STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Juce, danas i sutra, Beograd ce pohoditi tri ministra spoljnih poslova bivsih velikih sila, koje se sad skromno nazivaju clanicama Kontakt-grupe. Specijalni izaslanik predsednika najvece velike sile je, takodje, u nasim krajevima, a poljski ministar, predsedavajuci OEBS-a, samo ceka znak, pa da i on doleti. Sve sto nesto znaci u svetskoj politici, sjatilo se u Beograd i sve ce to, na kanapeu u Belom dvoru, polagati ispit politicke zrelosti svoga domacina. Objasnite vi, sad, tom domacinu i njegovim sledbenicima, da oni nisu pupak sveta i da se o ratu i miru ne odlucuje ovde, nego, na primer, u Vasingtonu.

“Svetska zajednica poznaje svoje granice", pise jedan nemacki kolega. “One su granice Jugoslavije". U ovoj ironicnoj recenici, sadrzano je delimicno objasnjenje potrebe da se u Beogradu atestira i overi sopstvena politicka moc i uticaj. Predstavnici tzv. svetske zajednice nastoje da uvere vlast u Beogradu da oni, realno, postoje i da njihovi zahtevi i pretnje nisu deo rutinskog politickog praznoslovlja. Zure da ove “informativne razgovore" obave do petka, 19. marta, jer je to rok posle kojeg, zbog sopstvene verodostojnosti, moraju da preduzmu nesto od onoga sto su, pred svetom, obecali.

Diplomatska guzva u Beogradu je, dakle, rezultat preventivnog prodora u kazneni prostor “plavih", s ciljem da se izbegne sviranje penala. Ako budu grubo faulirani, predstavnici svetske zajednice odlucice se za najstrozu kaznu. A ako penali, tj.sankcije budu (opet) dosudjene, nisam siguran da ce rukovodstvo domaceg tima jos jednom ubediti publiku da su krive sudije iz inostranstva.

Predstavnici svetske zajednice traze, zapravo, veoma malo: da pocne politicki dijalog o Kosovu. Samo se po sebi razume da se ravnopravan dijalog ne moze voditi uz prisustvo neprikladno velikog policijskog obezbedjenja i, u tom smislu, povlacenje dela policijskih snaga sa Kosova govorilo bi pre o pregovarackoj snazi, a ne o slabosti, srpske strane. Kao sto insistiranje na nepromenljivosti ustavnih odredbi nikog ne bi uverilo da je Srbija pravna drzava, nego bi samo povecalo podozrenje da je u Srbiji politicka volja za statusom quo jaca od spremnosti da se spor resi dogovorom.

Bez obzira na stroge rokove koje je zadala srpskoj strani, medjunarodna zajednica bi, u konacnom procenjivanju postignutih rezultata, morala uzeti u obzir i cinjenicu da se srpska strana, politicki gledano, ne moze siroke ruke ukljuciti u predizbornu kampanju Ibrahima Rugove. Niti to treba da cini medjunarodna zajednica, koliko god smatrala da je Rugova najbolje personalno resenje sa albanske strane u periodu koji nastupa s pocetkom dijaloga. Otuda, optimalni trenutak za pocetak tog ozbiljnog, dobro pripremljenog i osmisljenog dijaloga s Albancima dolazi sa zavrsetkom njihovih izbora. To sto srpska delegacija svakodnevno izlazi na megdan kamerama svetskih televizija, gomilajuci navodne dokaze o svojoj naprasnoj spremnosti za dijalog, a albanska strana svoje odsustvo iz kadra pokusava da funkcionalizuje u tekucoj predizbornoj kampanji, samo potvrdjuje da su razgovori, u ovom casu, dodatno optereceni motivima koji ne olaksavaju dogovor: Srbima je stalo da izbegnu sankcije, a Albancima da, putem izbora, overe svoju politicku legitimaciju. Kad obe strane ostvare te svoje prolazne i usputne ciljeve, dijalog ce dovesti do rezultata koji ce sustinski promeniti stanje na Kosovu, a ne samo sadrzaj i redosled medijskih vesti o tom stanju.

Svetska diplomatska reprezentacija, koja ovih dana gostuje u nasoj zemlji, i sama je pritisnuta rokovima i ciljevima koje je zadala srpskoj i albanskoj strani, ali i razlikama u procenama kako zadate ciljeve ostvariti. Da bi nekako uskladila formu i sadrzaj zadatka koji je sebi zadala, morace, po svoj prilici, buducim pregovaracima jasno staviti do znanja da je zainteresovana, pre svega, za obostrano prihvatljive rezultate pregovora, a ne za arbitriranje o izgovorima zbog kojih bi, eventualno, takvi rezultati izostali. Nije, pritom, lose da srpska strana bude svesna da neuspeh pregovora dovodi do sankcija, pod uslovom da je albanskoj vec objasnjeno da sankcije protiv Srbije ne resavaju njen problem.