DR CEDOMIR STANIMIROVIC O RAZLOZIMA SVOJE OSTAVKE NA MESTO NACELNIKA SLUZBE ZA ANESTEZIJU, REANIMACIJU VRANJSKE BOLNICE

Vec godinama improvizujemo, a samo prosle godine uradili smo tri hiljade operacija. Lekare je napao “virus opustanja"

U poslednjih nekoliko godina, gotovo da nijedan lekar u Zdravstvenom centru u Vranju koji treba da brine o zdravlju cetvrt miliona pacijenata iz sedam opstina Pcinjskog okruga, uprkos nizu propusta u najmanju ruku cudne prirode, u kojima je bilo i smrtnih slucajeva, nije ni pomislio na ostavku. Uglavnom su se skrivali iza paravana politike i “mocnih mentora", koji cesto vrlo malo, ili gotovo nista ne znaju o medicini. Ovde je i lecenje pacijenata politika.

Da cela stvar moze i drugacije da izgleda, potvrdio je dr Cedomir Stanimirovic, doskora nacelnik Sluzbe za anesteziju u reanimaciju, koji je 2. marta podneo ostavku direktoru bolnice u Vranju dr Lazaru Stankovicu. Ostavka je “ekspresno" usvojena, a da, takoreci, nije ni procitana.

“Moju ostavku shvatite kao iskljucivo eticki cin i nameru da tretman pacijenata u bolnici u Vranju na cijem ste Vi, dr Stankovicu, celu bude ravnopravan i u skladu s normama u zdravstvenim ustanovama u republickim centrima. Nadam se da cete ovaj moj potez shvatiti krajnje dobronamerno i preduzeti mere u interesu pacijenata, jer smo gospodine Stankovicu, svi mi potencijalni pacijenti ove bolnice. O najmladjim pacijentima necu ni reci", stoji izmedju ostalog, u ostavci dr Stanimirovica.

Do ostavke je doslo nakon sto je pocetkom februara osmogodisnjoj Maji Velinovic iz Vranja, u okviru operacije slepog creva umesto kiseonika dat “ugljen dioksid", koji se na volseban nacin nasao u hirurskoj sali. Devojcica je nekoliko minuta bila u klinickoj smrti, ali sve se na kraju srecno zavrsilo, pa je sada preslo u domen istrage nadleznih policijskih organa.

Ovim potezom dr Cedomir Stanimirovic, mada on to ne zeli da prizna, svrstao se u red onih Hipokratovih sledbenika, retkih u Srbiji, koji se usudio da podnese ostavku i tako istakne da nam je zdravstvo u stanju “gde ne postoji uporiste znanja, etickih i normi koje prate ovaj poziv".

- Sta vi mozete pacijentu da objasnite, ili kako da mu pomognete, kada vec godinama improvizujemo. Ja sam do sada u vise navrata ukazivao na nedostatak opreme, njenu zastarelost, manjkavost zdravstvenog materijala. Na vecinu mojih zahteva uprava nije odgovarala, niti je pokazala dobru volju da to ucini, a samo u prosloj godini uradili smo ovde u Vranju oko 3.000 anestezija. Moram da priznam da je tu bilo bezbroj improvizacija, ne samo na hirurskom vec i na ostalim odeljenjima vranjske bolnice gde se rade intervencije hirurske i operativne vrste. Onda mozete da shvatite koliki je u svemu bio rizik, po pacijente, ali i po lekare, da se desi nesto sto moze da ugrozi zivot pacijenta, a lekara stavi na stub srama - objasnjava u razgovoru za “Nasu Borbu" dr Stanimirovic.

Kao odbornik Demokratske stranke u Vranju, ovaj lekar je na jednoj od poslednjih sednica lokalne skupstine, postavio pitanje da li je “vojna ili drzavna tajna ko to od velikih preduzeca ne uplacuje doprinose u Fond za zdravstvenu zastitu".

- Vi tu onda mozete da pronadjete citav arsenal boljki koje su zahvatile lekare i proizvele “viruse" opustanja, sklonosti ka mitu, povrsnosti u radu, a sve to ima negativan trend u kvalitetu usluga koje pruzamo. Mislim da to nije samo problem Vranja vec i drugih sredina gde postoje veci zdravstveni centri, kaze nas sagovornik, i objasnjava da je, u najmanju ruku, cudno da Hirursko odeljenje bolnice u Vranju dobije “Dregerov" aparat za anesteziju vredan oko sto hiljada nemackih maraka, a da nijedan od lekara iz ove sluzbe ne dobije mogucnost da u nekoj od prestonickih zdravstvenih ustanova “upozna sve njegove prednosti i kvalitet rada". Umesto toga, kaze Stanimirovic, receno im je da ce “za njih edukacija biti organizovana kasnije".

- Nama je neophodno konstantno osvezavanje znanja, ako nista drugo, ono bar u Beogradu, jer je za nas odlazak u svet nedostupan. Otuda mislim da je jako znacajno to sto je “Nasa Borba" pisala o svemu sto otezava rad lekara u Zdravstvenom centru, jer mi smo odvojeni od javnosti. Nasi dijalozi su se pretvorili u monologe sujetnih, a na stetu onih kojima moramo da pruzimo pomoc. Pogledajte, gotovo je neverovatno, da na jednom mestu postoji tako velika grupa intelektualaca a da njima vladaju medjusobni odijum, mrznja. Imali smo slucajeve cak da se dva lekara i potuku. To govori da prvo mi sami moramo da se “izlecimo" od nekih nasih boljki da bismo mogli da lecimo druge. To nece biti u sadasnjoj situaciji nimalo lako, s obzirom na celokupno politicko i ekonomsko okruzenje.

Za ovog lekara njegova ostavka je cin koji treba da bude “zrno" u povratku zdravstva juga Srbije sa stranputice na kojoj se naslo. Dr Cedomir Stanimirovic je svestan da to nije dovoljno, ali smatra da i druge njegove kolege imaju slicna razmisljanja. Medjutim, pritisnuti materijalnom neizvesnoscu pristaju da “budu na meti", necega za sta su najcesce sami po najmanje krivi. Vojkan Ristic