INTERVJU: DUSAN MIHAJLOVIC, DIRIGENT, O RUSKOJ SKOLI, NOVOSADSKOM ISKUSTVU I O CUDNOM PONASANJU NA PODIJUMIMA KLASICNE MUZIKE

Ja ne mogu da povezem, svaka cast Najdzelu Kenediju na njegovom izvodjenju, njegov izgled i psovke s muzikom koju izvodi, kaze Mihajlovic. Kod nas je popularizacija klasike svedena na kontakt emisije u trouglu studio-voditelj-umetnik

Posle nepunih sest godina u Srpskom narodnom pozoristu u Novom Sadu je nedavno ponovo postavljen balet "Scelkuncik" P. I. Cajkovskog. Dirigovanje orkestrom povereno je mladom umetniku iz Beograda Dusanu Mihajlovicu, kome je ovo treci profesionalni angazman u Novom Sadu.

Mihajlovic posle zavrsene srednje muzicke skole "Kosta Manojlovic" u Beogradu nastavlja studije na Ruskoj akademiji muzike "Gnjesinih" u Moskvi u klasi prof. Vladimira Andropova, dirigenta Boljsog teatra. Zavrsava studije s crvenom diplomom kao najbolji student - stranac generacije i dobija zvanje magistra umetnosti.

U maju 1991. osniva "Ruski kamerni orkestar" u Moskvi s kojim je imao dve turneje po Jugoslaviji, te godinu dana kasnije "Slovenski simfonijski orkestar" koji je svoj prvi koncert izveo u Velikoj sali Konzervatorijuma Cajkovski u Moskvi. O koncertu pod njegovom dirigentskom palicom su izvestavali svi moskovski mediji, ukljucujuci i televiziju. Posle izvedenih jos cetiri koncerata u istoj sali, orkestar potpisuje ugovor s Moskovskom filharmonijom za sezonu 1994-95. Slede snimanja za dva CD s muzikom Devijena odnosno Betovena, Suberta i Cajkovskog. Avgusta-septembara 1995. angazovan da vodi Vojvodjansku omladinsku filharmoniju na turneji po gradovima Vojvodine i Srbije. Pretprosle godine potpisao angazman s Beogradskom filharmonijom, odnosno zaposljava se u SNP-u na mestu dirigenta opere.

"Nasa Borba": Procitavsi Vasu biografiju, coveku odmah pada na um izreka da niko nije prorok u sopstvenoj zemlji. Koliko je Vase skolovanje u Rusiji imalo uticaja na Vasu ars poeticu? Cini se da ste postigli vecu popularnost u Rusiji nego u otadzbini, zar ne?

Dusan Mihajlovic: Vi ste u pravu sto se tice toga da niko nije prorok u sopstvenoj zemlji. Ovo skolovanje je uticalo veoma pozitivno na mene. Ceo sistem tog skolovanja je mnogo drukciji nego kod nas: nije istina da je tezi nego je laksi, zato sto je prilaz drugaciji. Bitno je da shvatite zasto radite, sto je i najvaznije.

NB: Sta je Vas krajnji cilj. Ovde se stice utisak da mnogi muzicari zavrse akademije a da jos nisu sebi objasnili zasto se bave tim poslom.

D. M.: Dok sam bio u Moskvi, sa svojim orkestrom bio sam popularniji nego u Jugoslaviji. Ovde niko nije zainteresovan da cuje te snimke, niti da ih vidi. Jer ja imam samo snimaka za nekih sest CD-a kao video- zapise. Medjutim, nije me bilo devet godina i ljude valja ubediti u to da ste vi neka vrednost. Odnos prema povratnicima kod nas nije bas nesto prijatan, ali ne zalim se. Moram da kazem da je u Novom Sadu ipak drukcije. Kad sam se vratio u zemlju, jedino mesto gde sam prihvacen i od strane muzicara, na onaj pravi nacin s kojim sam ja zadovoljan, jeste u SNP-u. Dok u Beogradu nije bilo takvih iskustava.

NB: Posle "Konjica grbonjica" ponovo se predstavljate publici kao dirigent baleta: sada jednim od bisera literature, "Scelkuncikom" P. I. Cajkovskog. Na koji nacin ste prisli ovom muzicko-scenskom delu?

