MISTERIJA ZVANA "OSLOBODILACKA VOJSKA KOSOVA": KOJI SU JOJ CILJEVI, SNAGE I SREDSTVA

Efikasni "promoteri" albanskih zahteva

U poredjenju sa aktivnostima "OVK" i udarima MUP Srbije, koji zajedno prete miru u regionu, i najradikalniji zahtevi albanskih politickih prvaka za pregovore o statusu Kosova postaju prihvatljivi za diplomatske kalkulacije. Procenjuje se da bi "OVK" u slucaju rata mogla da formira 20 brigada sa 40.000 boraca sa kompletnim pesadijskim naoruzanjem

Vladimir Jovanovic

Za sada po strani:
Pripadnici VJ

Vrlo sturi i cesto kontradiktorni izvestaji koji ovih dana pristizu s Kosova, dovode u sumnju sluzbene ocene da je unisteno jezgro albanske pobune. Drenicka oblast se i dalje nalazi u rezimu opsadnog stanja koje provode jedinice srpskog MUP-a, dok se manje akcije protiv albanskih pobunjenika nastavljaju u pravcu juga, oko Djakovice i Peci.

Organizacija koja sebe naziva "Oslobodilacka vojska Kosova" (OVK) ne predstavlja nista manju misteriju nego ranije. Jos uvek nema naznaka o njenoj trenutnoj brojnosti, niti se zna ko njome rukovodi. Da li je ona zaista homogena i jaka oruzana formacija, ili predstavlja razbijene grupice fanaticnih boraca za nacionalnu nezavisnost?

OVK se oglasila jos krajem 1994. saopstenjem iz Skoplja u kojem obavestava javnost da preuzima odgovornost za ubistvo Ljutvi Ajvazija, viseg inspektora MUP Srbije i Srbice u Drenickoj oblasti. Medjutim, oruzani napadi na pripadnike srpske policije, cesto tumaceni kao odgovor na ubistva Albanaca, poceli su u maju 1992. kada su odrzani i prvi paralelni albanski izbori na Kosovu.

"Unutrasnji" i "spoljni" okvir

Od tog vremena do danas pojavila su se brojna tumacenja ko zapravo stoji iza albanskog oruzanog otpora: islamski svet, narko-mafija, Tirana, Nemacka, SAD... Ipak, karakter i nacin na koji je OVK izvodila akcije, ne daju prostora za izvlacenje spektakularnih zakljucaka. Najcesce se radilo o klasicnim zasedama i prepadima, uz upotrebu standardnog naoruzanja, eksploziva i municije. Izuzme li se napad auto-bombom na srpskog rektora u Pristini, nije bilo slicnih diverzantskih akcija, a pogotovo ne masovnijih napada na objekte MUP-a, Vojske Jugoslavije, privredne i saobracajne resurse, niti na zgrade drzavnih institucija.

Uloga OVK, u datom prostoru i vremenu, ipak ima vrlo odredjene ciljeve i zadatke. Ono sto bi se moglo podvesti pod "unutrasnji okvir" njene funkcije su svakako ulivanje samopouzdanja sunarodnicima da sila nije samo u srpskim rukama; ali, pre svega, upozorenje da ce svaka kolaboracija na srpskim vlastima biti surovo kaznjena. Takva cinjenica ogranicava infiltraciju srpskih obavestajnih struktura i cuva jedinstvo Albanaca na pitanju politicke nezavisnosti Kosova.

Unutrasnja uloga OVK poklapa se sa ukupnim nastojanjima da se tenzije oko Kosova u svetu odrzavaju na nivou koji daje nadu kosovskim Albancima da ce uspeti. Strategija oruzanih napada tzv. niskog intenziteta, koju provodi OVK, vec se pokazala sredstvom lancane eskalacije koja Kosovo dovodi u diplomatski fokus medjunarodne zajednice. Takav "spoljni okvir" uloge i znacaja OVK, sve je vise cini najefektnijim faktorom "promocije" albanskih prava na Kosovu. U poredjenju sa aktivnostima OVK i udarima MUP-a Srbije, koji zajedno prete miru u regionu, i najradikalniji zahtevi albanskih politickih prvaka za pregovore o statusu Kosova u buducnosti postaju na izvestan nacin prihvatljivi - barem za diplomatske kalkulacije.

