OKRUGLI STO DRUSTVA SUDIJA SRBIJE - IMA LI KORUPCIJE U SUDSTVU (2)

Borba protiv korupcije u pravosudju u najvecoj meri mora da angazuje upravo poslenike ove struke. Oni imenovanjem odgovornih moraju da brane svoju cast i ugled, a time i ugled sudstva u celini

Organizovanjem Okruglog stola na temu “Ima li korupcije u sudstvu", Drustvo sudija Srbije zelelo je da, u sveukupnoj krizi pravne drzave, otvori pitanje koje je pod dugogodisnjim embargom. Nema sumnje da su arbitri bili podstaknuti cinjenicom da vecina gradjana smatra kako je ova pojava preplavila pravosudje i zeljom da se progovori o pausalnim ocenama koje ugrozavaju autoritet sudija i sudova.Zbog toga se, takodje, u subotu razgovaralo o okolnostima koje izazivaju ovo drustveno zlo, kao i o nacinima njegovog suzbijanja.

Opsta ocena je da korupcija u svakom drustvu ima duboke korene u socijalnoj,ekonomskoj i moralnoj krizi, a kakva je u tom pogledu situacija kod nas nije potrebno posebno naglasavati. Vreme tranzicije je poseban izazov za sve vrste korupcije narocito u sredinama kakva je ovdasnja, gde vladaju siromastvo i mali broj preko noci obogacenih. Pa ipak, krizu morala nasledili smo i iz prethodnog perioda, smatra dr Vojin Dimitrijevic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. “Uocljivo je da se kod nas izricu kazne za sitne prestupnike, a heroji su oni koji ukradu drustvenu imovinu. Ovde se pod korupcijom uglavnom podrazumeva podmicivanje i obecavanje raznih pogodnosti, a ja bih ukazao na njen drugi vid - zastrasivanje kao izvorni oblik (recimo, da nece uslediti unapredjivanje, dodela stana itd). Dakle, ne mora biti rec o davanju nego o uskracivanju. Jedina medjunarodna definicija korupcije, podseca dr Dimitrijevic, jeste da se radi o ponasanju koje se, prema pravnim i drugim standardima, smatra zloupotrebom javnih i privatnih poslova radi pribavljanja licne koristi".

Sto je vise nezavisnosti (sudstva) to je manje korupcije, veruje dr Jovan Buturovic, advokat. On ukazuje da se ova krivicna dela tesko otkrivaju a jedino mogu da im konkurisu spektakularna ubistva na ulicama, s tim sto kod ovih poslednjih izvrsioci ostaju nepoznati dok bi kod korupcije, cim se delo otkrije,oni morali dobiti konkretno ime i prezime. I dr Buturovic smatra da je materijalni polozaj sudija u velikoj meri uzrok “potkupljivosti" jer se, kad je rec o goloj egzistenciji, ne postavlja pitanje pravnih normi vec vlada Darvinovo pravilo borbe za opstanak.

Kad se govori o korupciji u sudstvu ne treba, naravno, misliti iskljucivo na sudije jer je, zapravo, cesce da “sitne" usluge cine sudski cinovnici koji nadju nacin da predmet dodele “odgovarajucem" arbitru ili da ga, na izvesno vreme, “zabasure". Interesantno je da su i sudije i sami sudski vestaci ukazali na sirok prostor za moguce korupcionastvo kad je za dokazni postupak neophodno vestacenje. Tako profesor dr Dusan Dunjic, iz Instituta za sudsku medicinu, ocenjuje losim zakonsko resenje prema kom sudija moze da angazuje stalnog sudskog vestaka ili mogucnost tzv. privatnih vestacenja na zahtev pojedinih stranaka. Na taj nacin, veli on, oboreno je nekoliko zvanicnih nalaza. Po misljenju dr Dunjica u tom slucaju treba uvesti da obe strane u sporu angazuju “svoje" vestake koji bi radili na osnovu istih cinjenica, a sud bi procenjivao ciji nalaz ima vecu tezinu.Takodje, potrebno je formirati nezavisne komisije koje bi radile na zahtev Vrhovnog suda, a na predlog Udruzenja za sudsku medicinu. Medicinska vestacenja, naime, mogu biti dovoljno kvalitetna i strucna (i zasticenija od korupcije) ukoliko su komisijska, sastavljena od razlicitih eksperata, s tim da na celu bude specijalista za sudsku medicinu.

S obzirom da korupcija nije transparentna, tesko se otkriva, advokat Strahinja Kastratovic predlozio je jednu “stih probu" u uverenju da se, ipak, u pravosudnim krugovima zna ko je podlozan korumpiranju. Kastratovic veruje da bi se, nakon anonimne ankete medju sudijama, advokatima, tuziocima i, eventualno, strankama, u odgovorima na ovo pitanje u devedeset odsto slucajeva nasla - ista imena.

Drustvo sudija Srbije ce na prolece zavrsiti moralni kodeks za delioce pravde, odnosno, kodeks sudske etike koji treba da bude zasnovan na nekoliko principa: sloboda u donosenju odluka bez ogranicenja, uticaja, pretnji i svih vrsta intervencija, duznost sudije da postupa savesno i pravedno, casno i odgovorno. Drustvo sudija se, takodje, zalaze da izbor arbitara bude zasnovan na kriterijumima struke, znanja i dokazane sposobnosti. Neophodno je adekvatno finansiranje i autonoman polozaj pravosudja i uvodjenje posebnog ministartstva pravde, uz strogo postovanje nacela podele vlasti. Borba protiv korupcije u pravosudju u najvecoj meri mora da angazuje upravo poslenike ove struke. Oni, imenovanjem odgovornih, moraju da brane svoju cast i ugled, a time i ugled sudstva u celini, zakljuceno je na Okruglom stolu.

B. Oprijan-Ilic