"PETNAESTORICA" NE CEKAJU SAVET BEZBEDNOSTI

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

"Sve u nadi da rade uzalud", ministri inostranih poslova EU u Edinburgu FOTO:FoNet/AP

Ne cekajuci da se o sankcijama koje su 9. marta dogovorene na londonskom sastanku Kontakt grupe izjasni Savet bezbednosti UN, Komitet stalnih predstavnika "petnaestorice" u Briselu i Radna grupa EU za Zapadni Balkan ce ove sedmice razraditi tzv. pravne instrumente za njihovu prakticnu primenu. Ucinice to, kako nam je rekao jedan od clanova Radne grupe, "sve u nadi da rade uzalud", odnosno da ce vlasti u Beogradu do 25. marta ispuniti uslove iz ultimatuma Kontakt grupe i tako otkloniti primenu najavljenih kaznenih mera. U medjuvremenu, tim su se sankcijama pridruzile ne samo sve zemlje-clanice EU ("ukljucujuci i Grcku", kako je tokom vikenda istakao francuski sef diplomatije Vedrin), vec i 11 kandidata za clanstvo u evropskoj integraciji, ciji su sefovi drzava ili vlada, na Evropskoj konferenciji odrzanoj 12. marta, napismeno potvrdili da ce "preduzeti nacionalne akcije radi podrske zajednickim ciljevima zaustavljanja nasilja i obezbedjivanja politickog resenja za Kosovo."

Prema izvorima iz Radne grupe, u kojoj je na tu temu prosle sedmice vec vodjena preliminarna rasprava, najmanje problema bice sa legalnim instrumentima za embargo na izvoz oruzja u SR Jugoslaviju. Ti instrumenti, zapravo, vec postoje, buduci da je Savet ministara EU jos pocetkom 1996. odlucio da zadrzi embargo na oruzje drzavama bivse Jugoslavije, uprkos cinjenici da ga je Savet bezbednosti u ukinuo nakon potpisivanja Dejtonskih sporazuma. Mnogo ce slozeniji biti posao oko primene zabrane na izvoz "represivne opreme", buduci da "inventivni rezimi" - kako nam je rekao diplomata ukljucen u rasprave na tu temu - "mogu mnogo toga da koriste u represivne svrhe."

Sto se, pak, uskracivanja viza "odgovornima za kosovsku represiju" tice, prvi spisak "nepozeljnih osoba" za 15 zemalja-clanica (koji ce verovatno vaziti i za 11 drzava-kandidata) pripremice, kako saznajemo, britansko predsednistvo EU. Mada priznaju da nemaju podatke o odobravanjima izvoznih i investicionih kredita Jugoslaviji od strane 11 zemalja-kandidata za clanstvo u EU (10 drzava centralne i istocne Evrope, plus Kipar), u Briselu ocenjuju da bi njihovo pridruzivanje sankcijama moglo da bude najznacajnije upravo u tom domenu.

Ovim merama, sefovi diplomatije "petnaestorice" su na neformalnom vikend sastanku u Edimburgu pridodali i niz prakticnih koraka sa ciljem da se - do isteka ultimatuma Kontakt grupe - pojaca pritisak na Beograd. Obnovljen je zahtev za otvaranje Biroa Evropske komisije u Pristini; odluceno je da se pojaca evropsko prisustvo na Kosovu, kao i posmatracka misija u Albaniji; bivsi spanski premijer Felipe Gonsales je imenovan za specijalnog evropskog izaslanika za Kosovo tako da ce ubuduce nastupati s kombinovanim autoritetom EU i OEBS. Sefovi diplomatije su se, takodje, dogovorili da sazovu specijalnu konferenciju o Kosovu u Parizu, na kojoj bi ucestvovala "sestorka" iz Kontakt grupe, zatim evropska "trojka", kao i predstavnici susednih drzava koje bi mogle da budu ugrozene eventualnim izlivanjem kosovske krize. Datum konferencije nije preciziran, ali se pretpostavlja da ce se ona odrzati pre 25. marta, datuma kojim je "orocen" zahtev Kontakt grupe za obustavljanje represije, povlacenje specijalnih policijskih snaga s Kosova i zapocinjanje ozbiljnog dijaloga o politickom resenju.

Da ne bi bilo zabune oko toga za kakvo se resenje zalazu EU i Kontakt grupa, iz Edimburga je Ibrahimu Rugovi upucena jos jedna poruka kojom se precizira da ce medjunarodna zajednica podrzati visoki stepen autonomije Kosova, ali nikako ne i njegovu nezavisnost. Rugova je iz Edimburga upozoren da bi eventualnim bojkotom takve ponude - kada i ukoliko ona stigne - olaksao srpskim vlastima da na njega prebace odgovornost za odsustvo ozbiljnih razgovora o politickom resenju krize.