Pisma

(“Braca po inatu", “Nasa Borba", 27. februar 1998)

Mihal Ramac napisao je u Vasem listu tekst “Braca po inatu". Pazljivo sam procitao taj tekst jer sam bio u Bagdadu od 23. do 28. februara tekuce godine. Vas autor je pobrkao mnoge pojmove. Da podjemo redom. Mi nismo drustvo za ZASTITU jugoslovensko-arapske saradnje, nego DRUSTVO JUGOSLOVENSKO- ARAPSKOG PRIJATELJSTVA I SARADNJE. Opcinjen silom, Vas autor koristi pojmove neprimerene cak i imenu, ali primerene sili koja ga je ophrvala.

Mi kao Drustvo jesmo nevladina organizacija. Vas autor treba da sam, ali i zajedno sa Vama uvazeni urednice, zna sta znaci ako ne veruje zakonima ove zemlje. On hoce da kaze, cak kaze otvoreno “nevladina" delegacija, kao da ova zemlja nesto radi zakulisno. Ta se optuzba kosi sa dobrim osecanjima prema zemlji u kojoj slobodno pise i moze slobodno da govori.

Nije primereno da jedan autor u jednom dnevnom listu drzi lekcije drugom narodu koga ce imati za svog sefa. To, po najboljim obicajima demokratije (ako je Vas autor za demokratiju??!!) jeste stvar svakog naroda.

Mi smo isli da izrazimo solidarnost sa narodom Iraka. U ovoj zemlji se to moze slobodno izraziti. To sto M. R. izrazava solidarnost sa silom, u ovom slucaju sa SAD, jeste izgleda kvalitet nize vrednosti. Ovom prilikom medjunarodna zajednica nije dala podrsku militantnoj politici SAD. Ali zato je dao podrsku Vas autor. Alal vera! Da napomenem da je u Bagdadu bilo oko 30 delegacija i ne samo iz arapskog sveta nego iz zemalja Evrope i Amerike. Eto, oni se nisu uplasili Vaseg autora.

Da u Beogradu ima vlastodrzaca kako ih Vi nazivate, Vi biste i dalje ostali u misjoj rupi, srecom nema ih pa mozete i bolesno da pisete o jednom cinu solidarnosti i da se bavite podmetacinama razlicite vrste.

Prof. dr Dragomir Draskovic

KAKO UBRZATI RADIKALNE PROMENE U PRIVREDI I CITAVOM DRUSTVU

Stanje u jugoslovenskoj privredi i citavom drustvu je katastrofalno, a mi se jos vrtimo u “zacaranom krugu", bez jasne vizije kako iz njega da izadjemo.

Zbog krajnje lose i neizvesne situacije u nasoj zemlji neophodno je odmah zvoniti na sva zvona radi budjenja uspavane svesti kod mnogih gradjana i aktiviranja svih raspolozivih (kadrovskih i materijalnih) potencijala u cilju izlaska iz sadasnje krize na bazi oporavka i revitalizacije jugoslovenske privrede i citavog drustva. U tom pravcu trebalo bi preduzeti sledece:

a) Aktivirati i organizaciono povezati sto pre (odmah) na najsiroj osnovi, u citavoj zemlji, sve strukovne, humanitarne i druge organizacije, drustva i udruzenja, sa zadatkom da odmah pristupe predlaganju odredjenih resenja za resavanje kljucnih problema u privredi i drustvu u celini. Misli se, pre svega, na drustvo ekonomista, pravnika, sociologa, inzenjera i tehnicara, zdravstvenih radnika, strucnih i naucnih radnika u obrazovanju i kulturi koji treba i mogu da daju svoj doprinos stvaranju nacionalnog programa za izlazak iz krize, oporavak i revitalizaciju nase privrede i drustva u celini.

b) Da pomenute organizacije, drustva i udruzenja i druge institucije (instituti, akademije nauka i dr.) delegiraju svoje najstrucnije i najsposobnije predstavnike u zajednicku nacionalnu komisiju za izradu nacionalnog programa za izlazak iz sadasnje krize, oporavak i revitalizaciju i privrede i drustva u celini. Tako sacinjen, ovaj treba da bude sto pre razmatran i usvojen konsenzusom od strane svih relevantnih politickih partija i drugih znacajnih institucija u drustvu (akademije nauka i dr.), jer samo tako sacinjen i usvojen nacionalni program predstavlja cvrstu garanciju za njegovu doslednu i uspesnu primenu u praksi, a samim tim i ubrzano sprovodjenje neophodnih radikalnih reformi u privredi i citavom drustvu.

c) Zahtevati od aktuelne vlasti da dosledno i bez ikakvog odlaganja i odugovlacenja sprovodi ovaj program u zivot, uz njegovu istovremenu prezentaciju i neophodna objasnjenja najsiroj javnosti preko svih raspolozivih sredstava na svim nivoima (televizija, stampa, radio i dr.).

