OKRUGLI STO DRUSTVA SUDIJA SRBIJE - IMA LI KORUPCIJE U SUDSTVU (1)

Od 95 anonimno anketiranih delilaca pravde, 21 se izjasnio da korupcije u sudu ima, 39 smatra da postoje pritisci na sud, 33 da se moze uticati na odluku, a 54 sudije misle da, ako se materijalni polozaj arbitara i zaposlenih u sudu ne poboljsa korupcija moze da dobije zabrinjavajuce razmere

Srbija devedesetih ostace upamcena kao zemlja u kojoj su korupcija i protekcija postali svakodnevna pojava i nacin zivota. Prema oceni strucnjaka, posebno zabrinjava visok stepen priviknutosti drustva na ovu pojavu. Po top listi londonskog "Gardijana", Jugoslavija je na desetom mestu u svetu po korumpiranosti, a stav domaceg javnog mnjenja (anketa agencije "Argument" iz prosle godine) indikativna je i ukazuje da 89 odsto ispitanika (od ukupno 200) smatra da je korupcija rasirenija nego ranije, pri cemu je na prvom mestu zdravstvo, potom opstinske sluzbe, a na trecem - pravosudje.

Ove podatke iznela je na subotnjem Okruglom stolu na temu "Ima li korupcije u pravosudju" u organizaciji Drustva sudija Srbije, uvodnicar mr Leposava Karamarkovic, sudija Vrhovnog suda Srbije. S obzirom na, kako je receno, brojne neargumentovane napade kojima su sudovi i sudije izlozeni i kojima im se pripisuje nekakva kolektivna "potkupljivost", neodgovornim pisanjem medija i istupima pojedinih politicara cilj pomenute rasprave bio je da da se kriticki razmotri fenomen korupcije u sudu.

U februaru ove godine agencija "Argument" napravila je jos jednu anketu medju Beogradjanima sa 100 ispitanika. Oko 95 posto njih smatra da korupcije u nasem sudstvu ima i to najvise u privrednim i u krivicnim predmetima, da se ona sprovodi najvise preko nosilaca politicke moci u sudu, zatim sudija, advokata i sudskih vestaka. Dalje, ovi gradjani su uvereni da najveci pritisak cine politicari na vlasti, mocni ljudi u privredi i kriminalci. Da se, uz dobru vezu, moze uticati na odluku suda izjasnilo se 95 posto ispitanika, a u istom procentu veruju da se predmeti od posebnog znacaja uvek poveravaju odredjenim sudijama. Korupcija u pravosudju najefikasnije se moze spreciti oslobadjanjem sudstva od aktuelnih politickih nosilaca vlasti, misli 57,9 posto gradjana, dok 32, 6 smatra da bi se to moglo uciniti visokim platama sudija i zaposlenih u sudu.

Sta o ovome kazu same sudije i advokati, takodje prema pomenutoj anketi?

Od 95 anonimno anketiranih delilaca pravde, 21 se izjasnio da korupcije u sudu ima, 39 smatra da postoje pritisci na sud, 33 da se moze uticati na odluku, a 54 sudije misle da, ako se materijalni polozaj arbitara i zaposlenih u sudu ne poboljsa, korupcija moze da dobije zabrinjavajuce razmere. Nesto manje od polovine ispitanih sudija izjavilo je da se predmeti od posebnog znacaja daju odredjenim sudijama, a 40 da postojeca organizacija pravosudja pogoduje korupciji.

Konacno, sto se advokata tice, od njih 69,17 je misljenja da korupcije ima, 43 da postoji pritisak na sud, a 28 da se uz vezu moze uticati na presude. Cak 50 branilaca ukazuje da ce se korupcija zabrinjavajuce prosiriti ukoliko se ne poboljsa materijalni polozaj sudija.

Ukazujuci da su ankete sprovedene na suvise malom broju ispitanika da bi se naucno mogle prihvatiti, ali i da su indikativne, mr Karamarkovic ukazala je na razloge ovakve negativne predstave o pravosudju, ne iskljucujuci da pojedinacnih slucajeva korupcije ima i da ih treba pravovremeno otkrivati, sankcionisati i obelodaniti. Ali, rekla je izmedju ostalog, osim negativnih ocena u svrhu dnevno- politickih zloupotreba, fama se stvara neretko i zato sto advokati time pravdaju svoj neuspeh u sporu, ili prevelike nagrade objasnjavaju tvrdnjom da deo novca daju sudiji. Uzrok "lose slike" je i u neefikasnosti i sporosti sudovanja, najcesce usled prevelikog broja predmeta (u nekim sudovima dolazi cak 600 predmeta na jednog sudiju) i drugih objektivnih teskoca koje proizlaze iz opstih uslova.

Prema recima dr Zorana Ivosevica, predsednika Drustva sudija Srbije i sudije Vrhovnog suda, pausalne optuzbe o korumpiranosti pravosudja u medijima i od politicara rezultat su shvatanja da su takve izjave jeftina roba, jer se zna da sudije nece radikalno reagovati, da Ministarstvo unutrasnjih poslova nece preduzeti nikakve mere kao i da se nece cuti glas Ministarstva pravde. Dr Ivosevic je najavio da ce Drustvo sudija u maju doneti Moralni kodeks odnosno kodeks sudske etike.

Advokat i bivsi sudija Vojnog suda dr Jovan Buturovic tvrdi da korupcije u sudovima ima vise nego sto se javno govori. Ona je prisutna od pokretanja istrage, preko krivicnog postupka, pa sve do izvrsenja kazni, uslovnih otpusta. Kad je rec, na primer o pritvoru, ukazuje dr Buturovic, moguc je unosan biznis,a vec su, takoreci, napravljeni i cenovnici. Kad je rec o vestacenju, tu postoji veliki prostor za mesetarenje. Slobodan Beljanski, advokat iz Novog Sada, govorio je u kojoj meri postoje pretpostavke za pojavu korupcije. Politicki centri moci lako su izasli na kraj sa izvrsnom i zakonodavnom vlascu, a kad je u pitanju sudska, ocigledno je svesno finansijsko iznurivanje sudija. Jasno je da postoji sprega politicke elite i kriminalnog ganga koja je stvorila snaznu mrezu centara moci. Pomocu nje "nezgodni predmeti" ili "nepodobne sudije" ili se izmeste iz suda ili je pritisak dovoljno jak da se stvari okrenu u zeljenom pravcu.

Uz konstataciju da je politicki pritisak zaista najbezobzirniji nacin uticaja na sud, dr Nebojsa Sarkic, zamenik Ministra pravde Srbije, smatra da je on minoran s obzirom na broj predmeta za koje bi politika uopste bila zainteresovana. On je dao tri predloga, pravce u kojima bi trebalo delovati kako bi se korupcija, ako je ima, sasvim potisnula. Trebalo bi, smatra Sarkic, normativno regulisati status sudija kako bi se iskljucila svaka mogucnost zloupotreba, formirati nezavisni sudski budzet u cilju materijalnog osamostaljenja pravosudja, a posebno je vazna samokontrola sudija i kontrola sudskih cinovnika. Gradjani se retko zale na same presude zato sto njihova izrada traje i po sest meseci, sto predmeti zastarevaju, ili sto sudije borave kod advokata, kao i na rodjacke veze, zakljucio je zamenik ministra pravde.

(Nastavak u sutrasnjem broju)

Bojana Oprijan-Ilic