KARL BILT O LEKCIJAMA "EVROPSKOG VIJETNAMA"
Priznanje Hrvatske - prvi greh
Mirko Klarin dopisnik
"Nase Borbe" iz Brisela
Pocetnu gresku, ili "primarni greh" u balkanskim konfliktima, Evropa je pocinila krajem 1991. i pocetkom
1992. - ocenio je bivsi visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni Karl Bilt, ucestvujuci na
konferenciji koja je povodom pedesete godisnjice Zapadnoevropske unije odrzana u Briselu.
"Da je Evropa, tada, odbila da prizna Hrvatsku sve dok njene institucije i ustavni aranzmani ne budu
istinski multikulturni"... mnogo je toga, smatra Bilt, moglo da bude drugacije. Postojala bi, mozda, "sansa
da se spasi Bosna", a "koncept autonomije za Srbe u Hrvatskoj bi , takodje, znacio i koncept autonomije za
Albance u Srbiji ili Jugoslaviji."
Bilt to nije pomenuo u svom briselskom govoru, ali je istorijske istine radi neophodno podsetiti da se
upravo na takvom konceptu zasnivao prvi evropski plan za resenje jugoslovenske krize. Rec je o projektu
lorda Karingtona za uspostavljanje "labave asocijacije suverenih drzava" u kojima bi se manjinama
garantovao "specijalni status." O projektu se raspravljalo u okviru tadasnje Haske konferencije, a
definitivno ga je 4. novembra 1991. odbacio tadasnji predsednik Srbije Slobodan Milosevic, upravo zato da
Albancima na Kosovu ne bi dao "specijalni status" koji je trazio za Srbe u Hrvatskoj.
"Primarni greh" je, dakle, ucinjen prihvatanjem Milosevicevog "ne" za odgovor, odnosno olakim
odustajanjem od Karingtonovog projekta koji je na pregovarackom stolu bio tek neke cetiri nedelje.
Priznanjem Hrvatske bez pomenutog "koncepta autonomije" je, smatra Bilt, Evropa "precutno dozvolila
Tudjmanu da problem (Srba u Hrvatskoj) resava u procesu postepenog etnickog ciscenja."
Mada mnogi, kako je rekao, smatraju da je za to jos prerano, Bilt poziva da se "pocne uciti na lekcijama
proslosti", utoliko pre sto ce Evropljani, zbog produzene nestabilnosti na Balkanu, "biti, gotovo izvesno,
ponovo pozvani da ucine ono sto nisu uspeli u nedavnoj proslosti".
Primarni balkanski konflikt - izmedju Srba i Hrvata - je po Biltovoj oceni poceo da se smiruje, nazalost u
najvecoj meri "etnickom separacijom", tako da je "veoma neizvesna sudbina preostalih Srba u Hrvatskoj",
tj. u istocnoj Slavoniji.
Ono sto je Evropa "precutno dozvolila" Tudjmanu nije, medjutim, dopusteno u Bosni, gde nakon mnogih
teskoca pocinje da se postepeno uspostavlja "slozeno politicko resenje sa dva veoma autonomna entiteta,
pod istim, tankim ustavnim krovom." Bosna je, medjutim, postala "evropski Vijetnam" i Evropljani ce,
predvidja, jos dugo ziveti sa "bosanskom traumom", na isti nacin na koji je "vijetnamska trauma" dugo
progonila Amerikance i njihov politicki i vojni establisment.
Nakon sto se nije proslavila u dosadasnjim konfliktima Slovena protiv Slovena, Evropi sada predstoji da se
suoci sa sukobom izmedju Srba i Albanaca. Vec dugo, upozorio je Bilt, "pratimo njegovo vrenje na Kosovu...
ali taj sukob nije ogranicen samo na Kosovo... i njegove bi implikacije mogle da budu jos teze za
kontrolisanje od implikacija konflikta izmedju Srba i Hrvata".
ZAPADNOEVROPSKA UNIJA I KOSOVSKA KRIZA
Sta ako Milosevic granatira Pristinu?
"Necemo, naravno, sedeti skrstenih ruku ako Milosevic jednog jutra pocne da granatira Pristinu i ako
nakon toga njegova armija krene da izgoni Albance s Kosova, izgovarajuci se odbijanjem politickih lidera
Albanaca da prihvate suverenitet Srbije", naglasio je Karl Bilt na briselskoj konferenciji povodom pedesete
godisnjice Zapadnoevropske unije.
Na aktuelnu kosovsku krizu, kao eventualnu sansu za "vatreno krstenje" ZEU, ukazali su i mnogi drugi
govornici na briselskom skupu. Pitajuci se glasno "da li ce Evropa ovog puta biti u stanju da odigra svoju
ulogu?", grcki ministar odbrane Cohacopulos je upozorio da ce od "sposobnosti da se suoci sa krizom na
Balkanu uopste, a na Kosovu posebno, u velikoj meri zavisiti buducnost kako EU, tako i ZEU." Evropski
komesar za spoljne poslove Hans van den Bruk je, istim povodom, sugerisao da ZEU ponudi evropski
kontingent za produzeni mandat UNPREDEP u Makedoniji, ukazujuci da "nestabilnost na Balkanu
zahteva nove preventivne mere i akcije za resavanje kriza", te da su "pored diplomatskih i ekonomskih,
nuzne i paravojne akcije kako bi se sprecila eskalacija konflikta." Kao primere za takvu vrstu akcija, Van
den Bruk je pomenuo kontrolu granica izmedju Albanije, Makedonije i Kosova (radi sprecavanja transfera ili
sverca oruzja); te trening i opremanje lokalnih policijskih snaga kako bi se bolje osposobile za zastitu javne
bezbednosti.
Generalni sekretar evropske odbrambene organizacije Hoze Kutiljero, je na konferenciji za stampu rekao
da ce ZEU - "ako to od njega budu trazili" - obezbediti evropski kontingent za Makedoniju, kao i da ce, u
zavisnosti od razvoja situacije, "videti sta moze da se ucini na Kosovu". U svakom slucaju, istakao je
Kutiljero, "ZEU ce biti spreman da intervenise u bilo kojoj krizi... ako i kada Evropa politicki odluci da ga
upotrebi".
|
|
