EKONOMISTI O PERSPEKTIVAMA JUGOSLAVIJE DA SE UKLJUCI U MEDJUNARODNE EKONOMSKE TOKOVE

Dr Jurij Bajec: Zemlja ima nesumnjive razvojne potencijale, ali su oni pokrenuti bez kljucne politicko- sistemske poluge. Kad bi pregovori sa medjunarodnim finansijskim institucijama poceli odmah, ne bismo mogli ocekivati povratak u svet pre kraja 1999. godine

Kopaonik. - Interes za strategiju razvoja Jugoslavije i ukljucivanje preduzeca u svetsku privredu, sto je inace tema trodnevnog savetovanja koje je u organizaciji Saveza ekonomista Jugoslavije juce pocelo na Kopaoniku, Savezna vlada je iskazala kroz prisustvo zamenika saveznog ministra za razvoj Aleksandra Pinkulja, odnosno kroz odsustvo njenih ocekivanih predstavnika viseg ranga. On je izneo osnove savezne razvojne projekcije do 2005. godine i najavio da se upravo pripremaju jos dva dokumenta - politika regionalnog razvoja zemlje i strategija razvoja do 2020.

Pogled u buducnost morace da se osloni na reformske poteze od kojih ce se vec u 1998. zapoceti reforme u oblasti javne potrosnje, a preduzece se i mere da se resi drugi veliki debalans - u platnom bilansu, tvrdi Pinkulj.

Njegovo obecanje o sto hitnijem ukljucivanjem SRJ u medjunarodne finansijske i trgovinske organizacije, o liberalizaciji soljnotrgovinskog rezima i cak o zalaganju da se prosiri lista preferencijala Evropske unije na poljoprivredne proizvode, prisutni su, s obzirom na postojece medjunarodne i politicke okolnosti, shvatili kao nameru bez zadatog roka.

U svetlu toga, dr Jurij Bajec je postavio pitanje moze li se i koliko to uopste ima smisla, projektovati dugorocniji razvoj uz postojece neizvesnosti. Svoj potvrdan odgovor dokumentovao je cinjenicom da je sada postalo ocigledno da stope rasta od 1994. do danas nisu predstavljale razvoj, vec samo obnavljanje proizvodnje, pri cemu je i to iscrpljeno. Zemlja ima nesumnjive razvojne potencijale, ali se oni ne mogu pokrenuti bez kljucne politicko-sistemske poluge, koja je sadrzana u otvaranju prema svetu bez ikakvih ograda, privatizaciji, izgradnji trzisne privrede i u njenom prestrukturiranju prema zahtevima svetske traznje. Zato, istice dr Bajec, te dve stvari treba jasno odvojiti. Na ekonomistima je da precizno kazu sta se mora uraditi da bi se ti resursi aktivirali, a politicki faktor, ako to zeli da bude i ostane, snosi odgovornost da se za to stvore uslovi.

Podsecajuci da je iskustvo svih privreda u tranziciji, pogotovo onih koje su u tome imale i uspeha, pokazalo da je za sprovodjenje ekonomskih reformi presudna jaka politicka volja da se u njih uopste udje, dr Nebojsa Savic je naglasio da 1998. u SRJ mora biti obelezena upravo tom voljom, koja je dosada iskazivana na problematican nacin. Redosled poteza je sledeci - u uslovima kakve-takve makroekonomske stabilnosti, prvi zadatak je reformisanje finansijskog sistema i smanjivanje fiskalnog deficita koji dostize 15 odsto drustvenog proizvoda, i to vec u ovoj godini, zatim privatizacija i pocetak prestrukturiranja preduzeca, ali i same drzave i njenih sadasnjih distributivnih funkcija. Finansijski potencijal koji bi podrzao razvoj moze se stvoriti samo ako se povecaju domaca stednja i akumulacija, a preduslov za to je smanjenje ogromnih javnih rashoda, jer njihov nivo (55 odsto drustvenog proizvoda) i zakonom utvrdjena prava (68 odsto drustvenog proizvoda) danas predstavljaju kljucni destabilizacioni faktor, naglasava dr Savic. Po njegovoj oceni, dok se ne stvore uslovi za povratak Jugoslavije u MMF i za uklanjanje spoljnog zida sankcija, od cega nema preceg zadatka nece moci da se sprovede strategija otvorene i izvozno orijentisane privrede.

Diskonituitet sa sadasnjom situacijom, u kojoj preduzeca, pre svega ona velika ekonomski slaba, a politicki jaka, lobiraju za dodatne subvencije umesto da se odlucuju da udju u prestrukturiranje, moze se ostvariti uz dva preduslova - da se postigne stvarni politicki konsenzus za reforme i da se vrati poverenje u nosioce ekonomske politike ciji je kredibilitet jako poljuljan, smatra dr Goran Pitic. Sto pre se moraju razbiti lazne dileme da ce reforme znaciti rast nezaposlenosti i propast sadasnjih preduzeca, jer ce se ona pre ili kasnije suociti sa takom sudbinom, samo ce resavanje istih problema biti teze i bolnije. Svoj stav da nema alternative radikalnih reformama, dr Pitic je potvrdio i tekucom situacijom koju odlikuje prigusena inflacija. Prva dva ovogodisnja meseca u kojima je i uz veliku drzavnu kontrolu cena njihov rast iznosio oko pet odsto, pokazuju da se ne mogu ostvariti zacrtani ciljevi ekonomske politike. Zahtevi za povecanjem cena su brojni i upozoravaju da nismo daleko od toga da inflacioni duh ponovo izadje iz boce, upozorava dr Pitic.

Bojana Jager