sreda, 18. mart 1998.

EKONOMISTI O PROCESU VLASNICKE TRANSFORMACIJE U SRBIJI

Stop za "burazersku privatizaciju"

Za 30 preduzeca sa posebne liste Vlade Srbije postoji interes strateskog investitora i to je cak iznad ocekivanja nadleznih, rekao Miroljub Hadzic, pomocnik ministra za privatizaciju

Kopaonik. - Testiranje informacione baze svojinske transformacije proslo je relativno uspesno. U pripremi je i zakon o akcijskom fondu, instituciji u koju ce se slivati neprodate akcije i koji ce te akcije dalje prodavati javnim pozivom ili preko berze. Ovaj zakon treba da se donese uporedo sa saveznim zakonom o investicionim fondovima, koji se takodje priprema. U narednoj fazi novelacije zakona o svojinskoj transformaciji, ili pre kao pitanje koje treba da regulise poseban propis je pitanje denacionalizacije, odnosno restitucije, koje nije obuhvaceno sadasnjim resenjima. Resorno ministarstvo nije protiv menjanja samog Zakona o privatizaciji, ali ako se za to ukaze potreba, ali smatra da sam proces treba da pocne da tece i da se kroz to oceni i donesu odluke o njegovoj eventualnoj novelaciji - istakao je Miroljub Hadzic, zamenik ministra za svojinsku transformaciju na Savetovanju jugoslovenskih ekonomista.

Po njegovim recima do sada je potvrdjeno 120 licenci za ovlascene procenjivace i doslo se do zakljucka da ni taj broj nije dovoljan, s obzirom na to da do jula ove godine oko 7.000 preduzeca treba da zavrsi procenu vrednosti svog kapitala. Preporuka Ministarstva je da se preduzeca ozbiljno pripreme za taj posao, jer ce se ono zalagati da se ovaj rok postuje i da se ponovo ne odlaze.

Privatizacija javnog sektora odvijace se razlicitom brzinom kod preduzeca ciji je osnivac republika od preduzeca na lokalnom nivou. Transformacija republickih javnih preduzeca (EPS, NIS, JAT, ZTP, "Srbijasume", "Matroz") znatno je slozenija i odvijace se nekoliko narednih godina, zavisno od stepena zaduzenosti preduzeca, njihove profitabilnosti i interesa strateskih partnera.

Kod preduzeca koja ce se transformisati po posebnom programu vlade, barem kada je rec o onim koja su profitabilna i gde vec postoji izrazen interes strateskih partnera, po Hadzicevim recima, zavrsena je prva faza koja se odnosila na prikupljanje i razmenu informacija. Sada je na redu druga faza u kojoj treba izvrsiti procenu vrednosti kapitala, uz angazovanje medjunarodnih revizorskih kuca i pripremiti sam koncept svojinske transformacije. I u drugoj grupi sa ove liste, koju sacinjavaju preduzeca opterecena dugovima, visegodisnjim gubicima, za neke firme postoji interes strateskog partnera i na njima je da pocnu posao procene vrednosti i reorganizacije. Kod velikog broja ovakvih preduzeca aktuelan je problem dugova prema drzavi i tu se treba opredeliti za privatizaciju uslovljavanjem konverzije duga u ulog i obezbedjivanjem privatizacije uz angazovanje strateskog partnera. Generalno gledano, za 30 preduzeca sa posebnog programa postoji interes strateskog partnera i to je cak iznad ocekivanja nadleznih, priznaje Hadzic.

Ne slazem se sa onima koji misle da alternativu usporavanja privatizacije ili odustajanja od nje ne treba objasnjavati, kaze dr Danijel Cvjeticanin. Po njegovim recima mora se znati da ce se u slucaju odustajanja od procesa svojinske transformacije po Zakonu spontano odvijati u strucnim krugovima poznati "burazerski" model privatizacije. Po njemu se drustvena svojina preliva u privatni sektor i nestaje, dok ce poreskim obveznicima ostati obaveza da nadoknade gubitke preduzeca koja su bila zrtve takvog kumovskog modela privatizacije, naglasava dr Cvjeticanin.

B. Jager

Restrukturiranje bankarskog sektora

Polazeci od premise da je kljucni element procesa restrukturiranja bankarskog sektora pitanje poslovnog, finansijskog i vlasnickog restrukturiranja njihovih duznika, mr Mila Korubic je iznela osnove reformi u finansijskom sistemu, zasnovane na programu radjenom za ekspertsku grupu Savezne vlade. Koncept se zasniva na nekoliko osnovnih principa: da treba bankarski sektor otvoriti stranim bankama, preneti platni promet u banke, pojacati super viziju i regulativu, preseci postojecu vezu prema kojoj je los duznik istovremeno i akcionar banke, prvo privatizovati duznike, a potom konsolidovati i sanirati banke i, najzad, rehabilitovati stednju uz primarno resavanje starih dugova, pre svega stare devizne stednje.

Po tom konceptu mali problem su nove banke koje bi se potpuno izlozile trzisnim kriterijumima poslovanja. Glavni problem su stare banke opterecene istorijskim dubiozama. Predlaze se da se njihovi bilansi najpre ociste kroz izdvajanje svih garantovanih duznickih obaveza i devizne stednje pod bilans tudjih sredstava. Zatim bi sledilo restrukturiranje dinarskog podbilansa - eksterno kroz preuzimanje dugova preduzeca od strane drzave i interno kroz naplatu dugova akcijama banke i privatizacijom duznika.

Iako su bili pozvani predstavnici drugih koncepata sanacije bankarskih sistema, nisu dosli na Savetovanje niti su suprostavili svoje argumente.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /