Izmedju prosperiteta i katastrofe

Slavko Zivanov

Posebnost jugoslovenskih naroda u poredjenju s “ostatkom" civilizovanog sveta sadrzana je u cinjenici da nas karakterise luda neistovremenost s njim.

Drama koju zivimo jos uvek nije zavrsena i ko zna sta jos treba da se desi ne bi li shvatili da resavanje problema silom pripada istoriji. Druga posebnost te drame je nas mazohisticki uzitak u podvrgavanju posledicama nasih nepromisljenih i agresivnih dela.

Predsednik Milosevic, vec nekoliko godina, pokusava da dokaze da moze da se nosi protiv citavog sveta, da moze silinom svog oruzja da porazi svoje “slabe" protivnike koje je sam izmislio. Pri tom uspeva jedino da gradjane svoje zemlje uvuce u jos teze i slozenije ekonomske neprilike.

Danas je potpuno jasno da od politicke odgovornosti prvog coveka Jugoslavije nema ni tragova, medjutim, sta je s javnim mnjenjem? Davno je receno da je najpravednija vlast ona vlast koja odslikava realni duh vremena i stanja nacije kojom vlada. Osim povremenih demonstracija koje nisu bitnije uzdrmale vlast, gradjani ove zemlje nisu pokusali gotovo nista ne bi li promenili postojece stanje. Njihovo nezadovoljstvo raste, ali se na izborima ono pretvara u apstitenciju. Apaticnost i nepoverenje u mogucnost da pojedinac moze bilo sta da promeni istopili su se s opstom besperspektivnoscu koju je uzrokovala vlast, cime je zatvoren magicni krug iz kog, bar za sada, nema izlaza.

U Srbiji jos uvek ne postoji kriticna masa koja moze otrgnuti zemlju iz zagrljaja propasti. Energija koja je mogla da dovede do promena rasplinuta je i verovatno se nikada vise nece kanalisati, kao sto je verovatnije da ce ova zemlja doziveti potpunu katastrofu nego li da ce docekati bolje dane.

Srbija je postala zemlja kriminalaca, terorista, huligana, autoritarnih politicara, bezakonja i okvir u kome se ostvaruju egoisticki interesi pojedinaca. Vlast je za to odgovorna u najvecoj meri dopustivsi da takvo stanje postane dominirajuce, ali odgovorni su - i svi ostali gradjani jer se nisu u dovoljnoj meri suprotstavili takvim pojavama. Ratovi koji traju i kada se ne puca, svest o nedodirljivosti vlastodrzaca, osoben i drcan mentalitet, iskrivljeni moralni normativi - samo su delimicno produkti nacina vladavine nad narodom. Dobar deo razloga za postojanje takvih odnosa nalazi se u nama samima, u nasoj tastini, sujeti i neobrazovanju.

Pre bilo kakvih politickih promena drustva neminovno je promeniti sebe, kako bi se novonastali pojedinac snasao u novonastalom drustvu. Morali bismo postati istovremeni sa svetom, a to znaci da se od starih navika moramo odreci. To je uslov koji sudbinu ove zemlje odredjuje ka prosperitetu ili katastrofi.