SVEDOCENJE DR KLAJDA SNOUA O EKSHUMACIJI MASOVNE GROBNICE U OVCARI
Tragove zlocina je nemoguce ukloniti
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga
Jucerasnje svedocenje dr Klajda Snoua, jednog od vodecih svetskih eksperata za sudsku medicinu, bilo je
veoma poucno za sve koji veruju da se tragovi zlocina mogu ukloniti tako sto ce se njegove zrtve brze-bolje
zakopati metar ili dva u zemlju
Dr Snou se juce po drugi put pojavio u ulozi svedoka-vestaka pred haskim Tribunalom. Prvi put je
svedocio marta 1996. u raspravi za potvrdjivanje optuznice protiv trojice oficira bivse JNA - Mrksica,
Radica i Sljivancanina - ali tada njegov "posao" u Ovcari pored Vukovara jos nije bio zavrsen. U
medjuvremenu je taj "posao" okoncan, tako da je dr Snou juce - na sudjenju Slavku Dokmanovicu, bivsem
predsedniku opstine Vukovar - bio u stanju da pred Tribunalom izlozi njegove definitivne rezultate.
Dr Klajd Snou je, naime, predvodio medjunarodnu ekipu forenzicara, arheologa, patologa i drugih eksperata
koji su septembra i oktobra 1996. izvrsili ekshumaciju masovne grobnice u Ovcari i izvukli iz nje posmrtne
ostatke 198 muskaraca i dve zene. Mada je od vremena zlocina - tj. masovnog streljanja najmanje 200 ljudi
odvedenih 20. novembra 1991. iz vukovarske Opste bolnice - proteklo gotovo pet godina, eksperti su
precizno utvrdili nacin, vreme i uzrok smrti, kao i identitet gotovo polovine zrtava. Jucerasnji svedok je
detaljno objasnio kako je to obavljeno.
Interesovanje dr Snoua za Ovcaru datira jos iz oktobra 1992. kada se u nekom zagrebackom hotelu sastao sa
osobom koja je u Tribunalu oznacena kao zasticeni svedok "B". Pomenuti svedok je dr Snou ispricao kako
je u noci 20. novembra 1991. iskocio iz kamiona kojim su zatocenici u grupama prebacivani od hangara
poljoprivrednog dobra Ovcara do obliznjeg gubilista. Tu pricu je, inace, svedok "B" vec dva puta ispricao
pred Tribunalom: marta 1996. i februara 1998. Na osnovu njegovog opisa puta kojim se kretao "kamion za
gubiliste", kao i staza kojima je bezao nakon sto je iz njega iskocio, dr Snou je vec na mapi tog podrucja
locirao moguce gubiliste i masovnu grobnicu.
Mesec dana kasnije dr Snou je u pratnji ruskih vojnika u sastavu UN obisao to podrucje i, sledeci pricu
svedoka "B", utvrdio lokaciju gde je mogla da bude masovna grobnica. Kao Teksasanin, rekao je juce pred
sudom, zakljucio je da bi ona mogla da bude na kraju jedne jaruge, gde je neplodna zemlja. Vec na povrsini
su se ukazali tragovi zlocina: lobanja sa rupom od metka; delovi obuce i odece, lancic sa krstom na kojem je
pisalo "Bog i Hrvati". Dr Snou je obelezio lokaciju i rekao ruskim vojnicima da je cuvaju. Oni su rekli da
hoce, ali kada se sutradan vratio... njih nije bilo, tako da je morao to ponovo da im kaze.
U prolece 1993. dr Snou se vratio sa malom ekipom eksperata i iskopao tzv. probni rov, u kojem su -
odmah ispod povrsine zemlje - nadjeni posmrtni ostaci devetoro ljudi. Na jednoj strani pretpostavljene
masovne grobnice nadjene su brojne caure, a na drvecu s druge strane tragovi metaka.
Usledili su, potom, besplodni pregovori sa vlastima "Republike Srpske Krajine" od kojih se trazila
saglasnost za ekshumaciju. O tim pregovorima je juce opsirnije svedocio istrazitelj haskog Tribunala
Vilijem Fenrik, a sve se, kako je objasnio, svodilo na to da su u Kninu govorili "nema problema"... a u
Vukovaru uzvracali "ne moze". Poslednji put im je, prisetio se istrazitelj, u poznu jesen 1993. Hadzic u
Kninu rekao "moze", ali je bilo jasno da od toga nece biti nista posto je zima bila na pragu, a Hadzic vec
bio na putu da izgubi vlast.
Ekshumacija je, zato, obavljena tek kada je na tom podrucju uspostavljena administracija Untaesa. Pored
vec pomenutih 200 leseva sa jasnim prostrelnim ranama, iz masovne grobnice je izvadjeno i dosta licnih
predmeta koji su pomogli u identifikaciji zrtava, kao i stvari koje su ukazivale da je zaista rec o ljudima
odvedenim iz bolnice. Kao sto su, na primer, zavoji, medicinska pomagala ili majice sa natpisom "Kanada",
za koje se ispostavilo da su bile u paketima humanitarne pomoci koja je upucivana bolnici. Na pitanje
Dokmanovicevog branioca Tome File da li su nadjeni kosturi sa gipsom ali bez preloma - sto bi znacilo da
nije rec o bolesnicima vec o vojnicima koji su se uz pomoc gipsa "prerusili" u pacijente - dr Snou je
odgovorio da on to, licno, nije video, upucujuci odbranu da za to pita patologe koji ce svedociti u nastavku
procesa.
Tuzioci besni zbog "provale" svedoka
Ako sve bude teklo po planu, tuzilac bi do kraja ove nedelje trebalo da zavrsi prezentiranje svojih dokaza u
procesu protiv Slavka Dokmanovica, a jedan od poslednjih svedoka optuzbe bice bivsi predsednik
Predsednistva SFRJ Stipe Mesic. Njegovo svedocenje - o medjunarodnom karakteru rata koji je 1991. vodjen
u Hrvatskoj - planirano je za cetvrtak ili petak.
U drugoj, poslepodnevnoj "smeni" haskog Tribunala, ove nedelje je na programu sudjenje hrvatskom
generalu Tihomiru Blaskicu. Pretresno vece kojim predsedava francuski sudija Klod Zorda je u ponedeljak
donelo odluku da se iz rasprave iskljuce stampa i javnost zbog "zastite, bezbednosti i neotkrivanja identiteta
svedoka", a u skladu sa clanovima 75 i 79 Pravila postupka Tribunala. Rasprava se odvija iza strogo
zatvorenih vrata haske sudnice; nije cak saopstena ni uobicajena oznaka zasticenog svedoka (npr. "A", "X"
ili "Y"), a strana u sporu koja bi otkrila njegov identitet pala bi pod udar clana 77 Pravila postupka kojim se
za "nepostovanje suda" predvidja kazna od 10.000 dolara ili sest meseci zatvora. Zbog toga se i branioci
generala Blaskica, koji su se na pocetku bezuspesno suprotstavili zatvaranju rasprave, strogo paze da ni
slucajno ne pomenu ime i prezime zasticenog svedoka koji ce, po svemu sudeci, ostati na klupi za svedoke
do kraja ove sedmice. S druge strane, kako saznajemo, u Tuzilastvu su "vrlo besni" sto "svi znaju", ili
"tvrde da znaju", kako je rec o Stipi Mesicu, te pokusavaju da utvrde ko je "provalio" identitet strogo
zasticenog svedoka.
|
|