Ukoliko bi aktuelna vlast, iz bilo kojih razloga, odbila da primenjuje ili da odlaze i odugovlaci primenu pomenutog programa, bilo bi pozeljno da ona sama podnese ostavku i ustupi mesto onima koji mogu i znaju da sprovedu taj program u zivot. U protivnom, mogu se ocekivati jos zesci demokratski pritisci na aktuelnu vlast u tom pravcu, kao sto su: mirne demonstracije svih gradjana, bez obzira na godine starosti, partijsku, versku i drugu pripadnost - koje ne bi prestajale do ispunjenja njihovih zahteva; strajkovi radnika u mnogim preduzecima i socijalni nemiri; gradjanska neposlusnost - neispunjavanje gradjanskih obaveza prema drzavi i dr.

Na stvaranju, usvajanju i sprovodjenju nacionalnog programa u zivot treba da ucestvuju na odredjeni nacin sve napredne snage u ovom drustvu, bez obzira na njihovu versku, partijsku i drugu pripadnost, jer je to uslov njegovog daljeg opstanka i razvoja.

Zarko Radovanovic

Beograd

PROLECE ROMSKOG NEZADOVOLJSTVA

Nezadovoljstvo brojnih drustava Roma u Srbiji neradom Saveza drustava Roma Srbije u poslednjih nekoliko meseci dobija sve sire razmere. Visemesecno dogovaranje nezadovoljnih drustava onim sto je Savez (ne)cinio i (ne)cini za “romsku stvar" proteklih nekoliko godina", rezultiralo je stvaranjem troclanog Inicijativnog odbora koji je imao zadatak da 15. marta u Beogradu organizuje sednicu na kojoj bi se porazgovaralo o tome: sta dalje sa neciniocima?!

Prethodno su organizatori, kao sto i dolikuje, pozvali merodavne iz odgovarajucih organa (mislimo na Ministarstvo za kulturu i nacionalne manjine) a pozvani se, kao sto se ocekivalo, nisu ni pojavili. Naravno, na ovaj sastanak pozvani su i “legalni i legitimni" predstavnici Roma. Kad su ih organizatori nazvali telefonom, da bi ukljucili faks, “legalni i legitimni" zahtevali su najpre da im se sadrzaj prethodno procita. Potom su odbili da prime faks sa sadrzajem koji im ne prija.

Posto “legalni i legitimni" predstavnici Roma drzave Srbije, njih nekolicina koji bi se mogli prebrojati na prste leve ruke, nisu mogli da ubede organizatore u to da je “ovaj sastanak stetan po romski narod", brze- bolje su se dosetili da istog dana (u nedelju 15. marta) odrze “svoj" sastanak u Pristini na kome bi se pozabavili zastitom romskog naroda na Kosovu (sto je za svaku pohvalu). Ali, kako bas da se poklope datumi odrzavanja oba skupa. Ima tu neceg (ne)sumnjivog, a to je da su “legalni i legitimni" predstavnici vrlo perfidno osetili “politicki trenutak" za javnu promociju.

To sto oni predstavljaju sacicu bogom datih romobranitelja, nije ih sprecavalo tokom zadnjih godina da sami sebe okarakterisu kao “jedine legalne i legitimne predstavnike romskog naroda u Srbiji, a i sire". Nimalo te, bogom dane, ne uzbudjuje cinjenica da su tokom nepune dve godine, uglavnom na nelegalan i nelegitiman nacin iz tog istog saveza, proterali dva potpredsednika, generalnog sekretara, blagajnika i predsednika Odbora za kontrolu. Tu ne ubrajamo, ali valja pomenuti, da su iz svojih redova odstranili i nekoliko clanova Predsednistva Saveza koji su, uocivsi brojne nepravilnosti, poceli o tome javno da govore.

Sastanak Inicijativnog odbora u Beogradu, na kome je zakljuceno da cinjenice u vezi sa (ne)radom, treba obelodaniti siroj javnosti, kao i da “legalne i legitimne" predstavnike treba primorati da konacno odrze godisnju skupstinu na kojoj bi se o svemu tome raspravljalo, protekao je po principu “jedni u klin, drugi u plocu". Cuvena podela na ove i one Rome, juzne i zapadne, lojalne i nelojalne, i ovaj put je besprekorno funkcionisala. Tako je, na primer, potpredsednik jednog od drustava inicijatora, svojski odrzao lekciju svom predsedniku, a predsednik obliznjeg im drustva kao “najmladji delegat", svim starijima odrzao slovo, a sve u stilu “a sta ste vi ucinili". Naravno, “najmladjeg delegata" odmah je podrzao nesto stariji i doskora ogorceni borac protiv neaktivnosti Saveza, koji je izborom na mesto potpredsednika tog neaktivnog savez, za divno cudo, preko noci promenio misljenje.

Oni drugi, kao po pravilu, imali su drugacije misljenje. Ali, najveci problem, kako se ispostavilo, bese u tome sto je svako imao “svoje" misljenje. Zajednicko misljenje o tome zasto je uopste ovaj skup sazvan izgleda nisu imali cak ni sami sazivaci. Ili, mozda od silne buke nisu mogli da ga iskazu. Jedan od njih, koji je “referat pisao citavu nocu", ni slovo nije uspeo da izusti.

Onima koji su ovaj skup posmatrali sa strane, a bilo je i takvih, verovatno nista nije bilo jasno, osim da od romskog jedinstva zacrtanog na istoimenom kongresu, koji je odrzan 1995, nije ostalo ni slovo “j", tacnije, taj datum moze se smatrati katalizatorom nastupajuceg nejedinstva.

Dragoljub Ackovic

Beograd