utorak, 17. mart 1998.

VECE SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA CRNE GORE O PRIVATIZACIJI

Nijedan radnik ne podrzava ovakavu privatizaciju

Pravo je cudo kako neko moze postati vlasnik preduzeca ukoliko uplati pet odsto njegove vrednosti, a radnike koji imaju trecinu akcija, niko nista ne pita

Herceg-Novi. - “U ovim uslovima nemoguce je sprovesti pravednu privatizaciju", “Mi smo bili za privatizaciju u kojoj bi radnici imali 51 odsto vlasnistva u preduzecima", “Avet privatizacije kruzi (istocnom) Evropom", “Fondovskom despotizmu se mora stati na kraj"...

Ovo su samo neke od ostrijih ocjena koje su se cule na 17. sjednici Vijeca samostalnih sindikata Crne Gore (odrzanoj tokom vikenda uvece u hotelu “Plaza", Herceg Novi) na kojoj je, pored brojnih drugih pitanja, razmatrana informacija o privatizaciji privrede u Crnoj Gori. Na njoj je jedinstveno ocijenjeno da radnici nijesu protiv privatizacije, ali ni jedan radnik u Crnoj Gori ne podrzava ovakvu privatizaciju.

Govoreci o teskom polozaju radnika, Milos Obrenic iz rudnika uglja u Pljevljima rekao je da je momentalni zivot radnika “jadan i ocajan". “Mi smo sirotinja raja koja trpi diktaturu i torturu", nastavio je dalje Obrenic. “Ako se neko usudi da nesto uradi i kaze, odmah mu se prijeti, policija zakuca na vrata iako mene kao sindikalca ne zanima politika. Nema privatizacije bez valjanih socijalnih programa. Radnici ostaju bez posla, uzimaju prosjacki stap. Sta dalje? Uzaludno donosimo zakljucke. Sto puta smo ih donosili, ali vlast je gluva na to. Dovoljno je valjda reci da je 12.000 radnika ostalo bez posla, 6.000 radnika je na prinudnim odmorima, desetine hiljada radnika ne prima redovno i onako mizerne plate. O zakonima necu da pricam, jer to su kao zakoni Afrike. Ono sto su radnici pedeset godina imali, neko hoce da im uzme. A mi smo sacuvali socijalni mir, a ustvari - mi cuvamo necije fotelje".

Da li su Belgijanci bolji?

Zanimljivo je izlaganje Milke Djurkovic, predstavnika sindikata niksicke pivare "Trebjesa", koja je privatizovana i prodata jednoj belgijskoj firmi. Ona je kategoricna u tom da jedno misljenje o toj privatizaciji imaju radnici, a drugo poslovodna i drzavna vrhuska, jer radnici imaju iste plate, kao sto su ih imali prije privatizacije. Cak se u ugovorima i ne pominje odredba da je radnicima zagarantovano zaposljavanje do 2001. godine i da im se do tada nece plate smanjivati kako su to tvrdili oni koji su sproveli ovu privatizaciju. Zato je zamolila da niko o tome ne daje nikakve ocjene, bar za godinu dana, dok se ne vide neki efekti.

Ilija Uscumlic iz Kombinata aluminijuma iz Podgorice ustvrdio je da je sa transformacijom otpocela pljacka preduzeca. I pravo je cudno kako neko moze sada postati vlasnik preduzeca, ukoliko uplati pet odsto njegove vrijednosti, a radnike koji imaju oko 30 odsto akcija, niko nista ne pita. Zakon o privatizaciji ima brojne praznine, misljenja je Nenad Markovic iz grupacije industrije i gradjevinarstva, pa te praznine prekriva vlada odredbama, tako da se preduzeca ne kupuju na osnovu zakonskih paragrafa vec na osnovu plana i programa privatizacije (!). Sto se tice crnogorskog gradjevinarstva, ono je unisteno, a glavni investitor je Direkcija za javne radove koja daje poslove samo rijetkim.

Na kraju je usvojena neka “blaza varijanta" zakljucka: razgovarati prvo sa direktorima fondova, pa na osnovu toga saciniti predloge i poslati vladi i republickoj skupstini kako bi se pronasao bolji koncept privatizacije. Ukoliko ni to ne uspije - pokusace generalnim strajkovima.

Petar Janicic

“Smrtno kriminalno"

I jos niz slabosti naveli su clanovi Vijeca saveza samostalnih sindikata kada je u pitanju privatizacija. Naime, receno je da upravni odbori ne rade (predsjednici odbora su uglavnom iz najuzeg rukovodstva republicke vlasti), ne rade ni dionicarske skupstine, a da se ne govori o nadzornim odborima kojih uopste i nema. Zanimljivo je zapazanje da se stecaji obicno sprovode tamo gdje su bili strajkovi, a kada se dodje do stecaja - to je i nestanak preduzeca. “Stecajni upravnici obicno su vlasnici privatnih preduzeca iz iste oblasti (preduzeca su na sina, majku, babu, kuma). I sta se desava: po zakonu ispravno, po logici smrtno kriminalno, politicki podobno, a za drzavu i drustvo pogubno, za pravdu nedokazivo", pokusao je to da objasni Jovan Joksimovic iz Pljevalja.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /