoj 12 i na tri po 16 stanova). Prisutni su imali priliku da se uvere da je masini trebala 1,5 sekunda po brojilu da ocita stanje potrosnje struje.

Iznoseci prednosti ovog sistema daljinskog ocitavanja brojila profesor Marjanovic je rekao da se na ovaj nacin moze organizovati ocitavanje brojila svih 650.000 potrosaca iz kategorije domacinstva u Beogradu. U prvoj fazi moglo bi se na niskonaponskom novou ocitavanje organizovati u 6.000 trafo stanica, tako da bi radnici Elektrodistribucije umesto da obilaze sva domacinstva stanje evidentirali sa manje punktova. U daljim fazama, ocitavanje bi se moglo sprovesti na visem nivou, iz racunskog centra EDB.

Navodeci da svako ocitavanje brojila potrosaca u Boegradu kosta 150.000 DEM Slobodan Petrovic, direktor za odrzavanje i upravljanje TES Elektrodistribucije Beograd istice da bi ova kuca samo za dva obavezna ocitavanja ustedela 300.000 DEM. Kada se zna da se brojila ocitavaju i pri svakom poskupljenju struje, jasno je da su troskovi i veci, odnosno, da bi ustede sa daljinskim ocitavanjem bile znacajne.

Ulaganje EDB za ovo osavremenjavanje bi, u eksperimentalnoj fazi, kostalo 30 DEM ako domacinstvo ima elektronsko brojilo. Toliko bi, naime, kostala modemska veza po brojilu u eksperimentalnoj fazi, a ako se krene sa masovnom primenom cena bi bila niza. Kod onih potrosaca koji imaju mehanicka brojila treba jos 20 DEM za doradu, - eksperimentalnoj fazi.

Ovakav sistem ocitavanja brojila bi bio koristan i za potrosace, jer vise ne bi morali da placaju akontaciju za utrosenu struju vec bi im u distribuciji naplacivali stvarnu potrosnju. Iz EDB bi, takodje, mogli imati podatke o neplatisama, i automatski im iskljuciti struju.

Profesor Marjanovic navodi da bi se na ovaj nacin mogla meriti i angazovana snaga. Uz to, umesto sadasnje dve, moguce je uvesti vise dnevnih tarifa, a uz nadogradnju cak i sistem daljinskog ukljucivanja odredjenih uredjaja. Takodje je moguce uvesti i sistem merenja temperature, nivoa ulja u trafoima,..

Uvodjenje sistema daljinskog ocitavanja dovelo bi ovdasnje distribucije u rang svetskih distributivnih sistema. Petrovic navodi da italijanski ENEL u Rimu sprovodi ocitavanje na visokom naponu kod 200.000 potrosaca. U SAD je sistem ocitavanja uspostavljen putem radio prijemnika, koji mere i potrosnju vode i gasa. Komentarisuci da je sistem daljinskog ocitavanja Elektrotehnickog fakulteta medju najsavremenijima Petrovic istice da ce ovaj eksperiment biti tema pet magistarskih radova i jednog doktorata.

J. Putnikovic