Cetiri operativne zone
OVK deluje unutar cetiri operativne zone na Kosovu. Zona br. 1 obuhvata podrucje Pristina-Podujevo, zona br. 2 Kosovsku Mitrovicu-Vucitrn i Drenicu, zona br. 3 Pec-Decane-Djakovicu-Prizren i zona br. 4 Urosevac-Gnjilane.
U slucaju "opsteg rata" OVK racuna sa mobilizacijom 40.000 kosovskih Albanaca koji bi formirali 20 brigada sa prosecnom brojnoscu od 2.000 ljudi. Iz Pristine bi se mobilisale tri brigade, Podujeva i K. Mitrovice po dve, a po jednu brigadu dali bi Djakovica, Decani, Klina, Kacanik, Urosevac, Gnjilane, Prizren, Pec, Glogovac i Vucitrn.

Lov na duhove

To verovatno znaci da ce OVK nastaviti sa svojim akcijama. Na primeru Drenice pokazale su se tacnim procene kako je lov na teroriste, u uslovima poznatog demografskog i politickog stanja na Kosovu, zapravo lov na duhove, te da privremeni efekti na duze staze mozda cementiraju stanje u kojem ce srpska kontrola nad pokrajinom postati jednostavno nemoguca.

S obzirom na podatke koje je objavio MUP Srbije i procene vojnih analiticara u svetu, OVK ima organizovanu mrezu na celoj teritoriji Kosova. Takva mreza bi imala i zadatak da organizuje integralni oruzani otpor u slucaju eskalacije, a specijalno ukoliko bi trupe jugoslovenske vojske uzele vece ucesce i sadejstvovale sa srpskom policijom u operacijama ciscenja terena.

Isti izvori navode da OVK nema tesko naoruzanje, ali racuna da svaki njen pripadnik u slucaju rata mora da bude opskrbljen sa po dva borbena kompleta za pesadijsko naoruzanje (za automatsko naoruzanje komplet iznosi 150 metaka).

OVK u tim uslovima navodno racuna i sa 26.000 automatskih pusaka, 10.500 automata, 2.250 puskomitraljeza, 850 minobacaca razlicitih kalibara, sa blizu 200.000 rucnih bombi, 5.500 pistolja. Da li je ovakva ili priblizna kolicina naoruzanja i municije vec sada u posedu kosovskih Albanaca?

Strani posmatraci ni takvu mogucnost ne iskljucuju. Medjutim, jugoslovensko-albansku i jugoslovensko- makedonsku granicu je prakticno nemoguce hermeticki zatvoriti. Taj granicni galimatijas se proteze duz nepristupacnih masiva Prokletija, Pastrika, Sar-planine i Koraba, preko kojih vode putevi snabdevanja za OVK.

Uvlacenje Makedonije u sukob
Sa izvesnoscu se procenjuje da ce Albanci iz Makedonije odlucujuce da uticu kako na Kosovu ne bi doslo do deficita naoruzanja i borbenog raspolozenja u slucaju opsteg rata. Takva razmisljanja ucvrscuju i uverenje da se glavni logisticki punktovi OVK ne nalaze u Albaniji ili Kosovu, vec u granicnom pojasu zapadne Makedonije.
Navodno, ova saznanja nisu specijalna tajna za aktere kosovske krize, u zemlji i na vaznim mestima u svetu. Cinjenica da bi do "ratne internacionalizacije" Kosova moglo najlakse doci uvlacenjem Makedonije u sukob, objasnjava i citav niz postupaka, dogadjaja i izjava. Ukljucujuci i zahtev predsednika Kire Gligorova za dovodjenje dodatnih americkih trupa radi stvaranja medjunarodnog koridora za eventualne kosovske izbeglicke mase koje bi zapljusnule Makedoniju, ali i zbog presecanja kanala oruzane ispomoci OVK s makedonske teritorije.