Zastrasujuce albansko cutanje

Kad bi oni mogli i umeli da uce, sad bi imali od koga. Moze Adem Demaci, ili bilo ko drugi da o Rugovi misli sta hoce, ali nikome ne pada na pamet da se zaleti i sam sedne za pregovaracki sto. Ljudi se prosto drze nekih nacela i znaju da ima nesto prece od njihovih licnih ambicija i sujeta. To je ocigledno iznenadilo Milosevica kojeg je srbijanska opozicija razmazila i nije ga navikla da ceka i ne dobija bas sve sto pozeli

Pise: Stojan Cerovic

Da su lideri srbijanske opozicije pitali Ibrahima Rugovu sta da rade kad ih Milosevic pozove na razgovor, gde bi im danas bio kraj. Ali, ni Draskovic ni Djindjic nisu znali da na takav poziv ne moraju da se odazovu trkom, ili su mislili da ako jedan malo zakasni, drugi sigurno nece.

Milosevic je mogao i da hapsi i da mlati Draskovica, a da pritom bude siguran da ce ovaj doci kad god ga on pozove. Stavise, ta stalna musterija posle bi bila puna hvale i najlepsih reci za svog ljubaznog domacina. A ni Djindjic se nije kolebao, niti mu je palo na um da postavlja neke uslove kad je, usred najvecih protesta, dobio poruku da zeli da ga vidi bas taj covek o kojem se tada govorilo s beskrajnim prezirom i nipodastavanjem. Kao da su svi zapravo zavideli Seselju koji je prvi, bez imalo ustezanja, usao u savez s tim navodnim arhineprijateljem. Milosevic je mogao uvek, i kad mu je bilo najteze, da samo mirno pogleda listu cekanja i pozove u pomoc nekog od lidera vecih opozicionih stranaka.

Kad bi oni mogli i umeli da uce, sad bi imali od koga. Moze Adem Demaci, ili bilo ko drugi da o Rugovi misli sta hoce, ali nikome ne pada na pamet da se zaleti i sam sedne za pregovaracki sto. Ljudi se prosto drze nekih nacela i znaju da ima nesto prece od njihovih licnih ambicija i sujeta. To je ocigledno iznenadilo Milosevica kojeg je srbijanska opozicija razmazila i nije ga navikla da ceka i ne dobija bas sve sto pozeli.

On se bio spremio da celu veliku scenu srpsko-albanskog dijaloga zbrza za jedno popodne: nesto odbije, malo obeca i posle jos manje ispuni, kao sto je uvek radio s domacom opozicijom. Albanci bi imali priliku da kazu sta imaju, a s druge strane bi dobili odgovore koje dobro znaju, pa bi se konstatovala velika razlika u stavovima i onda bi se objavilo da je dijalog okoncan bez vecih rezultata, ali je vlast, eto, pokazala dobru volju.

Iz ove nevolje Milosevic je, dakle, nameravao da se izvuce na isti nacin kao iz one s jajima, setnjama i pistaljkama. Zahteve Kontakt grupe tretirao bi jednako kao onda Gonsalesov izvestaj: napravio bi male ustupke, dovoljne da se situacija smiri, a posle bi gledao da sve vrati u prvobitno ili jos gore stanje. Ovog puta imace, medjutim, vecih problema i s tim spoljnim zahtevima a, sto je jos vaznije, medju Albancima ocigledno nema Vuka Draskovica. I eto, nije bilo druge nego da se izmisle i pozovu neki drugi sagovornici, predstavnici kosovskih Turaka, Roma i Muslimana. Vazno je sad da bilo ko prica o bilo cemu, samo da Milosevicu u usima ne odjekuje zastrasujuce albansko cutanje koje mu dovlaci svetske sile sve blize kucnom pragu.