Korupcija bez adrese

Bojana Oprijan-Ilic

Drustvo sudija Srbije probilo je led, zatrazivsi da se prvi put, umesto "glasnog saputanja" javno progovori i za Okruglim stolom odgovori na pitanje - ima li korupcije u sudstvu? Time je ova profesionalna, nepoliticka i nezavisna organizacija ucinila najmanje dve stvari vredne pomena i primera za neka druga udruzenja i drustvo uopste. Prvo, pokazala je da u svoju kucu i dvoriste treba najpre pogledati sa sopstvenog praga i drugo, da o svemu treba razgovarati kako bi se razbile predrasude kreirane s predumisljajem, cesto u dnevno-politicke svrhe.Ovaj potez koji su, izgleda, neki p(r)ozvani pa izostali sa pomenutog skupa, pogresno shvatili kao "lov na vestice", znacajan je i zbog otvaranja vrata, namerno mistifikovanog pravosudja kao i zbog ociglednog napora da se sudstvu i sudijama vrati atribut casne i ugledne profesije.

Nisu se sudije, kao ni ini prisutni juristi, ni malo "posipali pepelom" vec su samo zatrazili da im se "presudjuje" onako kako vecina od njih i cini: uz saslusanje obe stran(k)e i dokazni postupak. Ali, "tuzioci", najcesce politicari kojima je sumnjicenje bez dokaza izgleda u opisu posla, posebno kad se o izbornim kampanjama radi, jednostavno - nisu dosli. Jer, koga je, uostalom, od njih "ubila prejaka rec?"

Nijednog casa, bilo da je rec o podmicivanju, potkupljivanju ili pretnjama, nema opravdanja za Justicijine poslanike koji podlezu pritiscima odozgo, odozdo ili sa strane. Takvih, bez sumnje, ima. Kao i u drugim sferama zivota opasno je, medjutim, uprti prstom u celokupno pravosudje u kom jos, ipak, rade i oni kojima je sudovanje i pravo "u krvi" ili jos veruju u ono sto su ucili iz udzbenika na Pravnom fakultetu. No, cinjenica je da se sve teze zivi s takvim ubedjenjima, uz ugrozenu egzistenciju i neizvesnu buducnost. Nece li se, naime, pre polakomiti na svaku vrstu mita oni cija deca moraju da stezu kais nego li ljudi koji nemaju razloga da misle ni na "e" od egzistencije. Prvih je, na zalost, sve vise...

U ovoj zemlji teske optuzbe najcesce se, medjutim, salju na pogresnu adresu. Ako korumpiranih u sudstvu ima (a to za mnoge nije sporno) prethodno je pitanje zbog cega to cine, kako ih spreciti (pre svega preventivno, a onda i sankcionisanjem takvih dela) i konacno - ko ih je stavio u polozaj podanika, bilo politickih, bilo direktno ovisnih o drzavnom budzetu?

Umesto toga, vecina gubitnika u sudskim sporovima prvo pomisli da ona druga strana "ima debele veze", da je gurnula sudiji (tuziocu, sudskom cinovniku...) novac u dzep ili da je sve vec "nekako odradjeno" van sudnice. Ako to treba da postane premisa ili pravilo, valja se jedino osloniti na, za ovu priliku, modifikovanu hriscansku molitvu: "Boze, postedi ih iskusenja."

Znajuci sve ovo, sustinu krije odgovor na pitanje: "Da li su iskusenja uopste potrebna sudstvu kao jednom od tri osnovna stuba svake drzave?" Sa nepisanim pravilima po kojima fukncionisu ovdasnji rezim i politika, pravog odgovora nema ali su posledice u stvaranju istinski slobodnog i nezavisnog sudstva - dugorocne.