STA (DA) SE RADI

Pise:Branislav Milosevic

U jednoj stvari Albanci na Kosovu sasvim sigurno nisu u pravu: ne maltertira srpska vlast samo njihovu skolsku omladinu. Evo ministra prosvete gde ukida Gimnaziju u Pancevu. Sta ce mu Gimnazija, u kojoj ga profesori ne slusaju? Neposlusni profesori slute da ministar nece stati na ukidanju njihove gimnazije, nego ce podici i jednu novu, lepsu i stariju skolu. Ova sadasnja stara je svega 135 godina

Po nacinu na koji se profesori pancevacke Gimnazije svadjaju sa svojim ministrom, rekao bih da ga oni odvec ne cene. Pripisuju mu istovetne namere koje je imao onaj pesnik, autoprevoznik i Srbin s dna kace iz Trebinja, koji je, kad su to interesi njegovog naroda nalagali, nameravao da srusi Dubrovnik i da, na istom mestu, podigne novi, lepsi i stariji grad. Autoprevoznik nije uspeo jer ga je,pod pritiskom protesta iz citavog civilizovanog sveta, napustila i ondasnja JNA, koja je trebalo da obavi zamisljenu de-konstrukciju

Ministru prosvete, zasad, nista ne stoji na putu da ostvari svoju dalekoseznu zamisao: on na vojsku i ne racuna, svetska javnost se trenutno bavi Kosovom, a propisi su, nema sumnje, na njegovoj strani. Ukidanje Gimnazije u Pancevu moglo bi, cak, zgodno posluziti kao pokazna vezba iz administrativne gotovosti pravne drzave. Ona ne poznaje Srbe i Albance, profesore i djake, tradiciju i kulturni interes, nego samo propise i zakone. I cvrsto stoji iza svojih cinovnika koji te propise i zakone sprovode.

Petomesecna pobuna pancevackih profesora ima, na prvi pogled, sasvim trivijalne motive: ljudi nece da rade za ponizavajuce plate. To bi, danas, u ovoj zemlji mogle da kazu stotine hiljada ljudi koji se nominalno smatraju zaposlenima, a ipak ne govore, nego cute i trpe. To, uostalom, govore i profesori beogradskog Univerzirteta, cije se knjige ne objavljuju na kineskom i bengalskom, a rektor cak preti ostavkom. Pancevacki profesori se od tih stotina hiljada ljudi razlikuju upravo po svojoj resenosti da ne pristanu na visu silu lose uredjene drzave u kojoj nikad nema para za prosvetu, zdravstvo, nauku ili kulturu, a uvek se nekako namakne za najnoviji model policijskog vodenog topa ili oklopnog vozila. I upravo zbog te specificne razlike u kvalitetu svoga nezadovoljstva, zasluzuju nasu paznju. Ne mislim, medjutim, da je prilika da se i Kontakt-grupa umesa.

Podnoseci tokom ovih meseci svoga tihog strajka razne pretnje, odmazde i ucene, kojima je Ministarstvo pokusavalo da zastiti autoritet lose drzave, profesori pancevacke gimnazije naucili su svoje djake necemu sto nije bilo predvidjeno nastavnim planom i programom: kako se brani licni integritet i dostojanstvo profesije. Sa stanovista Ministarstva jedne represivne drzave, ovaj prekrsaj se drukcije i ne moze kazniti nego ukidanjem skole: necemo, valjda, placati one koji kvare omladinu, uceci je neposluhu od malih nogu ?

Krivica pancevackih profesora je, dakle, sokratovska. Naucili su decu da sumnjaju, a zivot ce ih ,sutra, lako vec nauciti da ucine korak dalje i pokusaju da promene ono u sta vise ne veruju. Ako je atinska demokratija mogla da osudi Sokrata na smrt jer je, uceci sumnji, kvario atinsku mladez, sto ne bi cinovnik srpske demokratije, Todorovic Jovo, mogao osuditi Gimnaziju "Uros Predic" na ukidanje ?

Kad smo vec kod srpske demokratije, nije sasvim jasno zasto se ministar odlucio na ovako surovu meru u Pancevu u casu kad su i on i njegova vlada, prakticno, u ostavci. Hoce li on jednim jakim gestom da poentira svoje neuspesno administriranje prosvetom u Srbiji ili se, pocem, preporucuje svom sadasnjem sefu za buducnost ?

U nas su, kao i obicno, sve opcije otvorene. Iako je glupost uvek nekako bila pod zastitom drzave, ne znaci da je u pancevackom slucaju ministrova poslednja. Ko god da se u ovaj ministrov spor sa zdravom pamecu i opstim interesom umesa, mogao bi imati na umu i onu Platonovu da "bozanski poredak stvari ne podnosi da bolji covek strada od gorega".