GODINU DANA OD DOLASKA BORKE VUCIC NA CELO BEOGRADSKE BANKE GRUPE

Prisnost sa predsednikom Jugoslavije pokazala se dovoljnom da Beogradska banka ucvrsti status banke koja ce voditi drzavne poslove zaduzivanja u inostranstvu i dobijati “slasne zalogaje" kakav je redistribucija kredita preko Fonda za razvoj Srbije, ali i nedostatna za ostvarivanje sna Borke Vucic da njena banka postane “banka nad bankama"

Kada je pre godinu dana Borka Vucic preuzela mesto Ljubise Igica na celu Beogradske banke, dajuci prednost tom angazmanu nad dugogodisnjim stolovanjem na Kipru, cinilo se da treba ocekivati pomeranje fokusa bankarskih poslova na domace trziste. U najmanju ruku delovalo je da visegodisnje tajne operacije drzavnim novcem iznetim u vremenu sankcija, treba da budu zamenjene normalnim poslovanjem sa inostranstvom. Medjutim, ne samo da je to “normalno" kratko trajalo, vec je nakon uputstva NBJ bankama da posle mera Kontakt-grupe, sklanjaju novac sa deviznih racuna u inostranstvu, Jugoslaviji, ili bar njenom drzavnom vrhu, ponovo potreban strucnjak “za posebne operacije".

“Kiparski oreol" Borke Vucic se u medjuvremenu relativno pohabao. Dosla je pracena uvazavanjem, kao jedan od retkih ili jedini bankar koga su medjunarodni finansijski krugovi uvazavali i kao covek od nesumnjivog poverenja Slobodana Milosevica, jos iz vremena kada je on sam bio na celu Udruzene beogradske banke.

Pod “nemogucim uslovima

U jednom kasnijem razgovoru Vucic je ostro kritikivala strane banke zbog toga sto “postavljaju nemoguce uslove" za odobravanje kredita i cak insistiraju na, kako ih je ona nazvala “politickim klauzulama" u kojima je trazeno da, ukoliko socijalisti padnu s vlasti, banka odjednom vrati uzete kredite.

Prisnost sa predsednikom Jugoslavije pokazala se dovoljnom da Beogradska banka ucvrsti status banke koja ce voditi drzavne poslove zaduzivanja u inostranstvu i dobijati “slasne zalogaje" kakav je redistribucija kredita preko Fonda za razvoj Srbije, koja je preduzeca kostala debele provizije, a banci donela korist, a da prst nije pomeren. Uprkos tome, ni najbliskije prijateljske veze jos nisu pomogle da se ostvari kljucni san Borke Vucic od kad se vratila sa Kipra - Beogradska banka Grupa grandiozno zamisljena kao “banka nad bankama" koja bi progutala prakticno sve velike drzavne banke i dalje je ne mnogo vise od ideje.

Legenda za penziju

Misljenja o njenom stvarnom uticaju na sklapanje poslovnih aranzmana sa stranim partnerima su podeljena. Po javnim istupima u kojima rado govori o velikom interesu stranaca za nase cementare, pivare, duvansku industriju i telekomunikacije i jos se radje slika prilikom potpisivanja ugovora, izgleda kao da je bilo koji posao nemoguce sklopiti bez njene pomoci. Medju ljudima direktno angazovanim na pregovorima sa strancima tvrdi se medjutim, (kad se izuzmu njena kiparska poznanstva, kao u slucaju nedavnog sklapanja ugovora izmedju “Pepsi Kole" i “Navipa") da je ona vise “mirodjija po sopstvenom izboru", nego neko ko u tom domenu ima ozbiljnog uticaja. Glasine su medjutim dovoljno jake da je, na primer, proglasena za kljucnog lobistu jedne britanske firme, iako se njeni predstavnici zaklinju da Borku Vucic nikad nisu ni videli, niti imaju nameru da je konsultuju. Pritom tu istu stranu firmu bije glas da lobira na svim mogucim i zamislivim “vaznim" mestima da bi potpisala ugovor o kupovini jedne vojvodjanske fabrike. Cak i u slucaju pregovora o kupovini Slavija banke, gde Beogradska banka vec “po definiciji" mora imati vaznog uticaja (jer poseduje najveci paket akcija ove banke), u krugovima pregovaraca tvrdi se da uloga Vucic nije narocito bitna. Suprotno tome, sve, doduse vrlo sture informacije o toku tih pregovora, uvek poticu iz tog izvora.

T. Jakobi