STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Kad je video da mu nema Albanaca za stolom, potpredsednik srpske vlade dosetio se kako da ne ostane sam: pozvao je predstavnike svih manjina koji zive na Kosovu, a i postene albanske gradjane, koji pre podne nemaju gde da popiju kafu, i zacas se tu okupilo lepo drustvo prijatelja Srbije koji osudjuju pokusaje secesije Kosmeta. Predstavnici manjina, od kojih svaka ima najmanje stotinak hiljada pripadnika - sto ce reci da na Kosovu ili ima mnogo vise stanovnika nego sto smo mislili ili mnogo manje Albanca nego sto se to njima cini - izrazavaju vec dva dana svoje odusevljenje srpskom vladom i njenim potpredsednikom. Albancima, medjutim, postaje sve neprijatnije da nahrupe u salu i ometu ovo caskanje potpredsednika srpske vlade sa svojim privrzenim i lojalnim podanicima. Nema druge, nego da sacekaju dok potpredsedniku jave da je izabrana nova vlada i da on moze mirno da se vrati svojoj nastavi na Policijskoj akademiji.

Ideja da se okupe Turci, Muslimani, Romi, Egipcani i, naravno, posteni Albanci, koji zive na Kosovu, e da bi vodjama albanskih politickih stranaka izbili iz glave da Albanci mogu izigravati "hegemona", kako potpredesednik srpske vlade kaze u izvornom kominternskom zargonu, sastavni je deo politickog prenemaganja koje probleme na Kosovu odlaze, minimizira, krivotvori ili ih, jednostavno, ignorise. Niko, razume se, ne moze imati protiv da sve nacije na Kosovu i Metohiji i u Srbiji budu jednake, niti moze biti protiv "slobode dijaloga", koju im velikodusni potpredsednik u skripcu obecava, ali ce malo ko poverovati da su, u ovoj prilici i u ovom trenutku, "vladine namere ciste i cestite". Ne znam sta ce tu, uopste, prica o cestitosti, ali ako je rec o "cistim namerama", onda ih je drukcije trebalo dokumentovati: dobro pripremljenim razgovorima, sa relevantnim politickim predstavnicima albanskog i ostalih naroda na Kosovu, a ne kafenisanjem sa politickim entuzijastima i slucajnim prolaznicima. Misli li neko da je to izvrsavanje obaveze iz tacke 7 zakljucaka Kontakt grupe, gde se izricito kaze da se dijalog ima poceti sa "rukovodstvom kosovskih Albanaca" ?

Dirljiva briga srpske vlade za zivot pripadnika nealbanskih naroda na Kosovu mimoisla je, ovoga puta, Crnogorce. Kad je, pre desetak godina, pocela setva nacionalne netrpeljivosti, zacete u obliku koji je danas doveden do eksplozivne zetve, nasuprot bahatim Albancima, koji su silovali i ubijali, palili i zarili po Kosovu, stajao je, secate se, "goloruk i napaceni narod", sastavljen od Srba i Crnogoraca. Tada je jos postojala bivsa Jugoslavija i da bi Kosovo postalo jugoslovenski problem, na cemu se veoma insistiralo, valjalo je da na Kosovu pate, pored Srba, i Crnogorci. Danas je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije i niko vise ne pominje Crnogorce. Kud li su se denuli? Jesu li se iselili u Crnu Goru ili su svi postali Srbi ? Ili su to, pocem, oni Crnogorci koji su se, zbog potreba borbe protiv separatista u Crnoj Gori, prometnuli u Srbe, lojalne novoj Jugoslaviji i njenom predsedniku ?

Na ovom primeru se vidi da namere srpske vlade mogu biti "cestite", ali sasvim ciste i jasne - nisu.

Predstavnik kosmetskih Egipcana ovako je, onomad, objasnio nevolje svoga naroda: "Mi smo u sustini bivsi Albanci, da bi nas sada nazivali posteni Albanci, dobri Romi. Pozivamo etnologe, neka nam nadju pravi termin da kazu sta smo. Nasa etnicka grupa je sigurno treca na Kosmetu, a rastureni smo po Kosovu, na albanskom nas zovu Madjupi, na romskom Askaljije, po nekima smo Avljije, po drugima Djevdjik". Nasem Egipcaninu ce, valjda, pomoci Bog i potpredsednik srpske vlade - ne verujem da mu etnolozi mogu biti od koristi - ali ko ce nas izbaviti od sankcija?

Nadahnut Ustavom Srbije ili svojim partijskom Gospodom, potpredsednik srpske vlade svojski se zalozio da na Kosovu, u zao cas, re-kreira mit o zidanju kule vavilonske. Uvodeci u osetljivu politicku igru i zvane i nezvane, nacinio je pravu politicku zbrku u kojoj vise nikog niko ne razume, niti oseca potrebu za tim. Umesto da nadje "jedan jezik i jednake rijeci", ne bi li podigao ne kulu do neba, nego zajednicki krov nad glavom kosmetskom narodu, nas se moderator upustio u zavodljivu igru simulacije dijaloga od cije cemo uzaludnosti svi, uskoro, ostati bez reci.