OTVOREN MUZEJ ALFONSA MUHE U PRAGU

Namera potomaka i organizatora muzeja bila je da se pokaze kako Muha nije bio samo autor dekorativnih panoa

Danka Nikolic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Praga

Prag. - Da ste pre mesec dana ili bilo kada ranije, prilikom posete Pragu, pozeleli da se detaljnije upoznate sa delom Alfonsa Muhe - saznali biste da ovde, kao i u bilo kom drugom ovdasnjem gradu, ne postoji izlozena kompletnija zbirka tog u svetu poznatog ceskog slikara, graficara i ilustratora, koji je ziveo krajem proslog i u prvoj polovini ovog veka. Mozda i zato sto u svojoj zemlji do sada nije bio detaljnije predstavljen, a svakako i zbog ugleda koji taj popularni umetnik ovde uziva, nedavno otvaranje muzeja Alfonsa Muhe propraceno je u Pragu kao prvorazredni kulturni i drustveni dogadjaj. Nekoliko izlozbenih prostorija (na oko 500 kvadratnih metara) u Kaunickoj palati, u centru grada, nije moglo da primi sve najuglednije goste koji su se pojavili na toj prestiznoj manifestaciji. Posetioce su docekivale mlade, atraktivne dame (manekenke) u dugim secesijskim haljinama i sa velikim sesirima sa raskosnim cvetnim aplikacijama. Moglo se uciniti kako su za tu priliku sisle sa Muhinih izduzenih postera s pocetka veka, kojima je ovaj umetnik u svojim mladim danima iznenada osvojio Pariz i postao jedan od najtrazenijih i najistaknutijih autora dekorativnih panoa u tadasnjoj francuskoj prestonici.

Muhina slikarska karijera i zivotna prica promenljive srece zapocela je, zapravo, osamdesetih godina proslog veka u trenutku kada su clanovi komisije tadasnje Likovne akademije u Pragu odlucili da praskog maturanta Alfonsa Muhu ne prime na studije. Otac mu je, posle tog razocarenja, omogucio da ode u Bec, gde je proveo oko godinu dana, a onda je, sticajem raznih okolnosti, uspeo da zavrsi studije na Likovnim akademijama u Minhenu i Parizu. Po zavrsenom skolovanju nastavio je da zivi u Parizu i uskoro se, opet pukom slucajnoscu, iznenada, nasao u sredistu pariskih umetnickih krugova: Bila je 1884. godina. Muha je povremeno radio za pariski "Graficki studio Lamersi". Uoci samog Bozica vlasnik studija je dobio hitnu narudzbinu od Sare Bernar da joj se u najkracem mogucem roku isporuci plakat za njenu najnoviju predstavu "Zizmonda". Svi slikari i ilustratori, koji su do tada radili plakate za slavnu glumicu - bili su na bozicnom odmoru. Lemersi se obratio Muhi. Taj, sada vec istorijski, i prvi Muhin pozorisni plakat za Saru Bernar pokrenuo je i usmerio Muhin zivot i njegovu umetnicku karijeru ka velikom usponu, a njegovi kasniji uspesi su ucinili da se nasao medju najpoznatijim pariskim autorima postera i mnogobrojnih dela primenjene umetnosti na prelomu dva veka. Usledilo je potpisivanje ugovora za stalnu Muhinu saradnju sa pozoristem "Renesans", za izradu plakata svih buducih predstava Sare Bernar, za nacrte kostima, scenografije. Slikajuci na svojim pozorisnim plakatima i na "dekorativnim panoima na odredjene teme" elegantne, meke, izduzene zenske figure pastelnih boja, sa raskosnim cvetnim ukrasima oko glave, Muha je uneo znacajne inovacije u tadasnji dizajn postera, lansirao "stil Muha" i postao jedan od najistaknutijih eksponenata pariskog "art-nuova".

Prva muzejska postavka (sastavljena, uglavnom, od dela iz porodicne zaostavstine), rasporedjena je u vise tematskih delova: najpoznatiji i, verovatno, medju najlepsima su (vec pomenuti) dekorativni tematski panoi (sa predstavama cetiri doba dana, cetiri muze, cetiri cveta...), zatim sledi grupa pariskih i kasnijih plakata - za predstave Sare Bernar, ali i mnoge druge kulturne, sokolske, sajamske priredbe, zatim deo posvecen Muhinim nacrtima za najrazlicitije prdmete za svakodnevnu upotrebu - tanjire, pribore za jelo, vaze, drago kamenje..., pa odeljak sa nekoliko autenticnih komada namestaja iz Muhinog pariskog ateljea, njegovih licnih predmeta i niz fotografija (Gogen svira na harmonijumu u ateljeu), sto zivo docaravaju parisku umetnicku atmosferu s pocetka veka.

Namera potomaka Alfonsa Muhe i ostalih organizatora muzeja bila je, izmedju ostalog, da se pokaze i kako Muha nije bio samo umetnik dekorativnih panoa, pozorisnih postera ili dekorativnih predmeta, vec i autor uljanih slika, akvarela, crteza i skica. Tako je u jednom od poslednjih odeljaka muzejske postave predstavljeno i nekoliko Muhinih uljanih radova i akvarela ciji umetnicki domet, medjutim, ne dostize vrednost njegovih grafickih radova.

Od svih slika, akvarela, predmeta, skica, nakita, crteza, ilustracija za knjige i casopise i svega ostalog sto se moze videti u ovom muzeju - danima ce vam pred ocima lebdeti uska, izduzena, stilizovana figura neke od heroina Sare Bernar koje su - tacno pre stotinu godina - pred svaku premijeru prekrivale pariske ulice i bulevare.