Problem se zove - Milosevic

Zasto bi neko uzimao ozbiljno bilo sta sto domaci politicari govore o Kosovu? Ako je Stara Srbija nestala jednako brzo kao sto se pojavila, kako to Draskovic sebe zamislja kao pregovaraca u ciju rec ili nameru treba da se pouzdaju bilo Albanci bilo Srbi?

Pise: Stojan Cerovic

Vidim da je Srpski pokret obnove pohitao da sroci svoju platformu o Kosovu. Drzavnik koji predvodi ovu stranku nedavno se upinjao da lansira termin Stara Srbija, koji se u ovoj platformi ne pominje. Sad ne znam da li je pametnije pitati sta je s tim hteo, ili zasto je odustao. U svakom slucaju, Stara Srbija deli sudbinu srpske krune.

Lakoca upotrebe velikih reci i objavljivanja revolucionarnih poteza u srpskoj politici moze se uporediti jedino s brzinom napustanja istih. Pri tom je najneobicnije sto to, izgleda, nikoga mnogo ne kosta. Blagonakloni gradjani oprastaju svojim vodjama sto su u stanju da osvanu kao republikanci, a omrknu kao monarhisti, i obrnuto, i tako opet.

Zasto bi, onda, neko uzimao ozbiljno bilo sta sto domaci politicari govore o Kosovu? Ako je Stara Srbija nestala jednako brzo kao sto se pojavila, kako to Draskovic sebe zamislja kao pregovaraca u ciju rec ili nameru treba da se pouzdaju bilo Albanci bilo Srbi?

Sto se tice platformi o Kosovu, cini mi se da se oko toga ne vredi mnogo zamajavati dok Gelbard ne pokaze sta ima u torbi. Moze biti da posle vise i nece ostati mnogo toga o cemu bi se pregovaralo. To, naravno, ne znaci da problem nije nas unutrasnji, sto ce i Gelbard potvrditi. Kakvo pitanje! To je kao kad bi se pacijent upustio u raspravu s hirurgom o tome ciji je problem cir na njegovom zelucu.

Ali, posto se vec time bavimo, verujem da bi se sad u Srbiji vecina slozila da bi najbolje bilo kad bi Slobodan Milosevic nekako postao spoljasnji problem. Sad je valjda jasno da bi, u tom slucaju, unutrasnjih bilo manje. Ne mogu da se setim nijedne nevolje koja je ovu zemlju mimoisla zahvaljujuci njemu. Naprotiv, sve sto je licilo na trenutak mirnog i normalnog zivota, dobili smo pod spoljnim pritiskom i uz najveci otpor ovog coveka koji bi bio duzan da o tome brine. Kosovo je najbolji, ili barem najsveziji primer te politike. Sudeci po broju i znacaju stranaca koji ce ove nedelje dolaziti da se bave nasim unutrasnjim problemima, reklo bi se da ce oko Kosova vrlo brzo biti preduzeto nesto krupno. Ali, ako opet Milosevic treba da bude garant nekog resenja, bolje bi bilo da svetske sile razmisle o drugacijem pristupu. Naime, neka zaborave na Kosovo, pa ako mogu neka rese problem Milosevica, a posle cemo se o Kosovu sami lako pobrinuti.