D. M.: Mislim da je "Krcko Orascic" mozda i najbolji balet Cajkovskog, s tim sto je to jedno od njegovih poslednjih dela u kojem vidim jednu posebnu atmosferu koja prevazilazi onu pricu koja je samo "vrh ledenog brega". Ono sto vidim kao glavni zadatak jeste da tu skrivenu poetiku izrazim, radeci s orkestrom vise nego sto je to ovde uobicajeno. Veoma je bitno da se ta poetika oseti, tu ima jako mnogo mistike, mozda cak i nekog predosecanja: to je nepuna godina do kompozitorove smrti.

NB: Sta biste kao imanentno izneli prilikom uvezbavanja besmrtne muzike jednog od najvecih ruskih kompozitora?

D. M.: Prethodno bih voleo da ukazem da se ovde baca drvlje i kamenje na orkestar, ne samo u pozoristu, nego i izvan njega. Znajuci da niti je dirigent tretiran kako treba, niti orkestar ima svog sefa, u ovoj situaciji ja sam prezadovoljan orkestrom, tim pre sto su moja iskustva iz Beograda sasvim drugacija. Vratio bih se vec recenom krajnjem cilju na relaciji dirigent-orkestar-publika: mada je dirigent mislilac koji svoju viziju dela "namece" muzickom korpusu, osnovni element je dusa, atmosfera dela koja se upravo kroz probe izradja kao krajnji rezultat. Atmosfera jednog "Krcka Orascica", ta jedna mistika, mora da postoji sve vreme. Dirigent mora da oseti, da prozivi, da tu emociju preda orkestru, a orkestar to predaje publici. I onda se dogadja ta povratna veza bez koje nema atmosfere, nema duse dela.

NB: Uvazavajuci da interpretacija treba da prenosi poruku kompozitora, a ujedno i da ima licni pecat, pitam, ne cini li Vam se da pojedini dirigenti tu licnu notu stavljaju ispred kompozitorove?

D. M.: Dirigenti i nemaju bas mnogo prostora kako bi mogli da neko delo interpretiraju na neki potpuno nov nacin. Ali, sta se desava? S jedne strane imate plejadu dirigenata koji rade sve tacno po partituri, dok s druge soliste tipa Vanese Me ili, jos gore, Najdzela Kenedija: da se cudno ponasate na podijumu. Ja se s tim ne bih slozio; to nije problem tih umetnika vec problem njihove publike, odnosno da se radi ne o muzici, vec o - biznisu. Ja ne mogu da povezem, svaka cast Kenediju na njegovom izvodjenju, njegov izgled i psovke s muzikom koju izvodi. Svirate muziku jednog Baha koji je bio duboko religiozan, a izgledate na krajnje deplasiran nacin da biste se svideli publici koja inace tog Baha i ne razume. Mislim da je to cak - razvratno!

NB: Popularizacija, uslovno receno, ozbiljne muzike kod mladih?

D. M.: To je dosta tesko pitanje; postoji nacin, a to su mediji, ali samo na pravilan nacin. Znaci bez podilazenja publici, bez ustogljenosti, zadrzavajuci dakako ozbiljnost, a prezentovanjem pravih vrednosti na nacin da takve emisije budu gledane ili slusane od svih generacija. I vremenom ti ljudi postaju postovani, a publika puni sale. Kod nas toga nema. Sve je svedeno na tip kontakt emisija: studio-voditelj-umetnik i sve se svodi na postavljanje pitanja. U potpunosti izbegavam ovakav tip emisije!

NB: O Vasim afinitetima prema kompozitorima svih epoha?

D. M.: Mi bismo trebali mnogo bolje da osecamo tu slovensku dusu nego italijansku, na primer. Toliko se izvode italijanske opere, da se zapostavlja slovenska opera, ali i nemacka. Nije lako pevati rusku operu, ali ta muzika apsolutno to zasluzuje! Voleo bih da uradim nesto, tek toliko da dokazem i publici i strucnjacima da se radi o pravim vrednostima. Voleo bih da se cuju neke opere Rimskog-Korsakova i Cajkovskog, pre svega. Poceo bih s "Pikovom damom" i "Onjeginom", pa zatim s "Mazepom", koja je fantasticna i niko je ne zna, ili sa "Sneznom kraljicom" Korsakova, takodje nepoznatoj, i takodje fantasticnoj!

Djerdj Filep