STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Vest da je svedska ministarka predlozila da se Jugoslavija udalji sa Svetskog fudbalskog prvenstva pripada onim losim vestima kojih se rado secamo. Predlog je, naime, odbijen. Sad nam, valjda, nista vise ne stoji na putu da izgubimo Kosovo, a pobedimo Ameriku i Nemacku.

Posto Svedska dosad nije bila na listi nasih neprijatelja po Tanjugu, nadam se da to nece biti ni odsad. Kao poznati balkanski dzentlmeni, smatracemo predlog svedske ministarke brzopletom zenskom reakcijom na probleme koje su stvorili muskarci sto ne vole fudbal. Ni mi, koji fudbal volimo, ne volimo te muskarce, ali nam zato ne pada na pamet da ih, za kaznu, posaljemo u Svedsku. Neka ih ovde, da kusaju ono sto su zakuvali.

Svedskoj ministarki cemo, dakle, ovog puta oprostiti, ali sta cemo s nemackim ministrom, Kinkelom? Kinkel je, za predlog svoje svedske koleginice, rekao da bi o njemu trebalo pazljivo razmisliti jer "nismo imali dobra iskustva sa bojkotima i sankcijama". Ovaj "covek mrznje i revansizma", ovaj mracni pokrovitelj kosovskih separatista, ovaj prevejani obavestajac koji je kod omrazenog nam Gensera izucio zanat razbijaca Jugoslavije i mrzitelja srpskog naroda, presao je, posle svega sto je onomad imao cuti od Tanjuga, na nasu stranu. Narod koji ima ovakvu drzavnu novinsku agenciju, da parafraziram jednu misao pokojnog Broza, ne mora da brine za svoju buducnost.

Sta se to dogodilo da "Kinkelovo neprincipijelno i stetocinsko delovanje protiv osnovnih zivotnih interesa Srbije i SR Jugoslavije", koje je Tanjug uocio jos od maja 1992. godine, odjednom postane prosrpsko i projugoslovensko? Hoce li to Kinkel da nam da cirkusa, da bi nas ostavio bez hleba? Ili se, prosto, uplasio sledeceg Tanjugovog komentara i resio da nam se prikljuci, kad vec ne moze da nas pobedi.

Kao sto je poznato, nemacki ministar dolazi, ove nedelje, u drustvu sa svojim francuskim kolegom, u posetu Jugoslaviji. To je ona cuvena poseta koja je bila ranije najavljivana, pa odbijena sa jugoslovenske strane, jer, nasa vlast nije htela ni da cuje za "specijalni status" Kosova. Sad bi, mozda, u paketu sa pojacanim pripremama za Svetsko prvenstvo, neka vrsta "specijalnog statusa" za Kosovo mogla da bude bas srpski predlog.

Pored toga sto podrzavaju nase ucesce na SP u fudbalu, obojica ministara, francuski i nemacki, zajedno sa ostalim svojim evropskim kolegama, tvrde da Kosovo, u nekakvom "specijalnom statusu", mora ostati unutar granica SR Jugoslavije da bi Jugoslavija ostala unutar Evrope. Kakav ce taj status biti, stvar je dijaloga i dogovora. Oni su isto to govorili i dok se odavde grmelo da mi nemamo o cemu da razgovaramo s Albancima na Kosovu, a jos manje s Amerikom i Evropom o Kosovu. Sad, kad je problem Kosova dogurao do novog Dejtona, koji ce se, ovog puta, odrzati u Parizu, izlazi da su svi principijelniji u odbrani nasih interesa od nase vlasti. Da li je moguce da svi drugi bolje znaju sta je za nas bolje? I da im je do tog boljitka vise stalo nego nasoj vlasti?

Proslog ponedeljka, londonski "Financial Times", objavio je uvodnik pod naslovom "Spasite Srbiju od nje same". Izgleda da je u tome stvar. Kriza na Kosovu pokazala je da patriotski front, u vlasti i oko nje, jednostavno nije dorastao resavanju problema koje je u stanju da izazove. Pribegavanje sili nije, dakle, posledica nekakve kolektivne nacionalne izopacenosti ili pogresne nacionalne politike, nego odsustva svake politike. Vlast koja politicke probleme pokusava da resi najpre silom, bilo da su u pitanju nezadovoljni Albanci, gradjani koji protestuju protiv izborne kradje ili penzioneri koji traze da umru od starosti, a ne od gladi, sama sebe preporucuje kao medijum na kojem ce se oprobati sila. Nevolja je, medjutim, u tome sto se losa vlast ne moze, spolja, kazniti, a da to, unutra, ne osete i gradjani koji su je birali ili nisu uspeli da osujete njen izbor.

To Kinkel i evropski ministri znaju, a mi tek treba da naucimo. I da sami, na izborima, spasavamo sebe, a da evropskim ministrima ostavimo da nas samo nagradjuju.